U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića predsednika veća, Branke Dražić i Danijele Nikolić članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Milovan Vujadinović advokat iz ... protiv tuženog Privrednog društva „Futura plus“ AD Beograd, radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 66/21 od 09.02.2021. godine, u sednici veća održanoj 03.02.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 66/21 od 09.02.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Despotovcu P1 205/2017 od 12.10.2020. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i poništeno je kao nezakonito rešenje tuženog kojim je tužilji otkazan ugovor o radu od 21.02.2005. godine, aneks broj 1. ugovora o radu broj ../05 od 22.05.2005. godine, aneks broj 2. ugovora o radu ../05 od 22.08.2005. godine, aneks broj 3. ugovora o radu broj ../05 od 21.11.2005. godine, aneks broj 4. ugovora o radu broj ../05 od 10.02.2006. godine, aneks broj 5. ugovora o radu broj ../05 od 09.03.2006. godine, aneks ugovora o radu broj .. od 01.12.2006. godine, aneks broj 2. ugovora o radu broj .. od 20.12.2007. godine i aneks ugovora o radu broj .. od 01.06.2010. godine, zbog povrede radne obaveze krivicom zaposlenog utvrđene odredbom člana 19. stav 2. tačka 1.2. i 17. aneksa broj 2. ugovora o radu broj .. od 20.12.2007. godine i utvrđen prestanak radnog odnosa, te naloženo tuženom da tužilju vrati na rad u roku od osam dana od prijema prepisa presude pod pretnjom izvršenja. Stavom drugim izreke, odbačena je tužba tužilje u delu kojim je tražila da se naloži tuženom da tužilji omogući i poveri obavljanje poslova koje je vršila do prestanka radnog odnosa, kao nedozvoljena. Stavom trećim izreke obavezan je tuženi da tužilji na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 267.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude do konačne isplate.

Presudom Apelacionog sud u Kragujevcu broj Gž1 66/21 od 09.02.2021. godine, stavom prvim izreke, preinačena presuda Osnovnog suda u Despotovcu P1 205/2017 od 12.10.2020. godine u stavu prvom i trećem izreke i odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se poništi kao nezakonito rešenje kojim je tužilji otkazan ugovor o radu od 21.02.2005. godine, aneks broj 1. ugovora o radu broj ../05 od 22.05.2005. godine, aneks broj 2. ugovora o radu ../05 od 22.08.2005. godine, aneks broj 3. ugovora o radu broj ../05 od 21.11.2005. godine, aneks broj 4. ugovora o radu broj ../05 od 10.02.2006. godine, aneks broj 5. ugovora o radu broj ../05 od 09.03.2006. godine, aneks ugovora o radu broj .. od 01.12.2006. godine, aneks broj 2. ugovora o radu broj .. od 20.12.2007. godine i aneks ugovora o radu broj .. od 01.06.2010. godine zbog povrede radne obaveze krivicom zaposlenog, utvrđene odredbom člana 19. stav 2. tačka 1.2. i 17. aneksa broj 2. ugovora o radu broj .. od 20.12.2007. godine i utvrđen prestanak radnog odnosa i da se naloži tuženom da tužilju vrati na rad u roku od osam dana od prijema prepisa presude pod pretnjom prinudnog izvršenja. Stavom drugim izreke odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu odredbe člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13- US, 74/13-US, 55/14 i 87/18 - u daljem tekstu: ZPP) i utvrdio da revizija tužilje nije osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba tog zakona, pa nema ni povrede iz člana 374. stav 1. ZPP na koju se revizijom ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme po osnovu zaključenog ugovora o radu od 21.02.2005. godine i više aneksa ugovora o radu, a obavljala je poslove prodavca u maloprodajnim objektima tuženog. Na osnovu Odluke direktora tuženog od 27.02.2014. godine utvrđena je obaveza zaposlenih da sprovode tzv. aktivnu prodaju artikala čokoladica „Bounty“, koja obaveza će trajati počev od 03.03.2014. godine do 16.03.2014. godine, te da je obaveza svakog prodavca da kupca uz fiskalni račun pitaju da li žele da probaju navedeni artikal. O odluci tuženog tužilja je bila upoznata putem POS terminala dana 01.03.2014. i 03.03.2014.godine. Dana 13.03.2014. godine izvršena je kontrola kioska gde je tužilja radila, kada je utvrđeno, od strane organizatora prodaje BB, da tužilja nakon kupovine drugih proizvoda ne vrši aktivnu prodaju odnosno da kupcima nije ponudila na prodaju navedeni artikal, o čemu je sačinjena beleška i nakon toga je direktoru tuženog podneta prijava protiv tužilje zbog učinjene povrede radne obaveze. Rešenjem tuženog od 16.04.2014. godine tužilji je otkazan ugovor o radu od 21.02.2005. godine sa pripadajućim aneksima ugovora o radu, iz razloga učinjene povrede radne obaveze krivicom zaposlenog utvrđene odredbama člana 19. stav 2. tač. 1. i 2. i člana 17. aneksa broj 2. ugovora o radu od 20.12.2007. godine, uz obrazloženje da tužilja nije sprovodila aktivnu prodaju artikala koji su određeni za takav način prodaje, kao i artikala koji su se nalazili na zadatim normativima iako je bila u obavezi da to čini i više puta usmeno i pismeno obaveštena o tome od strane poslodavca, zbog čega je učinila povredu radne obaveze predviđenu članom 179. stav 1. tač. 2. Zakona o radu i člana 132. stav 1. tačka 3. Pravilnika o radu tuženog, te člana 19. stav 2. tač. 1, 2. i 17. aneksa broj 2. ugovora o radu od 20.12.2017. godine. Tužilja je o postojanju razlogu za otkaz ugovora o radu upozorena pismenim aktom tuženog od 29.03.2014. godine koji je primila i na isti se izjasnila.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev i poništio kao nezakonito rešenje o otkazu ugovora o radu, imajući u vidu da povreda radne obaveze koju je tužilja učinila nije takve prirode da opravdava meru prestanka radnog odnosa, a što je bilo i mišljenje sindikata koje je ukazalo na mogućnost da se umesto otkaza ugovora o radu tužilji izrekne blaža disciplinska mera.

Drugostepeni sud je, odlučujući o žalbi tuženog, preinačio prvostepenu presudu i odbio kao neosnovan tužbeni zahtev za poništaj kao nezakonitog rešenja tuženog o otkazu ugovora o radu od 21.02.2005. godine, jer su po oceni tog suda bili ispunjeni zakonski uslovi za donošenje rešenja o prestanku radnog odnosa tužene, uz obrazloženje da se tužilja nije pridržavala odluke direktora tuženog od 27.02.2014. godine i sprovodila aktivnu prodaju artikala, iako je to bila njena obaveza o kojoj je bila blagovremeno obaveštena usmenim i pismenim putem, čime je svojom krivicom učinila povredu radne obaveze koje su aktima tuženog propisane kao otkazni razlog.

Vrhovni kasacioni sud smatra da se neosnovano revizijom tužilje ukazuje da je pobijana odluka doneta uz pogrešnu primenu materijalnog prava.

Odredbom člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu propisano je da poslodavac može zaposlenom otkazati ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i to ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu.

Odredbom člana 19. stav 2. aneksa ugovora o radu od 20.12.2017. godine propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze propisane odredbom člana 132. Pravilnika o radu, i to: neizvršavanje i neblagovremeno, nesavesno ili nemarno izvršavanje radnih dužnosti i obaveza predviđenih Zakonom i Pravilnikom, kao i opisom poslova iz ugovora o radu (tačka 1.); neizvršavanje ili neuredno i neblagovremeno izvršavanje naredbe predpostavljenog (tačka 2.); nepoštovanje organizacije rada i poslovanja poslodavca, kao i nepoštovanje pravila poslodavca u vezi sa ispunjavanjem ugovornih i drugih obaveza iz radnog odnosa. Pod pravilima poslodavca podrazumevaju se opšta akta poslodavca, kao i interna pismena uputstva, odnosno procedure, koja se odnose na način obavljanja poslova na kojima zaposleni rade (tačka 17.)

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o radu i aneksa ugovora o radu, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilan je zaključak drugostepenog suda da su se u radnjama tužilje stekla obeležja povrede radne obaveze, zbog čega su neosnovani revizijski naovdi kojima se osporava ovakav zaključak suda.

Naime, odlukom tuženog od 27.02.2014. godine svi zaposleni, između ostalog i tužilja, blagovremeno su obavešteni da će se vršiti aktivna prodaja proizvoda „Bounty“ u periodu od 03.03.2014. godine do 16.03.2014. godine, te da je obaveza zaposlenih da sprovode aktivnu prodaju navedenog proizvoda, što tužilja u konkretnom slučaju nije činila i takvim ponašanjem svesno postupala suprotno odredbama aneksa ugovora o radu i Pravilnika o radu tuženog, a koje povrede su aktima tuženog propisane kao otkazni razlog. Zbog toga postoji opravdani razlog za donošenje rešenja o otkazu ugovora o radu, na osnovu člana 179.stav 1.tačka 2 Zakona o radu. Osim toga, tužilja je i pre navedenog događaja već činila istu povredu radne obaveze, zbog čega joj je i bila umanjena zarada, to je dakle imala saznanja da čini povredu radne obaveze, zbog čega propusti tužilje u sprovođenju odluke tuženog o načinu prodaje artikala, shodno članu 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu, imaju za posledicu prestanak radnog odnosa.

Pravilno je tuženi, shodno odredbi člana 180. stav 1. Zakona o radu sproveo postupak za utvrđivanje odgovornosti za učinjene povrede radne obaveze koje su joj stavljene na teret, donošenjem pismenog upozorenja o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu.

Prilikom utvrđivanja odgovornosti tužilje za učinjene povrede radne obaveze tuženi je pribavio mišljenje sindikata i isto je imao u vidu prilikom donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu. Mišljenje sindikata povodom učinjene povrede radne obaveze tužilje u konkretnom slučaju nije obavezujućeg karaktera zbog čega poslodavac nije u obavezi da postupa u skladu sa istim.

Obzirom da je odbijen kao neosnovan zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu to je neosnovan i zahtev za vraćanje na rad obzirom na akcesorni karakter tog zahteva.

Ostalim navodima revizije pobija se utvrđeno činjeno stanje i ocena navedenih dokaza, što nije dozvoljeno u postupku po reviziji, u smislu člana 407. stav 2. ZPP, te ove navode Vrhovni kasacioni sud nije ispitivao.

Na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić