U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Vesne Popović, predsednika veća, Gordane Komnenić i Božidara Vujičića, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Tijana Kovačević, advokat iz ..., protiv tužene Ustanova za decu i mlade „BB“ ..., čiji je zakonski zastupnik Državno pravobranilašvo i punomoćnik Vuk Drljević, advokat iz ..., radi poništaja rešenja i isplate, odlučujući o revizijama tužene izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 12/19 od 08.10.2020. godine, u sednici održanoj 10.06.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJAJU SE kao neosnovane revizije tužene izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 12/19 od 08.10.2020. godine.

ODBIJAJU SE zahtevi tužioca i tužene za naknadu troškova postupka po reviziji.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P1 399/2016 od 14.09.2018. godine, stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev tužioca i utvrđeno je da je nezakonito rešenje tužene br. .. od 08.07.2016 godine, kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu. Stavom drugim izreke obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade štete zbog nezakonitog otkaza ugovora o radu isplati 250.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 14.09.2018. godine do isplate. Stavom trećim izreke obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove postupka od 147.550,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana kada se steknu uslovi za izvršnost presude pa do isplate. Stavom četvrtim izreke odbijen je zahtev kojim je tužena tražila da se obaveže tužilac da tuženoj naknadi troškove postupka sa zakonskom zateznom kamatom.

prvim izreke odbijena je žalba tužene i potvrđena je prvostepena presuda. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila revizije iz svih zakonom predviđenih razloga.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju tužene.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku, primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), pa je našao da revizije tužene nisu osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, dok se na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka revizijama tužene određeno ne ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tužene počev od 1993. godine, a Ugovorom o uređivanju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti od 30.12.2005. godine bio raspoređen na radno mesto magacionera. Rešenjem od 08.07.2016. godine tužiocu je otkazan ugovor od 30.12.2005. godine i aneks ugovora od 22.05.2007. godine sa 08.07.2016. godine, zbog povrede radne obaveze. U obrazloženju rešenja navedeno je da je tužiocu dostavljeno upozorenje o učinjenoj povredi radne obaveze utvrđene Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova od 03.10.2008. godine i članom 5. i 23. Ugovora o uređivanju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti od 30.12.2005. godine, kao i da je u upozorenju navedeno da je komisija prilikom vanrednog popisa magacina (koji je trajao od 21.01.2016. godine do 14.03.2016. godine) utvrdila da 260 artikala nije uvedeno u lager listu, tj. u poslovne knjige tužene, da postoji višak robe u zalihama, jer se količina robe na zalihama nije podudarala sa količinom te robe zatečene u magacinu prilikom vršenja vanrednog popisa, da je magacinski prostor bio u velikom neredu i da roba u magacinu nije bila složena i sortirana. Navedeno je i da je komisija 21.01.2016. godine utvrdila stanje na zalihama robe u magacinu, koja je po knjigovodstvenoj evidenciji 4.447.245,32 dinara, a da je vanrednim popisom 07.04.2016. godine utvrđeno stvarno stanje zaliha u magacinu od 21.173.246,79 dinara, te da su navedene činjenice sadržane u Izveštaju o vanrednom popisu robe od 07.04.2016. godine. Pre donošenja osporenog rešenja o otkazu ugovora o radu, tužena je tužiocu dostavila upozorenje od 01.06.2016. godine zbog postojanja razloga za otkaz ugovora o radu, koji se odnose na povrede radnih obaveza opisanih na isti način kao što je to navedeno u rešenju od 08.07.2016. godine. Utvrđeno je da tužilac nije potpisao popisne liste, niti je tužena tužiocu uz upozorenje na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu dostavila popisne liste i Izveštaj popisne komisije od 07.04.2016. godine. Tužena nije sporila tužbeni zahtev tužioca, u delu koji se odnosi na naknadu štete zbog nezakonitog otkaza, odnosno da je 250.000,00 dinara zbir deset zarada tužioca koje je ostvarivao kod tužene.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev ocenivši da je sporno rešenje nezakonito, jer je došlo do povrede člana 180. Zakona o radu, odnosno do povrede prava tužioca na odbranu od otkaznog razloga i obavezana je tužena da tužiocu naknadi materijalnu štetu umesto vraćanja na rad u visini deset zarada koje je tužilac ostvarivao kod tužene.

Neosnovani su navodi i razlozi revizija tužene kojima se pravnosnažna presuda pobija zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Odredbom člana 180. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05, … 75/14) propisano je da je poslodavac dužan da pre otkaza ugovora o radu u slučaju iz člana 179. stav 2. i 3. ovog zakona zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga na otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje osam dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja (stav 1), da je u upozorenju iz stava 1. ovog člana poslodavac dužan da navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje (stav 2).

Saglasno navedenom, u upozorenju mora se navesti činjenični osnov koji predstavlja povredu radne obaveze i osnov za otkaz ugovora o radu, uz precizno navođenje vremena, mesta i radnje izvršenja povrede radne obaveze, jer je smisao upozorenja da se zaposlenom stavi do znanja da je izazvao nastanak otkaznog razloga, te da mu se omogući da se o tome izjasni. U suprotnom, odnosno u odsustvu ovako sačinjenog upozorenja, kao u konkretnom slučaju, kada se iz upozorenja ne može utvrditi kada je i kojim konkretnim radnjama tužilac učinio povredu radne obaveze koja mu se stavlja na teret, povređeno je njegovo pravo na odbranu, zaštićeno navedenom zakonskom odredbom. Shodno iznetom, po oceni Vrhovnog kasacionog suda nižestepeni sudovi pravilno nalaze da se ne može smatrati da je povreda radne obaveze u upozorenju tužene od 01.06.2016. godine identifikovana po načinu, mestu i vremenu izvršenja, jer tužena nije navela kojih konkretno 260 artikala nisu uvedeni u lager listu, koja roba, odnosno koji artikli su konkretno utvrđeni kao višak, zbog čega tužiocu nije omogućeno da se brani od iznetih navoda u upozorenju. Takođe, tužena uz upozorenje o otkazu ugovora o radu tužiocu nije dostavila popisne liste (koje je bila u obavezi da dostavi, da zatraži objašnjenja i omogući tužiocu da iznese primedbe) niti je tužiocu dostavila Izveštaj popisne komisije od 07.04.2016. godine. Imajući u vidu navedeno, tužena je postupila suprotno članu 180. Zakona o radu, zbog čega nije ostvarena svrha upozorenja, koja se sastoji u tome da se zaposlenom stavi do znanja da je svojom radnjom, odnosno postupkom izazvao nastanak otkaznog razloga, kako bi se izjasnio o svemu što mu se stavlja na teret, što u konkretnom slučaju nije učinjeno, čime je tužiocu uskraćeno pravo na odbranu od iznetih navoda u upozorenju, što i odluku donetu u tom postupku čini nezakonitom. Imajući ovo u vidu, pravilno su sudovi usvojili tužbeni zahtev, utvrdili da je nezakonito osporeno rešenje tužene i tuženu obavezali da tužiocu naknadi štetu umesto vraćanja na rad u visini deset zarada koje je tužilac ostvarivao kod tužene, na osnovu člana 191. stav 5. Zakona o radu.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Odluka o zahtevima stranaka za naknadu troškova postupka po reviziji, sadržana u stavu drugom izreke, doneta je primenom člana 165. stav 1. u vezi članova 153. i 154. Zakona o parničnom postupku. Revizije tužene su odbijene, pa zato tužena nema pravo na naknadu troškova postupka po tom vanrednom pravnom leku, a troškovi odgovora tužioca na reviziju tužene, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, nisu bili potrebni za vođenje ove parnice.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić