.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1169/2016
09.03.2017. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Zvezdane Lutovac i Jelene Borovac, članova veća, u sporu tužioca AA iz ..., koga zastupa Draško Petrov, advokat iz ..., protiv tužene Biblioteke „BB“ iz ..., koju zastupa Dragan Antić, advokat iz ..., radi ocene zakonitosti otkaza ugovora o radu i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1101/15 od 17.12.2015. godine, u sednici održanoj 09.03.2017. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1101/15 od 17.12.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1101/15 od 17.12.2015. godine odbijena je žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Surdulici P1 265/14 od 26.02.2015. godine, kojom je poništeno rešenje direktora tužene broj 396/2012 od 31.10.2012. godine i tužena obavezana da tužioca vrati na rad, prizna mu sva prava po osnovu rada i naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 177.000,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud ispitao je pobijanu presudu na osnovu čl. 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14) i našao da revizija nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda iz čl. 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Zbog bitne povrede iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, na koju revident ukazuje, revizija se ne može izjaviti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je profesor razredne nastave sa VII stepenom stručne spreme. Pre 2010. godine bio je direktor tužene Biblioteke, a po prestanku funkcije direktora, 17.03.2010. godine, zaključio je sa tuženom ugovor o radu na neodređeno vreme, po kome je obavljao poslove i razne zadatke bibliotekara. Tužena je 15.08.2012. godine donela Pravilnik o izmeni i dopuni Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji radnih poslova kod tužene, prema kome je radno mesto bibliotekara, na kome je tužilac radio, ukinuto. Potom je 27.08.2012. godine tužena uputila dopise direktnim i indirektnim korisnicima budžeta i Nacionalnoj službi za zapošljavanje, Filijala ... - Ispostava ..., kojima je tražila da se izjasne da li imaju potrebe za profesorom razredne nastave sa položenim stručnim ispitom za bibliotekara i radnim iskustvom. Na sve ove dopise odgovor je bio negativan. Rešenjem direktora tuženog od 31.10.2012. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu zbog tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena kod tužene i ukidanja radnog mesta bibliotekara. Tužiocu je isplaćena otpremnina u iznosu od 107.764,00 dinara. U postupku je utvrđeno da poslovi bibliotekara i dalje postoje kod tužene i da je obzirom na obim poslova potreban jedan izvršilac, ali da je tužena bila u obavezi da izvrši racionalizaciju poslova i smanji broj zaposlenih. Procena tužene je bila da svi ostali radnici (8) imaju duži radni staž i višu stručnu spremu, na osnovu čega je odlučeno da tužilac u postupku bude proglašen „tehnološkim viškom“. Takođe, u skladu sa tom odlukom, rešeno je da sada poslove bibliotekara obavljaju viši knjižničari i knjižničari, koji su dovoljno kvalifikovani za obavljanje poslova bibliotekara i poseduju licence za rad.
Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo, kada su zaključili da je tužiocu nezakonito prestao radni odnos otkazom ugovora o radu i obavezali tuženu da tužioca reintegriše.
U konkretnom slučaju, tužiocu je otkazan ugovor o radu na osnovu čl. 179. stav 1. tačka 9. Zakona o radu - zbog prestanka potrebe za obavljanjem poslova na kojima radi usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena kod tužene. Radi se o poslovima bibliotekara, koje je tužilac obavljao kao jedini izvršilac i koje radno mesto je ukinuto donošenjem Pravilnika o izmeni i dopuni Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta kod tužene od 15.08.2012. godine.
Prema članu 1. Zakona o kulturi („Službeni glasnik RS“, br. 72/2009), tim zakonom utvrđuje se opšti interes u kulturi, način ostvarivanja opšteg interesa u kulturi i obavljanje kulturnih delatnosti, prava, obaveza i odgovornosti Republike Srbije, autonomnih pokrajina i opština, gradova i Grada Beograda (u daljem tekstu jedinica lokalne samouprave) u kulturi, kao i uslovi za delovanje svih subjekata u kulturi. Prema čl. 8. stav 1. tačka 10. ovog zakona, kulturnom delatnošću, u smislu ovog zakona, smatraju se, između ostalog, bibliotečko-informacione delatnosti. Na prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih u ustanovama (u ovom slučaju u ustanovi kulture) primenjuju se opšti propisi o radu, ako zakonom nije drukčije određeno.
Prema čl. 9. stav 5. Zakona o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u lokalnoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br. 104/2009), u postupku utvrđivanja statusa neraspoređenog zaposlenog u organu jedinice lokalne samouprave i utvrđivanja da za radom zaposlenog prestaje potreba u ustanovi, privrednom društvu i drugom obliku organizovanja u obzir se uzimaju rezultati rada i imovno stanje, u skladu sa primenom opštih propisa o radu i na način i u obimu koji su utvrđeni u tim propisima.
Prema čl. 45. stav 2. Zakona o bibliotečko-informatičkoj delatnosti („Službeni glasnik RS“, br. 52/11), stručne bibliotečke poslove obavljaju knjižničari, viši knjižničari, bibliotekari i diplomirani bibliotekari. Prema čl. 36. stav 2. istog zakona, nacionalne standarde za javne i druge tipove biblioteka donosi ministar nadležan za kulturu na predlog Narodne biblioteke Srbije, Biblioteke Matice Srpske i Bibliotečkih stručnih udruženja. Na osnovu toga, posle donošenja pobijanog rešenja, ministar kulture i informisanja doneo je Pravilnik o nacionalnim standardima za obavljanje bibliotečko-informacione delatnosti, koji je objavljen u „Službenom glasniku RS“, br. 39/13. Prema odeljku 2, tačka 3., koji se odnosi na bibliotečko- informacione stručnjake, najmanji broj potrebnih bibliotečko-informacionih stručnjaka u javnoj biblioteci prema broju stanovnika je, između ostalog, jedan diplomirani bibliotekar, odnosno bibliotekar i jedan viši knjižničar, odnosno knjižničar na 6000 do 8000 stanovnika za gradske, odnosno opštinske javne biblioteke.
Članom 13. Zakona o obligacionim odnosima propisano je načelo zabrane zloupotrebe prava. Tačnije, zabranjeno je vršenje prava iz obligacionih odnosa protivno cilju zbog koga je ono zakonom ustanovljeno ili priznato.
U postupku je, upravo na osnovu iskaza direktora tužene, utvrđeno da poslovi bibliotekara i dalje postoje kod tužene, što znači da potreba za obavljanjem tih poslova nije prestala, a tužilac je kao jedini bibliotekar te poslove obavljao kod tužene. Pritom, pre otkaza ugovora o radu tužena nije poštovala član 9. stav 5. Zakona o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u lokalnoj administraciji. Čak i pod pretpostavkom da je ta potreba za radom bibliotekara prestala, što u ovom slučaju nije ispunjeno, obaveza tužene bi bila da u postupku utvrđivanja statusa neraspoređenog zaposlenog uzme u obzir rezultate rada i imovno stanje, a ne duži radni staž i višu školsku spremu od školske spreme koju tužilac ima, što u ovom slučaju ne mogu biti kriterijumi.
Kako je rešenje tuženog pravilno poništeno kao nezakonito, tužena je obavezana da tužioca reintegriše, što je pravna posledica nezakonite odluke poslodavca o prestanku radnog odnosa, na osnovu čl. 191. stav 1. Zakona o radu.
U reviziji tužene ponavljaju se žalbeni navodi, koji su bili predmet pravilne ocene drugostepenog suda, koju prihvata u celini i Vrhovni kasacioni sud.
Na osnovu čl. 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Predrag Trifunović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
