U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se neosnovano ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, jer drugostepena presuda nema nedostataka zbog kojih se ne može ispitati. Izreka presude je razumljiva i u pobijanoj presudi su dati razlozi o svim odlučnim činjenicama.

Prema utvrđenim činjenicama tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na osnovu ugovora o radu počev od 2000. godine. Rešenjem tuženog od 16.03.2012. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu zbog nepoštovanja radne discipline, odnosno zbog toga što je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca. Osporenim rešenjem mu je stavljeno na teret da je u periodu od 19.01.2012. godine do 31.01.2012. godine zakašnjavao u dolasku na posao, a u evidenciju o dolasku se upisivao da je došao u 8,00 časova te je samovoljno napuštao radno mesto pre kraja radnog vremena, odnosno udaljavao se sa radnog mesta u toku radnog vremena bez saglasnosti poslodavca, na koji način je postupao protivno odluci poslodavca o radnom vremenu i zabrani da u toku radnog vremena napušta radno mesto bez saglasnosti i dozvole poslodavca, te neoprvdavanju izostanka sa posla što se smatra aktom nepoštovanja radne discipline kod poslodavca. Tužilac se od 01.09.2011. godine nalazio na bolovanju i lečenje od posttraumatskog stresnog poremećaja, a zbog porodične tragedije. Veštačenjem je utvrđeno da u periodu od 18.01.2012. godine, kada je od strane prvostepene lekarske komisije zaključeno bolovanje, pa nadalje, i u vreme za koje mu se stavlja na teret povreda radne discipline tužilac nije bio izlečen od posttraumatskog stresnog poremećaja, što i objašnjava njegovo psihičko stanje i oscilacije u ponašanju tokom radnog vremena, kao i da zbog privremene nesposobnosti za rad nije mogao da bude svestan eventualnih povreda radne discipline. Utvrđeno je da kod njega nije postojala svest da nepoštovanje radne discipline može dovesti do prestanka radnog odnosa, odnosno da je ovakvo ponašanje tužioca posledica i reakcija na tragediju koju je doživeo.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su utvrdili da je rešenjem tuženog od 16.03.2012. godine tužiocu nezakonito otkazan ugovor o radu primenom odredbe člana 179. stav 1. tačka 3. Zakona o radu.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda u nižestepenim presudama pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je poništeno kao nezakonito rešenje tuženog kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu i tuženi obavezan da tužioca vrati na rad. Nisu bili ispunjeni uslovi iz člana 179. stav 1. tačka 3. Zakona o radu, s obzirom na to da tužilac usled privremene nesposobnosti za rad, zbog poremećaja koji je remetio njegove sposobnosti u svim segmentima procesa rada, nije mogao da bude svestan eventualnog nepoštovanja radne discipline. U postupku je utvrđeno da je tužilac usled postojanja posttraumatskog sindroma bio privremeno nesposoban za rad i da nije mogao da bude svestan eventualnog nepoštovanja radne discipline, koje mu se stavlja na teret osporenim rešenjem, pa je pravilan zaključak nižestepenih sudova da uslov iz člana 179. stav 1. tačka 3. Zakona o radu nije ispunjen te da je rešenje o otkazu nezakonito. Neosnovano u reviziji tuženi ističe da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo kada su usvojili zahtev tužioca i poništili kao nezakonito rešenje o otkazu ugovora o radu. U toku postupka je utvrđeno da je psihičko stanje tužioca imalo promenljivi intenzitet i kvalitete simptoma koji u toku jednog dana nije bio jednak, a ni u dužem vremenskom periodu i ponašanje tužioca u smislu nepoštovanja radnog vremena, kašnjenja na posao, izlaska sa posla bez dozvole, vraćanja sa posla ranije je u uzročno posledičnoj vezi sa psihičkim poremećajem koji je u vreme tih zbivanja činio tužioca privremeno nesposobnim za rad i tužilac nije mogao da bude svestan eventualnog nepoštovanja radne discipline. U postupku je utvrđeno da kod tužioca nije postojala svest da nepoštovanje radne discipline može dovesti do prestanka radnog odnosa, odnosno da je ovakvo ponašanje tužioca posledica i reakcija na tragediju koju je doživeo, te iz svih navedenih razloga i Vrhovni kasacioni sud zaključuje da nisu bili ispunjeni uslovi za otkaz ugovora o radu tužiocu po članu 179. stav 1. tačka 3. Zakona o radu.

Pravnu posledicu nezakonite odluke poslodavca, kojom je zaposlenom prestao radni odnos predstavlja reintegracija zaposlenog o čemu je pravilno odlučeno primenom člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Navode u reviziji kojima se osporava utvrđeno činjenično stanje, Vrhovni kasacioni sud nije cenio, s obzirom na to da se revizija iz ovih razloga ne može izjaviti (član 407. stav 2. ZPP).

Na osnovu iznetog, primenom odredbe člana 414. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Branislava Apostolović,s.r.