Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Dobrile Strajina i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ivica Jevtić, advokat iz ..., protiv tuženog „NIŠ EKSPRES“DOO Niš, čiji je punomoćnik Jovana Mladenović, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Nišu Gž1 79/23 od 05.12.2023. godine, u sednici održanoj 25.09.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Nišu Gž1 79/23 od 05.12.2023. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Nišu Gž1 79/23 od 05.12.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom na osnovu odricanja Osnovnog suda u Nišu P1 2441/22 od 13.02.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da tužiocu na ime neisplaćenih zarada za period od 10.08.2022. godine do 07.09.2022. godine isplati pojedinačne iznose sa zakonskom zateznom kamatom od 08.10.2022. godine do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 15.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Rešenjem Višeg suda u Nišu Gž1 79/23 od 05.12.2023. godine, stavom prvim izreke, preinačena je odluka o troškovima postupka sadržana u stavu drugom izreke presude na osnovu odricanja Osnovnog suda u Nišu P1 2441/22 od 13.02.2023. godine, tako što je obavezan tužilac da tuženom nadokanadi troškove parničnog postupka u iznosu od 9.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom drugim izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 18.000,00 dinara. Stavom trećim izreke odbijen je kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv rešenja drugostepenog suda tuženi je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava na osnovu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ br.10/22) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Na osnovu odredbe člana 420. stav 6. istog zakona, u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno se primenjuje odredba ovog zakona o reviziji protiv presude.

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava. Predmet tražene pravne zaštite je odluka o troškovima parničnog postupka koju sud donosi na osnovu ponašanja parničnih stranaka i preduzetih radnji u postupku u svakom konkretnom predmetu, primenom procesnog zakona, a nepravilna primena procesnog zakona predstavlja bitnu povredu odredaba parničnog postupka koja nije razlog za izjavljivanje posebne revizije.

Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije tuženog na osnovu odredbe člana 410. stav 2. u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija tuženog nije dozvoljena.

Odredbom člana 28. Zakona o parničnom postupku propisano je da ako za utvrđenje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u tom zakonu, merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva (stav 1), dok se kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju u obzir ako ne čine glavni zahtev (stav 2).

Imajući u vidu da tuženi revizijom pobija odluku o troškovima postupka koja ne predstavlja rešenje protiv koga revizija može da se izjavi, u smislu odredbe člana 420. Zakona o parničnom postupku, to revizija izjavljena protiv ove vrste odluke koja se odnosi na sporedno traženje, nije dozvoljena.

Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 413. u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković