U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez i Zorana Hadžića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Branimir Radovanović, advokat iz ..., protiv tužene ''Vojvođanska banka'' AD, Novi Sad, čiji je punomoćnik Enike Veg, advokat iz ..., radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 4474/19 od 11.08.2020. godine, u sednici veća održanoj 30.12.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 4474/19 od 11.08.2020. godine.
ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 4474/19 od 11.08.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana, žalba tužioca i potvrđena delimična presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P1 200/2019 od 18.10.2019. godine, kojom je odbijen tužbeni zahtev da se poništi, kao nezakonito, rešenje tuženog od 31.12.2018. godine kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu i da se obaveže tuženi da tužioca vrati na rad i odlučeno da će konačnom odlukom biti odlučeno o preostalom delu tužbenog zahteva kojim je traženo da se obaveže tuženi da isplati tužiocu neisplaćenu zaradu za januar 2019. godine i za svaki mesec u kome nije radio, da nadležnim fondovima uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje i da mu naknadi troškove parničnog postupka. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011…18/2020, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba ovog zakona, pa nema ni povrede iz člana 374. stav 1, u vezi člana 346. ZPP na koju se revizijom ukazuje. Drugostepeni sud je u obrazloženju pobijane presude, u smislu člana 396. ZPP, ocenio sve žalbene navode tužioca i dao razloge koje je uzeo u obzir, a koji su bili od značaja za pravilnu odluku o izjavljenoj žalbi.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je zasnovao radni odnos na neodređeno vreme kod tuženog ugovorom o radu od 01.11.2010. godine. Radio je na poslovima saradnika za odnose sa klijentima, sa zvanjem specijalista saradnik Filijale u ... . Upoznat je sa Pravilnikom o radu tuženog od 21.04.2016. godine i Izmenama i dopunama Pravilnika od 12.01.2017. godine.

Tužilac je dana 05.04.2018. godine i 05.07.2018. godine sa službenog računara kojim je zadužen, uz korišćenje lične lozinke, a koju ne deli sa drugim zaposlenima, bez naloga, saglasnosti i prisustva klijenata banke - direktora filijale u ... BB, pristupio računu klijenta banke i vršio pregled po tekućem računu, bez preduzimanja drugih radnji, a dana 12.04.2018. godine, 17.04.2018. godine, 23.04.2018. godine i 29.06.2018. godine isto je učinio u odnosu na račun klijenta VV, saradnika za odnose sa klijentima u filijali tuženog u ... .

Direktor filijale u ..., BB je e-mailom upućenim 05.10.2017. godine tužiocu i VV tražio da ga izveštavaju svakog petka najkasnije do 16,00 časova putem e-maila o aktivnostima u tekućoj nedelji, na taj način što bi u kratkim crtama naveli broj i volumen isplaćenih kredita, održane sastanke sa pravnim licima i dogovorenim daljim aktivnostima. Izveštaj je bio obavezan i kada nema rezultata. Tužilac je sve do 14.02.2018. godine dostavljao navedene izveštaje direktoru Filijale u ... i regionalnom direktoru za ... . Kada je tužilac prestao da dostavlja napred opisane izveštaje, njegov službeni e-mail je bio u funkciji. Tužilac nije dostavio izveštaje na dane kada je dospevala obaveza dostavljanja, a kada je bio prisutan na radu i to 06.07.2018., 03.08.2018., 10.08.2018., 17.08.2018., 24.08.2018., 31.08.2018., 07.09.2018., 14.09.2018, 28.09.2018, 12.10.2018., 19.10.2018., 26.10.2018., 02.11.2018, 09.11.2018, 16.11.2018. i 23.11.2018. godine. Pored ponovljenih pisanih zahteva direktora Filijale u ... tužilac nije dostavljao izveštaje. Regionalni direktor za ..., GG, nije dao tužiocu odobrenje da ne dostavlja izveštaje, niti je dao nalog direktoru Filijale u ... da tužilac ne dostavlja izveštaje. O razlozima nedostavljanja izveštaja tužilac je e-mailom obavestio direktora Filijale u ..., navodeći da je nedeljne izveštaje prestao da dostavlja kada je prestao da dobija odgovore na pitanja koja je direktoru postavljao i kada je uvideo da ti izveštaji nemaju uticaj na raspodelu stimulacije, navodeći da direktor Filijale u ... svom rođaku VV daje stimulaciju u dogovorenom iznosu, nezavisno od rezultata rada.

Pobijanim rešenjem tužiocu je otkazan ugovor o radu, sa pratećim aneksima, jer je postupajući na napred navedeni način učinio povredu radne obaveze utvrđenu članom 51. stav 1. tačka 20. Pravilnika o radu tuženog- neovlašćeni pristup računima klijenta i povredu radne discipline propisanu članom 52. stav 1. tačka 1. Pravilnika o radu tuženog- neopravdano odbijanje obavljanja poslova i izvršavanja naloga rukovodioca u skladu sa zakonom. Pored navedenog, tužiocu je pobijanim rešenjem stavljeno na teret i da je učinio povredu radne obaveze utvrđenu članom 51. stav 1. tačka 2. Pravilnika o radu tuženog- nesavesno i nemarno izvršavanje radnih obaveza na dan 09.10.2018. godine u odnosu na klijenta DD, koji je podneo pritužbu na rad filijale u ..., ali ne i na rad tužioca, kao i da je učinio povredu radne discipline utvrđenu članom 52. stav 1. tačka 10. Pravilnika o radu- neopravdani izostanak sa rada 18.09.2018. godine.

Pre donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu, tuženi je tužiocu uputio upozorenje o postojanju razloga za otkaz od 27.11.2018. godine, na koje se tužilac nije izjasnio.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje, pravilno su nižestepeni sudovi, primenili materijalno pravo iz člana 179. stav 2. tač. 5. i stav 3. tačka 8. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05..113/2017), u vezi člana 51. stav 1. tač. 20. i člana 52. stav 1. tačka 1. Pravilnika o radu tužene od 21.04.2016. godine, sa izmenama i dopunama i ocenili da tužbeni zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu nije osnovan.

Neosnovano se navodima revizije osporava pravilna primena materijalnog prava.

Odredbom člana 179. stav 2. tačka 5. i stav 3. tačka 8. Zakona o radu propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom, odnosno ugovorom o radu, odnosno ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca.

Krivica zaposlenog kod povrede radne obaveze je uslov za otkaz ugovora o radu. To je psihički odnos učinioca prema povredi radne obaveze, a teret dokazivanja da krivica u vreme učinjene povrede radne obaveze nije postojala pada na zaposlenog.

Poštovanje radne discipline podrazumeva obavezu zaposlenog da savesno i odgovorno obavlja poslove na kojima radi i da poštuje organizaciju rada, što između ostalog, podrazumeva savesno, odgovorno i blagovremeno ispunjavanje obaveza svog radnog mesta, kao i odgovarajuće ponašanje zaposlenog na radu i u vezi sa radom, prema poslodavcu i prema ostalim zaposlenima.

U konkretnom slučaju tužilac je neovlašćeno pristupio računima klijenata tužene i neopravdano odbio da obavlja poslove i izvršava naloge svog rukovodioca (dostavljanje obaveznih nedeljnih izveštaja o radu), a što je Pravilnokom o radu tuženog propisano kao osnov za prestanak radnog odnosa zbog skrivljene povrede radne obaveze i nepoštovanja radne discipline.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, svako postupanje suprotno izričitim pravilima sadržanim u opštim aktima tuženog predstavlja osnov za primenu otkaznog razloga. To što postupanjem tužioca na navedeni način nije tuženom prouzrokovana materijalna šteta, pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu ne čini nezakonitom, jer tužiocu kao otkazni razlog nije stavljeno na teret nanošenje materijalne ptete poslodavcu, već postupanje zaposlenog suprotno izričitim odredbama tog opšteg akta. I drugi razlozi kojima tužilac pravda svoje postupanje se ne mogu smatrati opravdanim za postupanje protivno pravilima opšteg akta poslodavca, koja su tužiocu, kao dugogodišnjem zaposlenom kod tuženog, bila poznata.

Suprotno navodima revizije, odredbom člana 179a Zakona o radu poslodavcu je ostavljena mogućnost, ali ne i obaveza da, za slučaj postojanja olakšavajućih okolnosti, zaposlenom izrekne opomenu ili neku od drugih zakonom prpisanih mera umesto otkaza ugovora o radu. Diskreciono je pravo poslodavca da u svakom konkretnom slučaju oceni da li je povreda radne obaveze, odnosno nepoštovanje radne discipline takve prirode da zaposlenom treba da prestane radni odnos ili da mu se izrekne neka od drugih mera. Stoga su bez uticaja na pravilnost pobijane presude revizijski navodi da je tuženi u odnosu na druge zaposlene, povodom istih povreda donosio drugačije odluke.

Ostalim navodima revizije tužilac ponavlja navode istaknute u žalbi. Drugostepeni sud je ocenio sve žalbene navode koji su bili od značaja za pravilnu odluku o izjavljenoj žalbi i za svoju odluku je dao jasne i obrazložene razloge. Njima se ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane presude, zbog čega ti navodi nisu posebno obrazloženi.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Tuženom ne pripada pravo na naknadu troškova revizijskog postupka, jer sastav odgovora na reviziju nije bila nužna radnja za odlučivanje u revizijskom postupku, pa je primenom člana 165. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić