U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se neosnovano ukazuje na bitnu povredu postupka iz člana 374. stav 1. ZPP učinjenu pred drugostepenim sudom, jer su u pobijanoj presudi ocenjeni bitni žalbeni navodi, u smislu člana 398. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, po osnovu Aneksa ugovora o radu od 18.06.2013. godine, tužilja je obavljala poslove samostalnog referenta za proizvode sa stanovništvom u filijali ..., a pored poslova svog radnog mesta obavljala je i blagajničke poslove, za koje je prošla obuku, prema odgovarajućem mesečnom planu rada u filijali ..., sa kojim su bili upoznati svi zaposleni. Mesečni radni zadaci tužilje bili su određeni prema vrsti poslova koje je obavljala tokom mesečnog plana rada, po rasporedu koji je određivao direktor tužene. Prema oceni rezultata rada tužilje od 21.05.2015. godine, u periodu od novembra 2014. godine do aprila 2015. godine, tužilja je po svim kriterijumima bodovanja ostvarila najmanju ocenu u odnosu na ostale zaposlene na njenom radnom mestu. Tužilja nije podnosila prigovor na ovakvu ocenu. Dana 25.06.2015. godine, izvršni odbor tuženog je doneo Program rešavanja viška zaposlenih prema kome je za 20 zaposlenih prestala potreba za radom, među kojima se nalazila i tužilja, zbog smanjenja izvršilaca na njenom radnom mestu. U programu je navedeno da se zatvaraju filijale ... i ekspoziture ... i ... . Nakon izjašnjavanja Nacionalne službe za zapošljavanje i sindikata tužene, dana 02.06.2015. godine doneta je Odluka o izmeni odluke o definisanju organizacionih delova, a 18.06.2015. godine Pravilnik o izmeni i dopuni Pravilnika o sistematizaciji radnih mesta, kojim je predviđeno da se u regionu ... ..., Filijala ... na radnom mestu saradnika za proizvode sa stanovništvom, ekspert i ovlašćeni saradnik za proizvode sa stanovništvom utvrđuje jedan izvršilac, odnosno tri izvršioca. Pobijanim rešenjem tužene od 13.07.2015. godine, tužilji je otkazan ugovor o radu zbog prestanka potrebe za njenim radom, uz isplatu otpremnine.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je u nižestepenim presudama primenjeno materijalno pravo kada je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje da se poništi kao nezakonito rešenje tužene kojim joj je otkazan ugovor o radu, i tužena obaveže da je vrati na rad i isplati joj izostale zarade.

Pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je tužena sprovela postupak utvrđivanja viška zaposlenih u svemu u skladu sa odredbama čl. 153- 158. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ 124/05... 75/2014). U Programu za rešavanje viška zaposlenih kao osnovni kriterijum je bio predviđen rezultat rada zaposlenih, a po ovom kriterijumu je tužilja u posmatranom periodu ostvarila najnižu ocenu, pa joj je pobijanim rešenjem zakonito otkazan ugovor o radu, uz prethodnu isplatu otpremnine, u smislu člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu, i tuženi nije u obavezi da je vrati na rad i naknadi joj neisplaćene zarade, u smislu člana 191. tog zakona.

Revizijom se neosnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava i navodi da tužilja nije poštovala zakonsku proceduru prilikom otkaza ugovora o radu zaposlenima usled tehnološkog viška, odnosno da je ocenjivanje zaposlenih, pa i tužilje, vršeno pre nego što je bila doneta odluka o smanjenju broja zaposlenih. Ovi revizijski navodi nisu osnovani, jer je kod tužene redovno vršeno ocenjivanje svih zaposlenih, pa i tužilje, koja nije imala primedbe na datu ocenu, odnosno nije izjavila prigovor. Postupak ocenjivanja nije uveden tokom postupka utvrđivanja viška zaposlenih, već je to činjeno i u prethodnom periodu od strane poslodavca kao način vrednovanja rada zaposlenih, a ocena rada zaposlenog je bila i osnovni kriterijum za utvrđivanje viška zaposlenih prema Programu rešavanja viška zaposlenih tužene, pa je neosnovan revizijski navod da tužena nije mogla da primeni kriterijum koji je donela nakon što je izvršila ocenjivanje. Revizijskim navodima kojima se ističe da tužilja nije bila obučena za rad na blagajni, osporava se ocena izvedenih dokaza i utvrđeno činjenično stanje, zbog čega se revizija ne može izjaviti, prema članu 407. stav 2. ZPP. Nisu od značaja navodi revizije da je u periodu kada je vršeno ocenjivanje u filijali u kojoj je tužilja radila bio povećan obim posla i smanjen broj zaposlenih, te da nije bilo potrebe za dodatnim smanjivanjem broja zaposlenih, jer sud nije nadležan da ocenjuje celishodnost tehnoloških i organizacionih promena kod poslodavca.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić