Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1166/21 od 22.09.2021. godine odbijena je, kao neosnovana, žalba tužilje i potvrđena je prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je izjavila dozvoljenu i blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Odlučujući o reviziji na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku (ZPP), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tužilje osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog na radnom mestu ... do 31.10.2017. godine, kada joj je prestao radni odnos na osnovu osporenog rešenja. Prvostepeni sud je utvrdio uvidom u rešenje o otkazu ugovora o radu da je tužilji prestao radni odnos iz razloga što je tuženi, usled nove organizacije rada ukinuo radno mesto ..., čime je prestala potreba za radom zaposlene – tužilje. Radni odnos zaposlene je prestao 31.10.2017. godine. Tužilja je osporila zakonitost rešenja, ističući da je suprotno odredbi čl. 132. Posebnog kolektivnog ugovora za zdravstvene ustanove, koji predviđa da poslodavac ne može da otkaže ugovor o radu proglašenjem tehnološkog viška predstavnika zaposlenog za vreme obavljanja funkcije, s obzirom na to da je tužilja obavljala funkciju člana izvršnog odbora organizacije Sindikalne akcije (OSA), koja je registrovana rešenjem Ministarstva br. 110-00-374/2016-02 od 23.03.2016. godine. Činjenicu da je Organizacija sindikalne akcije Zdravstvena ustanova Apoteka Vranje upisana u registar sindikata je prvostepeni sud utvrdio na osnovu navedenog rešenja Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja RS. Utvrđeno je i da je tužilja bila član izvršnog odbora sindikalne organizacije, i reprezentativnost te sindikalne organizacije kod tuženog poslodavca. Tužilja je navela i da joj otpremnina nije isplaćena do dana podnošenja tužbe i iz tog razloga, takođe, smatra da joj je na nezakonit način otkazan ugovor o radu. Iz sadržine rešenja o isplati otpremnine broj .. od 31.10.2017. godine, utvrđeno je tokom postupka da je tužilji priznato pravo na isplatu otpremnine u ukupnom iznosu od 163.248,40 dinara, a koji će iznos biti isplaćen imenovanoj nakon prenosa sredstava od strane RFZO, na žiro račun tuženog. Tokom postupka tužilja je preinačila tužbeni zahtev tako da umesto vraćanja na rad potražuje naknadu štete u iznosu od 10 zarada. Na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke utvrđeno je da bi tužilja, da je radila, ostvarila u mesecu septembru bruto zaradu u iznosu od 70.236,89 dinara, odnosno neto zaradu u iznosu od 49.236,06 dinara. Prema Pravilniku o organizaciji i sistematizaciji poslova u Zdravstvenoj ustanovi Apoteka Vranje br. .. od 26.05.2017. godine došlo je do brisanja radnih mesta, između ostalog, i radno mesto ..., na kom je radila tužilja. Na ovu izmenu Pravilnika data je saglasnost Ministarstva zdravlja.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je, pozivom na primenu člana 179. stav 3. tačka 1. i člana 188. stav 2. Zakona o radu, stanovišta da je tuženi dokazao da otkaz ugovora o radu tužilje nije posledica njene aktivnosti u sindikatu na mestu člana izvršnog odbora sindikata, već je produkt nastalih promena kod tuženog i brisanja radnog mesta na kom je tužilja radila, a koje stanovište prihvata i drugostepeni sud. Iz navedenih razloga nižestepeni sudovi nalaze da zahtev tužilje nije zasnovan na zakonu, te odbijaju tužbeni zahtev za poništaj rešenja tuženog o prestanku radnog odnosa i naknadu štete u visini od 10 zarada, koje je tužilja ostvarila u mesecu koji je prethodio prestanku radnog odnosa, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom.

Vrhovni kasacioni sud je stanovišta da su nižestepeni sudovi na utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenili materijalno pravo kod odlučivanja o zahtevu za poništaj rešenja o prestanku radnog odnosa.

Osnovani su navodi revidenta da su nižestepeni sudovi pogrešno zaključili da se radi o zakonitom otkazu, a da su propustili da primene Poseban kolektivni ugovor za zdravstvene ustanove čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave („Sl. glasnik RS“ broj 1/15), koji je zaključen na period od tri godine i koji je važio u vreme donošenja predmetnog rešenja o prestanku radnog odnosa tužilje.

Sa tim u vezi, odredbom člana 188. Zakona o radu propisano je da poslodavac ne može da otkaže ugovor o radu niti na drugi način da stavi u nepovoljan položaj predstavnika zaposlenih za vreme obavljanja funkcije i godinu dana po prestanku funkcije, ako isti postupa u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu i to, između ostalog, imenovanom ili izabranom sindikalnom predstavniku, čiji broj se utvrđuje kolektivnim ugovorom odnosno sporazumom sindikata sa poslodavcem.

Poseban kolektivni ugovor za zdravstvene ustanove, čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave („Sl. glasnik RS“ broj 1/15), u članu 132. propisuje da poslodavac ne može da otkaže ugovor o radu, niti na drugi način da stavi u nepovoljan položaj (raspoređivanje na druge, manje plaćene poslove, raspoređivanje u drugu organizacionu celinu, upućivanje na rad u drugo mesto rada, upućivanje na rad kod drugog poslodavca, proglašavanje tehnološkim viškom) predstavnika zaposlenih (predsednik sindikalne organizacije, sindikalne podružnice, sindikalni poverenik, članovi organa sindikata, predsednik okružnog, gradskog, pokrajinskog i republičkog odbora) za vreme obavljanja funkcije i po prestanku funkcije, u skladu sa zakonom. Poslodavac je obavezan da funkcionere sindikata, po isteku funkcije, vrati na poslove koje su obavljali pre izbora, odnosno na odgovarajuće radno mesto.

Imajući u vidu napred citirane odredbe Zakona o radu i važećeg Kolektivnog ugovora kod poslodavca, i utvrđeno činjenično stanje, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, rešenje tuženog od 25.10.2017. godine, kojim je tužilji otkazan ugovor o radu zbog prestanka potrebe za njenim radom usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena zbog ukidanja radnog mesta ... (broj izvršilaca 1), doneto je protivno odredbi člana 188. Zakona o radu, člana 132. Posebnog kolektivnog ugovora tuženog, budući da je tužilja nesporno bila član izvršnog odbora Organizacije Sindikalne akcije čija je reprezentativnost utvrđena, a zbog čega, kao ovlašćeni predstavnik zaposlenih, uživa zaštitu od otkaza zbog tehnoloških, ekonomskih, ili organizacionih promena, usled kojih je prestala potreba za njenim radom. Prema članu 188. Zakona o radu i Kolektivnom ugovoru tuženog, predstavniku zaposlenih poslodavac može da otkaže ugovor o radu samo ukoliko ne postupa u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu, što ovde nije slučaj. Takav stav izražen je i u presudi Vrhovnog kasacionog suda Rev2 2945/2017 od 28.02.2020. godine.

To su razlozi zbog kojih je Vrhovni kasacioni sud primenom odredbe člana 416. stav 1. Zakona o parničnom postupku odlučio kao u stavu prvom izreke presude.

U pogledu tužbenog zahteva tužilje koji se odnosi na naknadu štete u iznosu od 10 zarada, koje je tužilja ostvarila u mesecu koji prethodi mesecu u kome joj je prestao radni odnos u ukupnom iznosu od 702.368,00 dinara, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, Vrhovni kasacioni sud ukazuje na to da nižestepeni sudovi zbog pogrešne primene materijalnog prava nisu potpuno utvrdili činjenično stanje, zbog čega nema uslova za preinačenje nižestepenih presuda u tom delu. Naime, odredbom člana čl. 191. st. 5. Zakona o radu propisano je da ako sud u toku postupka utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, a zaposleni ne zahteva da se vrti na rad, sud će na zahtev zaposlenog, obavezati poslodavca da zaposlenom isplati naknadu štete u iznosu od najviše 18 zarada zaposlenog, u zavisnosti od vremena provedenog u radnom odnosu kod poslodavca, godina života zaposlenog i broja izdržavanih članova porodice. Navedene kriterijume iz citiranog člana za ocenu osnovanosti potraživanja naknade štete upravo u visini od 10 zarada prvostepeni sud nije cenio.

U ponovnom postupku, prvostepeni sud će upotpuniti činjenično stanje, imajući u vidu primedbe iz ove presude, a potom doneti pravilnu i zakonitu odluku i odlučiće i o troškovima celokupnog postupka.

To su razlozi zbog kojih je Vrhovni kasacioni sud primenjujući procesna ovlašćenja iz člana 416. st. 2. Zakona o parničnom postupku odlučio kao u stavu drugom izreke presude.

Predsednik veća – sudija

Branko Stanić s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić