.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1169/2021
15.11.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Katarine Manojlović Andrić, predsednika veća, Gordane Džakula, Jelene Ivanović, Branislava Bosiljkovića i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Snežana Cemović, advokat iz .., protiv tuženog „Beorol“ d.o.o. Beograd, čiji je punomoćnik Đorđe Simić, advokat iz ..., radi naknade štete, isplate uvećane zarade i naknade troškova za službena putovanja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 480/18 od 09.11.2018. godine, u sednici veća održanoj 15.11.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE posebna revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 480/18 od 09.11.2018. godine, u stavu prvom izreke.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 480/18 od 09.11.2018. godine, u stavu prvom izreke.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Čačku P1 251/16 od 18.09.2017. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade štete zbog izgubljene zarade za januar mesec 2009. godine isplati iznos od 40.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 28.02.2009. godine do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade štete zbog izgubljene zarade za februar mesec 2009. godine isplati iznos od 40.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 31.03.2009. godine do isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade zarade za prekovremeni rad u periodu od 08.10.2007. do 01.01.2009. godine isplati iznos od 53.207,90 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 06.10.2009. godine do isplate. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade troškova za službena putovanja, ostvarena u periodu od 29.01.2008. do 16.12.2008. godine, isplati iznos od 150.660,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana podnošenja tužbe 06.10.2009. godine do isplate. Stavom petim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 262.877,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 480/18 od 09.11.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavovima prvom, drugom, trećem i četvrtom izreke. Stavom drugim izreke, ukinuto je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu petom izreke prvostepene presude i predmet u ukinutom delu vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude, u stavu prvom izreke, tuženi je blagovremeno izjavio posebnu reviziju u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku, zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Tužilac je podneo odgovor na reviziju.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18 i 18/20) – u daljem tekstu: ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Vrhovni kasacioni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi da se dozvoli posebna revizija, jer u konkretnom slučaju ne postoji nijedan od razloga navedenih u odredbi člana 404. stav 1. ZPP zbog kojih bi reviziju trebalo izuzetno dozvoliti. Naime, nema razloga koji ukazuju na potrebu razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, u cilju ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Predmetno pitanje prava na naknadu štete zbog neisplaćene zarade, kao i isplatu uvećane zarade i naknade troškova za vreme provedeno na službenom putu, na osnovu odredaba Zakona o radu ( „Službeni glasnik RS“, br. 24/05 ... 54/09), jeste pitanje konkretnog spora, pri čemu treba imati u vidu i da odluka o tužbenom zahtevu kao u ovoj pravnoj stvari zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju, pa eventualno drugačija odluka o osnovanosti zahteva ne ukazuje nužno i na neujednačenu sudsku praksu.
Sledom navedenog, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud nije dozvolio posebnu reviziju, pa je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5) ZPP i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u radnom sporu, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovom sporu podneta je 06.10.2009. godine, a pobijeni deo pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, pa revizija tuženog nije dozvoljena.
Vrhovni kasacioni sud je stoga, na osnovu člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Katarina Manojlović Andrić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
