.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1147/2015
29.10.2015. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Slađane Nakić-Momirović i Marine Govedarica, članova veća, u pravnoj stvari tužioca M.P. iz Č., čiji je punomoćnik M.G., advokat iz S., protiv tuženog DOO B.Č. iz Č., čiji je pravni sledbenik DOO B.V. iz V., čiji je punomoćnik Š.Z., advokat iz N.S., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1259/14 od 03.10.2014. godine, u sednici održanoj 29.10.2015. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1259/14 od 03.10.2014. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Somboru P1 121/13 od 09.01.2014. godine, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca, pa je poništeno rešenje tuženog broj 721 od 31.12.2012. godine, kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu broj 339 od 01.06.2012. godine i utvrđeno je da je tužilac zasnovao radni odnos na neodređeno vreme, počev od 01.01.2013. godine, a tuženi je obavezan da tužioca prijavi kod Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje Filijala u S. i vrati ga na radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi i radnim sposobnostima, dok je deo tužbenog zahteva kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da mu naknadi izgubljenu zaradu i sve druge naknade koje mu pripadaju po osnovu radnog odnosa počev od 01.01.2013. godine do konačnog vraćanja na rad, odbijen kao neosnovan. Tuženi je obavezan da tužiocu naknadi troškova parničnog postupka u iznosu od 62.250,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1259/14 od 03.10.2014. godine, odbijene su žalba tužioca i žalba tuženog, a presuda Osnovnog suda u Somboru P1 121/13 od 09.01.2014. godine je potvrđena.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tuženog neosnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Takođe nije učinjena ni bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. Zakona o parničnom postupku, na koju se u reviziji sasvim uopšteno ukazuje.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je sa tuženim, dana 01.06.2012. godine, zaključio ugovor o radu na određeno vreme u trajanju od tri meseca, zbog obavljanja sezonskih poslova počev od 01.06.2012. godine do 31.08.2012. godine, za poslove traktoriste. Time je tužilac zasnovao radni odnos na određeno vreme u trajanju od tri meseca. Nakon toga je tužilac sa tuženim, dana 01.09.2012. godine, zaključio aneks ugovora o radu. Ovim aneksom je prethodni ugovor o radu izmenjen u delu koji se odnosi na trajanje radnog odnosa tako što su ugovarači ugovorili da će zaposleni – tužilac raditi kod tuženog na određeno vreme još mesec dana zbog obavljanja sezonskih poslova i to u periodu od 01.09.2012. godine do 30.09.2012. godine. Zatim su tužilac i tuženi zaključili još jedan aneks ugovora o radu dana 01.10.2012. godine. Ovim aneksom je tužiocu produžen rad na određeno vreme za još tri meseca i to opet zbog obavljanja sezonskih poslova u periodu od 01.10.2012. godine do 31.12.2012. godine. Tužilac je po isteku vremena trajanja ugovorenog radnog odnosa nastavio da radi kod tuženog i to u dane: 03. januara, 04. januara, 10. januara, 11. januara, 14. januara, 15. januara i 16. januara 2013. godine. Tuženi je dana 31.12.2012. godine doneo rešenje broj 721 o prestanku radnog odnosa tužiocu zbog isteka roka na koji je radni odnos zasnovan. Tužiocu je rešenje o otkazu uručeno 16.01.2013. godine i od tada tužilac više nije dolazi na posao kod tuženog.
Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je osnovan tužbeni zahtev tužioca za poništaj rešenja tuženog broj 721 od 31.12.2012. godine kojim je tužiocu prestao radni odnos, kao i tužbeni zahtev za utvrđenje da je tužilac zasnovao radni odnos na neodređeno vreme počev od 01.01.2013. godine, zbog čega je tuženi dužan da tužioca prijavi kod Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje Filijala u S. i vrati ga na radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi i radnim sposobnostima.
Odredbom člana 37. stav 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 124/2005...54/2009), propisano je da se radni odnos zasniva na vreme čije je trajanje unapred određeno kada su u pitanju: sezonski poslovi, rad na određenom projektu, povećanje obima posla koji traje određeno vreme i sl. za vreme trajanja tih potreba, s tim što tako zasnovan radni odnos neprekidno ili s prekidima ne može trajati duže od 12 meseci. Odredbom stava 2. istog člana, propisano je da se pod prekidom iz stava 1. ovog člana ne smatra prekid rada kraći od 30 radnih dana. Odredbom stava 3. istog člana, propisano je da se radni odnos na određeno vreme, radi zamene privremeno odsutnog zaposlenog, može zasnovati do povratka privremeno odsutnog zaposlenog. Odredbom stava 4. istog člana, propisano je da radni odnos zasnovan na određeno vreme postaje radni odnos na neodređeno vreme, ako zaposleni nastavi da radi najmanje pet radnih dana po isteku roka za koji je zasnovan radni odnos.
Pošto je tužilac nastavio da radi i nakon što je istekao period na koji je zaključio ugovor o radu sa tuženim, odnosno nakon 31.12.2012. godine i to duže od pet radnih dana, to su ispunjeni uslovi za primenu člana 37. stav 4. Zakona o radu za preobražaj tužiočevog radnog odnosa na određeno vreme kod tuženog u radni odnos na neodređeno vreme.
Vrhovni kasacioni sud je cenio navode revizije tuženog, pa je našao da su isti neosnovani. Ukazivanje u reviziji da tužilac u periodu nakon što mu je istekao ugovor o radu na određeno vreme nije više radio na istovrsnim poslovima, te da stoga nisu ispunjeni zakonski uslovi za prerastanje radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme, nisu osnovani, jer se time ukazuje na postojanje činjenice koja do sada nije isticana, niti je bila sporna. Naime, ovakvi navodi revizije svode se na osporavanje utvrđenog činjeničnog stanja, što nije dozvoljeno u smislu člana 407. stav 2. ZPP. Ostali revizijski navodi u potpunosti predstavljaju ponavljanje navoda koji su već isticani u žalbi protiv prvostepene presude, a ove navode drugostepeni sud je pravilno ocenio kao neosnovane, dajući za tu ocenu jasne i potpune razloge, koje ovaj sud u svemu prihvata.
Na osnovu člana 414. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća-sudija
Milomir Nikolić,s.r.
