Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavio tuženi, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...55/14), pa je našao da je revizija tuženog neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje posebno na ostale bitne povrede odredaba parničnog postupka, zbog kojih se revizija, u smislu člana 407. ZPP može izjaviti, iako je revizija formalno izjavljena i iz tih razloga.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tuženog na poslovima ..., na osnovu Ugovora o radu na određeno vreme od 18.07.2011. godine. Aneksom ugovora o radu od 18.07.2012. godine zasnovao je radni odnos na neodređeno vreme počev od 19.07.2012. godine. Rešenjem tuženog bez broja od 30.05.2014. godine, tužiocu je prestao radni odnos na njegov zahtev. Navedeni zahtev za raskid radnog odnosa tužilac je popunio i potpisao po nalogu poslodavca, a nakon što mu je VV kadrovski referent kod tuženog, ukazala da navedeni zahtev nema značaja i neće proizvoditi bilo kakve posledice za tužioca. Takođe, navedeni svedok ga je uputila i koji datum kao prestanak radnog odnosa da navede u zahtevu.

S obzirom na utvrđeno činjenično stanje, prvostepeni sud je zaključio da u situaciji kada je rešenju o otkazu ugovora o radu, prethodila izjava zaposlenog za raskid radnog odnosa, koju je sam popunio i potpisao, pri čemu nije bilo mane volje, prinude i prisile, odnosno da je u konkretnom slučaju tužilac svojom slobodnom voljom doneo takvu odluku i bio svestan da potpisivanje ovakve izjave može da proizvede pravne posledice, odbio je tužbeni zahtev tužioca za poništaj izjave o raskidu radnog odnosa i rešenja o otkazu ugovora o radu.

Drugostepeni sud je nakon održane rasprave utvrdio da je tuženi imao unapred odštampanu izjavu o prestanku radnog odnosa, koju je tužilac popunio i svojeručno potpisao, ali da ga je referent u kadrovskoj službi održavala u zabludi o razlogu i ozbiljnosti potpisivanja navedenog zahteva za raskid ugovora o radu. Takođe, utvrđeno je i da su svi podaci u zahtevu upisivani po diktatu navedenog svedoka, kao i da nije postojala namera tužioca da inicira svoj prestanak radnog odnosa, s obzirom da mu je posao bio potreban jer je izdržavao porodicu, te da je doveden u zabludu da će nepotpisivanjem zahteva dobiti otkaz. Drugostepeni sud je na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja zaključio da je izostala stvarna volja tužioca da raskine radni odnos sa tuženim, kao i da njegova izjava kojom je otkazao ugovor o radu nije bila data bez zablude i bez uticaja na njegovu volju, iz kojih razloga se navedeni zahtev ne može smatrati otkazom od strane zaposlenog, a zbog čega je i rešenje o prestanku radnog odnosa po navedenom osnovu nezakonito.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je drugostepeni sud zaključio da kod tužioca nije postojala jasna, slobodna i bez uticaja volja da raskine radni odnos sa tuženim, već da se radi o zloupotrebi prava od strane tuženog kao poslodavca.

Odredbom člana 175. tačka 4. Zakona o radu, propisano je da radni odnos prestaje otkazom ugovora o radu od strane poslodavca ili zaposlenog, dok je odredbom člana 178. istog zakona, propisano da zaposleni ima pravo da poslodavcu otkaže ugovor o radu (stav 1.) da otkaz ugovora o radu zaposleni dostavlja poslodavcu u pisanom obliku, najmanje 15 dana pre dana koji je zaposleni naveo, kao dan prestanka radnog odnosa (stav 2.).

Prema odredbi člana 28. Zakona o obligacionim odnosima, izjava volje mora biti takva da se sa sigurnošću može zaključiti o njenom postojanju i mora da bude učinjena slobodno i ozbiljno.

Odredbom člana 61. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, propisano je da je zabluda bitna, ako se odnosi na bitna svojstva predmeta, na lice sa kojim se zaključuje ugovor, ako se zaključuje, s obzirom na to lice, kao i na okolnosti koje se po običajima u prometu ili po nameri stranaka smatraju odlučnim, a strana koja je u zabludi ne bi inače zaključila takav ugovor. Odredbom člana 65. stav 1. istog zakona, propisano je da ako jedna strana, izazove zabludu kod druge strane ili je održava u zabludi u nameri da je time navede na zaključenje ugovora, druga strana može zahtevati poništaj ugovora i onda kada zabluda nije bitna.

Dakle, izjava volje zaposlenog kojom otkazuje ugovor o radu, u smislu člana 178. Zakona o radu, valjana je ako je sačinjena u pisanom obliku, ako je slobodno data, izričita, kategorična, jasna i nedvosmislena. Osnov za prestanak radnog odnosa može biti izjava zaposlenog da želi da mu prestane radni odnos, ali da bi takva izjava proizvodila radno pravno dejstvo, ona mora da bude rezultat slobodno date, odnosno izražene volje bez prinude, pretnje i u zabludi, odnosno bez mana volje. Pravilno je drugostepeni sud zauzeo stav da je navedeno u konkretnom slučaju izostalo, jer izjava volje tužioca nije data slobodno, već u zabludi. Otkaz ugovora o radu tužiocu usledio je na osnovu radnji tuženog koji je iskoristio tako datu izjavu (koju je tužilac u zabludi popunio i potpisao), pa ovako doneto rešenje o prestanku radnog odnosa ne može proizvoditi ni pravno dejstvo, jer sadrži manu volje, a izjavu čini ništavom.

Polazeći od zakonskih normi i utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo i utvrdio da je izjava tužioca data na ovakav način ništava, a rešenje o otkazu ugovora o radu doneto na osnovu takve izjave nezakonito. Imajući u vidu da je poništeno rešenje o otkazu pravilno je izvršena i reintegracija zaposlenog na rad.

Ostalim navodima revizije tuženi ističe pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, što ne može biti revizijski razlog prema odredbi člana 407. ZPP, pa je Vrhovni kasacioni sud iz ovih razloga, doneo odluku kojom je odbio reviziju tuženog na osnovu člana 414. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić