U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Jasminke Stanojević i Biljane Dragojević, članova veća, u parnici tužilje M.I. iz N.S., čiji je punomoćnik H.T., advokat iz N.S., protiv tužene M.s. iz N.S., koju zastupa V.L., advokat iz N.S., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 224/15 od 18.03.2015. godine, u sednici održanoj 03.12.2015. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 224/15 od 18.03.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1850/2013 od 20.11.2014. godine, stavom prvim izreke, poništena je kao nezakonita odluka tužene izražena u rešenju o otkazu ugovora o radu od 08.02.2011. godine o prestanku radnog odnosa tužilji, obavezana je tužena da tužilju vrati na njeno radno mesto, kao i da joj naknadi troškove parničnog postupka od 93.000,00 dinara. Stavom drugim izreke odbačena je tužba tužilje u delu kojim je tražila da joj tužena isplati naknadu štete u visini izgubljene zarade i uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje.

Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Gž1 224/15 od 18.03.2015. godine odbio kao neosnovanu žalbu tužene i potvrdio prvostepenu presudu u usvajajućem delu.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/1), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. istog zakona, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda iz čl. 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je 20.02.2001. godine zasnovala radni odnos kod tužene na neodređeno vreme, na radnom mestu kafe kuvarica, a od 09.03.2009. godine obavljala je poslove servirke, kafe kuvarice. Dana 25.01.2011. godine tužilji je uručeno upozorenje da su se stekli uslovi za otkaz ugovora o radu u skladu sa odredbama čl. 179. tač. 2, 3. i 4. i 180. st. 1. Zakona o radu, čl. 44. i 46. Kolektivnog ugovora za zaposlene u stručnoj službi tužene od 09.03.2009. godine, čl. 13. i 14. ugovora o radu od 12.03.2009. godine i izveštaja Komisije za sprovođenje postupka za utvrđivanje odgovornosti zbog učinjene teže povrede radne obaveze. U upozorenju je navedeno da je tužilja učinila krivično delo sitne krađe iz člana 210. Krivičnog zakonika, jer je 10.01.2011. godine spremačica prijavila ekonomu nestanak dva sredstva za čišćenje „Bref“ i „Mer“ za prozore. Upravnik poslova tužene je tražila da se provere sve prostorije, pa kako tužilja nije mogla da nađe ključeve magacina, vrata su morala na silu da se otvore i u magacinu su nađena predmetna sredstva. Osim toga, u magacinu je nađen stočić na kome je stajalo nekoliko upotrebljenih čašica žestokog pića i pepeljara puna opušaka, iako je tužilja bila upoznata da je pušenje zabranjeno u svakom radnom prostoru i hodniku tužene. Pošto je u magacinu nađena mala količina robe, naloženo je da se napravi popis, s obzirom na to da je 10.12.2010. godine poručeno i plaćeno 94.552,34 dinara za potrebe reprezentacije. Popis je vršen u prisustvu tužilje, koja nije imala evidenciju kako je utrošena tolika količina pića za samo 20 radnih dana. Na sednici Predsedništva tužene održanoj 31.01.2011. godine doneta je odluka kojom je prihvaćeno da se tužilji otkaže ugovor o radu ukoliko ne podnese zahtev za raskid radnog odnosa. Upravnik poslova tužene J.V. je 08.02.2011. godine donela rešenje kojim je tužilji otkazan ugovor o radu zbog činjenja povreda radnih obaveza utvrđenih opštim aktom i ugovorom o radu, nepoštovanja radne discipline i učinjenog krivičnog dela na radu.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su poništili kao nezakonito rešenje o otkazu ugovora o radu.

Članom 46. stav 1. Kolektivnog ugovora za zaposlene u stručnoj službi tužene od 09.03.2009. godine propisano je da po prijemu prijave upravnik poslova M.s., odnosno Predsedništvo M.s. donosi rešenje o pokretanju postupka za utvrđivanju odgovornosti i imenuje predsednika i dva člana Komisije za sprovođenje postupka.

Prema članu 5. Statuta tužene M.s. zastupa predsednik, a na osnovu punomoći (ovlašćenja): jedan od potpredsednika, generalni sekretar M.s. ili upravnik poslova M.s..

U konkretnom slučaju, rešenje o otkazu ugovora o radu tužilji, kao i upozorenje, donela je J.V., diplomirani pravnik zaposlena kod tužene na poslovima upravnika poslova. Predsedništvo M.s. donelo je odluku da se tužilji otkaže ugovor o radu, ali nije dalo ovlašćenje upravniku poslova da takvu odluku i donese. Upravnik poslova, u smislu citiranog člana 46. stav 1. Kolektivnog ugovora, donosi rešenje o pokretanju postupka za utvrđivanje odgovornosti, međutim, suprotno navodima revizije, nema ovlašćenje da istovremeno i donese rešenje kojim se tužilji otkazuje ugovor o radu, osim ukoliko to ovlašćenje ne dobije od predsednika M.s. (član 5. Statuta tužene), što ovde nije slučaj. Prema članu 45. stav 2. Statuta tužene upravnik poslova rukovodi radom stručne službe i stara se o izvršavanju odluka i obavlja i druge poslove predviđene ovim članom, ali nije navedeno da samostalno donosi odluke, jer to ne proizilazi iz navedene odredbe, niti iz zapisnika sa sednice.

Budući da je rešenje o otkazu ugovora o radu tužilji potpisao upravnik poslova, koji nije imo punomoćje (ovlašćenje) predsednika M.s., niti ovlašćenje da odlučuje o radno-pravnom statusu zaposlenih, pravilan je zaključak sudova da je pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu nezakonito. Pravilno su sudovi primenili odredbu člana 191. stav 1. Zakona o radu kada su obavezali tuženu da tužilju vrati na rad.

Ostalim navodima revizije pobija se utvrđeno činjenično stanje što u postupku po reviziji nije dozvoljeno na osnovu člana 407. stav 2. ZPP.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Ljubica Milutinović, s.r.