.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1161/2020
16.09.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Biserke Živanović, predsednika veća, Spomenke Zarić, Božidara Vujičića, Gordane Komnenić i Zorane Delibašić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Nebojša Spasić, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Vranja – Gradska uprava Grada Vranja, koga zastupa Gradsko pravobranilaštvo Grada Vranja, radi isplate razlike zarade, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 136/19 od 25.12.2019. godine, u sednici održanoj 16.09.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 136/19 od 25.12.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 136/19 od 25.12.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vranju P1 712/17 od 17.09.2018. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime razlike zarade od neisplaćene do pripadajuće, uvećane zarade po osnovu prekovremenog rada, noćnog rada, rada u dane nedeljnog odmora i državnih praznika i minulog rada za period od 24.05.2014. godine do 24.05.2017. godine, isplati pojedinačno opredeljene iznose bliže određene ovim stavom izreke, dok se za veći iznos od dosuđenog, pa do traženog iznosa odbija deo tužbenog zahteva kao neosnovan. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu na ime razlike zarade od isplaćene do pripadajuće uvećane zarade po osnovu prekovremenog rada, noćnog rada, rad u dane nedeljnog odmora i državnih praznika i minulog rada, plati pojedinačno opredeljene mesečne iznose, sa zakonskom zateznom kamatom počev od datuma dospelosti, pa do konačne isplate, bliže određene ovim stavom izreke, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu plati troškove postupka u iznosu od 22.500,00 dinara, a u slučaju da tuženi ne ispuni prednju obavezu u roku za dobrovoljno ispunjenje presude, tuženi plati zakonsku zateznu kamatu tužiocu od dana izvršnosti ove presude, do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 136/19 od 25.12.2019. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je prvostepena presuda u odbijajućem delu stava prvog i u stavu drugom izreke i u tom delu žalba tužioca odbijena, kao neosnovana. Stavom drugim izreke, preinačena je odluka o troškovima postupka sadržana u stavu trećem izreke presude i obavezan tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 54.498,96 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude, do konačne isplate.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, radi ujednačavanja sudske prakse (član 404. ZPP).
Primenom člana 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Predmet tražene pravne zaštite je isplata razlike zarade od isplaćene do pripadajuće, uvećane po osnovu prekovremenog rada, noćnog rada, rada u dane nedeljnog odmora i državnih praznika i minulog rada za period od 24.05.2014. godine do 24.05.2017. godine, a pobijanom odlukom je potvrđena prvostepena presuda u delu kojim je tužbeni zahtev odbijen. Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, jer se revizijom tužioca ne ukazuje da postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili da postoji potreba novog tumačenja prava ili neujednačena sudska praksa, odnosno ne ukazuje na postojanje drugačijih odluka, već se osporava utvrđeno činjenično stanje, a odluke nižestepenih sudova o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovane su na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava, a pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, zbog čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba je podneta 18.05.2017. godine, a vrednost pobijanog dela novčanog potraživanja pravnosnažne presude je 123.082,38 dinara.
Imajući u vidu da se radi o sporu, u kome pobijana vrednost novčanog potraživanja ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena.
Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Biserka Živanović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
