.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1197/2019
08.07.2020. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Lončar, advokat iz ..., protiv tuženog „Lukoil Srbija“ AD iz Novog Beograda, radi poništaja rešenja i isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2620/17 od 07.02.2018. godine, u sednici održanoj 08.07.2020. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2620/17 od 07.02.2018. godine.
ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu revizijskih troškova.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 2856/13 od 09.11.2016. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i poništeno kao nezakonito rešenje tuženog broj ... od 10.08.2009. godine, kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu broj .../... od 25.12.2002. godine. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade štete isplati pojedinačno opredeljene mesečne iznose, sa zakonskom zateznom kamatom od datuma dospelosti, pa do isplate, bliže određene ovim stavom izreke. Stavom trećim izreke, odbačen je tužbeni zahtev tužioca u delu u kom je tražio da se obaveže tuženi da tužioca vrati na rad na radno mesto ... u Odeljenju ... u Sektoru ..., Direkcije za ..., kao nedozvoljen. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 124.000,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2620/17 od 07.02.2018. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda u stavu prvom, drugom i četvrtom izreke.
Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavio tuženi, zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Tužilac je podneo odgovor na reviziju.
Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11, 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije osnovana.
U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na osnovu Ugovora o radu broj .../... od 25.12.2002. godine i obavljao poslove .... Dana 10.08.2009. godine, tuženi je doneo rešenje kojim je tužiocu otkazao ugovor o radu primenom odredbe člana 179. stav 1. tačka 7. Zakona o radu, zbog odbijanja da potpiše aneks ugovora o radu. Tužiocu je dana 14.07.2009. godine, u prostorijama tuženog oko 10,00 časova, od strane zaposlene BB predočena ponuda za izmenu ugovorenih uslova rada i aneks ugovora o radu. Tužilac je ponudu video ali istu nije primio i potpisao uz izjašnjenje da želi da razmisli i da se konsultuje sa advokatom, te da će po povratku sa terena do kraja radnog vremena da se izjasni o istoj. U toku dana tužilac se povredio i do kraja radnog vremena se nije pojavio u prostorijama tuženog, nakon čega mu je tuženi doneo rešenje o otkazu ugovora o radu, a da prethodno nije pokušao ličnu dostavu ponude i aneksa, niti je ponudu sa aneksom za zaključenje ugovora o radu pribio na oglasnu tablu i na taj način izvršio urednu dostavu, shodno odredbi člana 187. Kolektivnog ugovora tuženog.
Nižestepeni sudovi su zaključili da je rešenje o otkazu ugovora o radu tužiocu nezakonito, jer tužiocu nisu dostavljeni ponuda i aneks ugovora o radu, saglasno odredbama člana 172. Zakona o radu i člana 187. Kolektivnog ugovora, te nije bilo osnova za donošenje naznačenog rešenja.
Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanje, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je pravilno pobijanom odlukom usvojen tužbeni zahtev tužioca i poništeno rešenje o otkazu ugovora o radu, kao nezakonito, s obzirom da tuženi nije u saglasnosti sa zakonom i kolektivnim ugovorom tužiocu dostavio ponudu i aneks za zaključenje ugovora o radu, te mu nije ni mogao prestati radni odnos na osnovu člana 179. stav 1. tačka 7. Zakona o radu, odnosno iz razloga što je odbio da zaključi aneks ugovora o radu, koji nije ni primio.
Naime, odredbom člana 187. stav 1. Kolektivnog ugovora tuženog, propisano je da se dostavljanje odluka, rešenja i drugih pismena vrši po pravilu ličnim dostavljanjem zaposlenom na radnom mestu uz potpis i naznaku datuma prijema. Stavom 2. istog člana, propisano je da ako zaposleni ne radi, odnosno ako se nalazi na svom radnom mestu izvan sedišta poslovne jedinice, dostavljanje se vrši preporučeno, poštanskom pošiljkom sa povratnicom, a stavom 3. da se u slučaju propisanim zakonom dostavljanje može obaviti putem oglasne table poslodavca.
S obzirom na prethodno, a suprotno navodima revizije, pravilno je primenjena odredba člana 187. Kolektivnog ugovora, odnosno pravilno su nižestepeni sudovi ocenili da je postojala obaveza tuženog da na propisan način tužiocu uruči navedena pismena što on nije učinio.
Suprotno navodima revizije, ponuda i aneks za zaključenje ugovora o radu, predstavljaju akte kojima se nudi izmena ugovorenih uslova rada, isti se moraju dostaviti zaposlenom lično i za njihovo dostavljanje se primenjuju sve odredbe o ličnoj dostavi, pa ne stoje navodi revizije da zakonom nije propisano da se ponuda i aneks moraju dostaviti kačenjem na oglasnu tablu.
Bez uticaja je navod revizije da se tužilac upoznao sa ponudom i da je odbio prijem iste, imajući u vidu da je to bio i navod žalbe, koju je pravilno drugostepeni sud cenio.
Kako je poništeno rešenje o otkazu ugovora o radu tužiocu, pravilna je i odluka u delu za naknadu na ime izgubljene zarade, kao i rešenje o troškovima parničnog postupka.
Odbijen je zahtev tužioca za naknadu revizijskih troškova, jer odgovor na reviziju ne predstavlja nužni trošak.
Sa izloženog, primenom odredbe člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Jasminka Stanojević,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
