Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković, Ivane Rađenović, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Miljan Tošić, advokat iz ..., protiv tuženog „Autoprevoz – Janjušević“ a.d. Priboj, čiji je punomoćnik Miroslav Dmitrović, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1173/21 od 18.11.2021. godine, u sednici održanoj 18.05.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1173/21 od 18.11.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1173/21 od 18.11.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P1 1623/17 od 08.10.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se tuženi obaveže da mu na ime manje isplaćene zarade po osnovu rada na radnom mestu ... za period od 09.06.2015. godine do 14.03.2017. godine isplati iznos od 80.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti pa do konačne isplate. Stavovima drugim i trećim izreke, usvojen je tužbeni zahtev, pa je obavezan tuženi da tužiocu na ime manje isplaćene zarade po osnovu prekovremenog rada za period od januara 2016. godine do februara 2017. godine isplati ukupno 226.549,92 dinara, kao i 31.200,00 dinara na ime naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada u istom periodu, sve u pojedinačnim mesečnim iznosima i sa zakonskom kamatom, čija su visina i datumi dospeća bliže određeni ovim stavovima izreke, dok je odbijen zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate za period preko dosuđenog ovim stavovima izreke. Stavom četvrtim izreke tuženi je obavezan da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 138.628,55 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti odluke do konačne isplate.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1173/21 od 18.11.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijene su žalbe tuženog i potvrđena prvostepena presuda u obavezujućim delovima stavova drugog i trećeg izreke i u stavu četvrtom izreke, kao i rešenja od 21.09.2020. godine i 28.09.2020. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca kojim je tražio da se tuženi obaveže da mu naknadi troškove žalbenog postupka. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tuženog kojim je tražio da se tužilac obaveže da mu naknadi troškove žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP. Predmet tražene pravne zaštite o kome je odlučeno pobijanom presudom je isplata na ime manje isplaćene zarade po osnovu prekovremenog rada na radnom mestu ...-... i na ime naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada. O ovom pravu tužioca sudovi su odlučili uz primenu člana 3. tačke 33. i 39. Zakona o radnom vremenu posade vozila u drumskom prevozu i tahografima („Sl. glasnik RS“, br. 96/15) i odredbi člana 108. stav 1. tačka 3. i člana 118. stav 1. tačka 1. Zakona o radu, koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda u predmetima u kojima je odlučivano o tužbenim zahtevima sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovnom. Kako odluka u sporovima sa ovakvim tužbenim zahtevom zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, to odluke nižestepenih sudova kojima je eventualno drugačije odlučeno o istom pravnom pitanju, ne predstavljaju nužno i različito postupanje suda u istoj pravnoj stvari. Razlozi revizije se delom odnose na bitne povrede odredaba parničnog postupka zbog čega se posebna revizija ne može izjaviti. Imajući u vidu navedeno, Vrhovni kasacioni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj, jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava. Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate podneta je 15.09.2017. godine, a podneskom od 20.08.2020. godine tužba je preinačena povećanjem zahteva. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 257.749,92 dinara. Ovaj iznos, prema srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe, predstavlja dinarsku protiv-vrednost ispod 40.000 evra.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud, primenom člana 403. stav 3. ZPP, našao da revizija tuženog nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413, u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić