U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju,tužena je utvrdila da će zbog tehnoloških,ekonomskih i organizacionih promena doći do prestanka potrebe za radom određenog broja zaposlenih (od ukupno 2408, kao višak je utvrđeno 194), zbog čega je sprovela postupak saglasno čl.153.-160. Zakona o radu, donošenjem odluke o utvrđivanju viška zaposlenih - 02.12.2010. godine, predloga programa i izmena Pravilnika o sistematizaciji i Programa reševanja viška zaposlenih od 27.12.2010. godine, sa konačnom listom viška zaposlenih (radno pravni status 13 lica koji su utvrđeni viškom, je u međuvremenu rešen premeštajem na druge odgovarajuće poslove). Tim Pravilnikom, ugašena je poslovna linija Privreda u Filijali tužene u V. i radno mesto stručnog saradnika za mala i srednja preduzeća, na kojima je tužilja radila. Iz tog razloga, osporenim rešenjem tužene od 27.12.2010. godine tužilji je zbog prestanka potrebe za njenim radom ugovor o radu otkazan i radni odnos joj je prestao zaključno sa 30.12.2010. godine, uz isplatu otpremnine utvrđene Programom i konstatovano da joj tužena nije mogla obezbediti drugi posao u banci, prekvalifikaciju, dokvalifikaciju, skraćeno radno vreme, niti da joj ponudi posao kod drugog poslodavca, odnosno da sprovede druge mere zapošljavanja. U postupku je utvrđeno da je u oktobru 2010. godine u Filijali u V. postojalo upražnjeno radno mesto saradnika za stanovništvo, na koje je tužena odlukom od 30.11.2010. godine, rasporedila R.M.,koja je radila na istim poslovima kao i tužilja, ali u filijali u K..

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev i poništio rešenje o otkazu, nalazeći da je tužena bila u obavezi da primeni kriterijume, bez obzira što je radno mesto tužilje i R.M. ukinuto, s obzirom na postojanje upražnjenog radnog mesta za koje su obe ispunjavale tražene uslove.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev, pravilno nalazeći da u konkretnom slučaju tužena nije bila u obavezi da primenom kriterijuma izvrši ocenjivanje zaposlenih raspoređenih na ukinutim radnim mestima. Naime, kriterijumi se primenjuju samo u situaciji kada dolazi do smanjenja broja izvršilaca na istom radnom mestu, kada se primenom kriterijuma određuje ko će od više zaposlenih na istim poslovima biti proglašen viškom, što ovde nije slučaj.

Autonomno je pravo poslodavca da prema sopstvenoj proceni vrši raspoređivanje zaposlenih. Tužena banka je 08.10.2010. godine, pre uvođenja tehnoloških promena, uputila ponudu za zaključenje aneksa ugovora o radu, za upražnjeno radno mesto u Službi poslovanja sa stanovništvom, zaposlenoj R.M., koja po oceni regionalnog menadžera zadovoljava zahtevima posla i ostvaruje prosečne rezultate, veoma je odgovorna, savesna i vredna osoba, a svojim radom doprinosi ostvarivanju radnih zadataka Filijale K.. Dok tužilja, po oceni istog menadžera, delimično zadovoljava zahtevima posla pa je treba premestiti na druge manje komplikovane poslove ukoliko postoje, jer nije spremna za saradnju i timski rad, nedostaje joj inicijativa za rešavanje postavljenih zadataka. Kako takvih upražnjenih poslova kod tužene nije bilo, tužilji je, zbog prestanka potrebe za njenim radom, zakonito, po isplati otpremnine, otkazan ugovor o radu. Stoga nisu osnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Imajući u vidu navedeno, pravilno je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev tužilje, na osnovu člana 179. tačka 9. i član 191. stav 1. Zakona o radu.

Na osnovu člana 414. ZPP Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci presude.

Predsednik veća - sudija

Predrag Trifunović,s.r.