.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 115/2023
01.02.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić, Dragane Mirosavljević, Mirjane Andrijašević i Vesne Subić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Snežana Stanić, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Niša, koga zastupa Gradski pravobranilac grada Niša, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3808/2022 od 27.09.2022. godine, u sednici održanoj 01.02.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3808/2022 od 27.09.2022. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3808/2022 od 27.09.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 4731/2021 od 19.05.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se tuženi obaveže da joj na ime naknade štete zbog neisplaćene dotacije za poslove strelca u sistemu odbrane od grada za period od 15.04.2014. godine do 15.10.2014. godine, isplati iznos od 30.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 21.10.2016. godine do isplate, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilje da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 88.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude pa do isplate.
Apelacioni sud u Nišu, je presudom Gž1 3808/2022 od 27.09.2022. godine, odbio žalbu tužilje i potvrdio presudu Osnovnog suda u Niši P1 4731/2021 od 19.05.2022. godine.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je izjavila blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, i predložila da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi ujednačavanja sudske prakse.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje, na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Predmet tražene pravne zaštite je isplata naknade tužilji za poslove strelca u sistemu odbrane od grada za period od 15.04.2014. godine do 15.10.2014. godine, za koji period između parničnih stranaka nije zaključen govor o delu niti ugovor o privremenim i povremenim poslovima na ispaljivanju protivgradnih raketa, kako je to činjeno u prethodnom periodu, a zbog ograničenja propisanih Zakonom o budžetskom sistemu. Odluka nižestepenih sudova zasnovana je na primeni relevantnih odredbi materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje, pa ukazivanje tužilje na pogrešnu primenu materijalnog prava nije od uticaja, jer za primenu instituta posebne revizije nije od značaja svaka pogrešna primena materijalnog prava na konkretno utvrđeno činjenično stanje, već samo ona koja je od opšteg značaja za ostvarivanje i zaštitu ljudskih prava i obezbeđenje standarda pravičnog suđenja, što ovde nije slučaj.
Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije, primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 441. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U svim drugim slučajevima, u parnicama iz radnog odnosa, o dozvoljenosti revizije odlučuje se na osnovu odredbe člana 403. stav 3. istog zakona, u zavisnosti od vrednosti predmeta spora pobijanog dela.
Tužbu radi naknade štete tužilja je podnela 21.10.2016. godine a vrednost predmeta spora je 30.000,00 dinara.
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Imajući u vidu da je ovo imovinsko-pravni spor u kom vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tužilje nije dozvoljena, na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.
Iz tih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
