.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 1181/2024
15.05.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Branke Dražić i Dragane Boljević, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Petar Crnjanski, advokat iz ..., protiv JKP Gradsko saobraćajno preduzeće „Beograd“ iz Beograda, čiji je punomoćnik Dragan Milovanović, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4967/23 od 29.11.2023. godine, u sednici održanoj 15.05.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4967/23 od 29.11.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4967/23 od 29.11.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4967/23 od 29.11.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3658/22 od 05.07.2023. godine, kojom je tuženi obavezan da tužiocu za period novembar 2019. - oktobar 2021. godine isplati na ime razlike u visini predviđene i isplaćene naknade troškova za ishranu u toku rada koja se isplaćuje u gotovom novcu i u bonovima, pojedinačne mesečne iznose glavnice sa zakonskom zateznom kamatom, u visini i na način kako je to određeno u stavovima prvom i drugom izreke prvostepene presude i tužiocu nadoknadi parnične troškove od 54.512,00 dinara. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011... 10/2023, u daljem tekstu: ZPP).
Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema odredbi stava 2. ovog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava prvog ovog člana odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom usvojen je tužbeni zahtev tužioca, kao zaposlenog kod tuženog, za isplatu razlike u visini predviđene i isplaćene naknade na ime troškova za ishranu u toku rada koja se isplaćuje u gotovom novcu i bonovima u navedenom periodu, a koje tuženi nije isplatio po svom Kolektivnom ugovoru.
Po oceni Vrhovnog suda, imajući u vidu razloge na kojima je zasnovana pobijana drugostepena presuda, nema mesta odlučivanju o posebnoj reviziji tuženog u ovom sporu radi razmatranja spornog pravnog pitanja da li je visina troškova ishrane u toku rada u kolektivnom ugovoru tuženog iskazana u bruto ili neto iznosu.
Pravo zaposlenog na naknadu troškova za ishranu u toku rada, predviđeno članom 118. stav 1. tačka 5. Zakona o radu, ostvaruje se u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, ako to poslodavac to pravo nije obezbedio na drugi način. Bez obzira na ustanovljeni princip bruto zarade, koja u skladu sa članom 105. navedenog zakona sadrži u sebi poreze i doprinose koji se plaćaju iz zarade, pojedinačne odredbe kolektivnog ugovora i ugovora o radu tumače se onako kako glase. U situaciji kada se u kolektivnom ugovoru navede konkretan novčani iznos koji se na ime naknade troškova za ishranu u toku rada ima isplatiti zaposlenom, ne može se na štetu zaposlenog pretpostaviti da je reč o ugovorenom bruto iznosu, jer to nije izričito predviđeno.
Kod navedenog, po oceni Vrhovnog suda, nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj u smislu odredbe člana 404. stav 1. ZPP, jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, imajući u vidu vrstu spora, sadržinu tražene sudske zaštite, kao i način presuđenja, s obzirom na to da je odluka suda o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovana na primenu odgovarajućih odredbi materijalnog prava i u skladu sa praksom ovoga suda u sličnoj činjeničnopravnoj situaciji.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena ni kao redovna.
Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u radnom sporu, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate podneta je 14.12.2022. godine, a vrednost predmeta spora u smislu odredbi člana 28 ZPP je 64.891,97 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi napred propisani imovinski cenzus koji omogućuje izjavljivanje ovog vanrednog pravnog leka, revizija nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća-sudija
Jelica Bojanić Kerkez,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
