Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tužene na radnom mestu nastavnika ..., a u periodu od 2002. do 2010. godine nalazio se na funkciji direktora škole. Presudom Osnovnog suda u Pirotu K 181/13 od 28.04.2016. godine, koja je postala pravnosnažna 06.10.2016. godine, tužilac je oglašen krivim zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ izvršenog u periodu od 14.07.2006. godine do 11.06.2008. godine i tužiocu je izrečena uslovna osuda. Zaključkom direktora škole od 29.01.2017. godine, protiv tužioca je pokrenut disciplinski postupak, koji je okončan dana 03.04.2017. godine, donošenjem rešenja o izricanju disciplinske mere – prestanak radnog odnosa i suspenzija licence na period od šest meseci. Prigovor tužioca protiv ovog rešenja odbijen je rešenjem Školskog odbora tužene od 24.04.2017. godine. Rešenjem direktora škole od 25.04.2017. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu, a prigovor tužioca protiv ovog rešenja odbijen je rešenjem Školskog odbora od 11.05.2017. godine.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilno ocenili da su pobijane odluke direktora tužene o izricanju disciplinske mere prestanka radnog odnosa i otkazu ugovora o radu, zakonito donete, dajući jasne, pravilne i potpune razloge koje prihvata revizijski sud.

Prema članu 139. Zakona o osnovanog sisitema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“ br. 2/09....62/16), zaposleni može odgovarati za težu povredu radne obaveze propisanu ovim zakonom. Odredbom člana 141. stav 1. tačka 1. ovog zakona određeno je da se pod težom povredom radne obaveze zaposlenog u ustanovi smatra izvršenjem krivičnog dela na radu ili u vezi sa radom, za koju se saglasno odredbi člana 143. stav 3. istog zakona izriče mera prestanka radnog odnosa i licenca se suspenduje na šest meseci, nakon sprovedenog disciplinskog postupka. Radni odnos zaposlenog u ustanovi prestaje u skladu sa zakonom na osnovu rešenja direktora (član 144. Zakona).

Imajući u vidu da je pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Pirotu K 181/13 od 28.04.2016. godine tužilac oglašen krivim i uslovno osuđen za krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ RS, što se smatra izvršenjem krivičnog dela na radu ili u vezi sa radom, učinio je težu povredu radne obaveze iz 141. stav 1. tačka 1. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, zbog čega mu je zakonito izrečena najteža disciplinska mera - prestanak radnog odnosa i suspenzija licence. Pobijano rešenje je doneto u zakonom propisanom disciplinskom postupku, budući da ga je pokrenuo direktor ustanove pismenim zaključkom i da je odluka doneta na usmenoj raspravi sa pravom zaposlenog da izloži svoju odbranu. Istovremeno, disciplinski postupak protiv tužioca je pokrenut i okončan u roku iz člana 142. st. 8. do 10. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, imajući u vidu da je presuda kojom je oglašen krivim zbog izvršenog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja postala pravnosnažna 06.10.2016. godine, a da je zaključak o pokretanju disciplinskog potupka donet 19.01.2017. godine, dakle pre proteka roka od šest meseci od dana saznanja za povredu radne obaveze i učinioca, odnosno pre proteka roka od deset godina, u kome zastareva krivično gonjenje za krivično delo zlopotreba službenog položaja. U konkretnom slučaju, apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja za krivično delo izvršeno do 11.06.2008. godine nastupila bi 11.06.2018. godine, dok je postupak je pokrenut zaključkom direktrora tužene 19.01.2017. godine.

Neosnovani su revizijski navodi o nezakonito izrečenoj meri prestanka radnog odnosa, budući da se pravne posledica uslovne osude ne odnose na sticanje i gubitak prava na rad i shodno tome ne dovode do obaveznog prestanka radnog odnosa. Međutim, za povrede radne discipline koje imaju obeležja krivičnog dela izriče se najteža disciplinska mera – prestanak radnog odnosa (član 143. stav 3. u vezi člana 141. stav 7. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja). Osuđujuća odluka suda je merodavna kod kvalifikacije povreda radne discipline koje imaju obeležja krivičnog dela, zbog toga što poslodavac nije ovlašćen da bez vođenja krivičnog postupka, samostalno utvrđuje da li određeno ponašanje zaposlenog ima obeležja krivičnog dela ili ne, jer bi u suprotnom bila povređena prava zaposlenih zagarantovana Ustavom Republike Srbije. Vrsta osude u krivičnom postupku nije merodavna, jer se radi o povredi radne discipline za koju poslodavac uvek izriče meru prestanka radnog odnosa.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci presude.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić