Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Vesne Subić, Jelice Bojanić Kerkez, Slađane Nakić Momirović i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik advokat Jovan Vukčević iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo unutrašnjih poslova, koju zastupa Državno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene, izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4124/18 od 06.12.2018. godine, na sednici održanoj 25.09.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4124/18 od 06.12.2018. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4124/18 od 06.12.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 br.1864/15 od 13.09.2018. godine, stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev tužioca pa je obavezana tužena da tužiocu na ime naknade štete na ime razlike u visini između isplaćene posebne penzije tužiocu iz zarade koju bi tužilac ostvarivao u periodu od 11.04.2014. godine do 25.05.2015. godine, isplati iznos od 237.395,75 dinara. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 103.600,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4124/18 od 06.12.2018. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 broj 1864/15 od 13.09.2018. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka kao neosnovan.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku (“Sl. glasnik RS” br. 72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Predmet tražene pravne zaštite je isplata na ime neisplaćene razlike između zarade na koju je tužilac imao pravo u periodu od 11.04.2014. godine do 25.05.2015. godine i posebne penzije koju je tužilac primao u navedenom periodu. Tužilac bi ostvario utvrđenu razliku u primanjima, da nije bilo nezakonitog prestanka radnog odnosa. O ovom pravu tužioca sudovi su odlučili u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda u kojima je odlučivano o zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim pravnim osnovom, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Kako na osnovu iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku (“Sl. glasnik RS” br. 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate podneta je 16.06.2015. godine, a vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude od 237.395,76 dinara je protivvrednost od 1.923,29 evra prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe (1 evro = 123,4324 dinara).

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tužene nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Ljubica Milutinović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić