Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1600/14 od 03.02.2015.godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Kraljevu P1 698/12 od 26.12.2013.godine.

Protiv drugostepene presude reviziju je blagovremeno preko punomoćnika izjavio tuženi iz svih zakonom propisanih razloga.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 i 55/14) pa je našao:

Revizija je neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni drugih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. i člana 374. stav 1. ZPP koje bi bile bitne.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužioci su bili u radnom odnosu kod tuženog na poslovima radnika na ručnim radnim mestima, a osporenim rešenjima tužiocima i to tužiocu D.G. otkazan je ugovor o radu broj 226 od 20.10.2000.godine Aneks ugovora o radu broj 3105 od 23.12.2008.godine, tužiocu B.S. zaposlenom na poslovima nekvalifikovanog fizičkog radnika otkazan je Ugovor o radu broj 553 od 31.01.2000.godine i Aneks ugovora o radu broj 3090 od 23.12.2008.godine, a tužilji N.K. na poslovima nekvalifikovanog fizčkog radnika otkazan je Ugovor o radu broj 455 od 27.01.2000.godine i Aneks ugovora o radu broj 3101 od 23.12.2008.godine usled ekonomskih i organizacionih promena zbog čega je prestala potreba za njihovim radom, zbog čega im je otkazan ugovor o radu kod tuženog sa danom 30.05.2012.godine i isplaćena otpremnina. Utvrđeno je i to da je na dan 30.05.2012.godine kod tuženog u radnom odnosu na neodređeno vreme bilo 54 zaposlena, a otkazom ugovora o radu zbog prestanka potrebe za njihovim radom prestao je za 7 zaposlenih. Tuženi nije imao obavezu donošenja Programa rešavanja viška zaposlenih u smislu člana 153. Zakona o radu, pa je donošenju osporenih rešenja o otkazu ugovora o radu tužiocima prethodilo donošenje Odluke Upravnog odbora tuženog broj 405/1 od 14.05.2012.godine, kojom su ukinuta radna mesta i to: radno mesto označeno oznakom C-radnik na ručnim radnim mestima; radno mesto označeno oznakom F-nekvalifikovani radnik; radno mesto označeno M- pomoćnik direktora i radno mesto označeno oznakom E-pomoćnik radnik na mašinama za proizvodnju i da je potreba za svim zaposlenima koji su obavljali poslove na ovim radnim mestima prestala da postoji usled ekonomskih i organizacionih promena. Posle ove odluke direktor tuženog doneo je odluku o izmenama i dopunama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova broj 417/11 od 15.05.2012.godine kojom je izvršio izmenu akta o sistematizaciji poslova usled prestanka potrebe da postoje i to radna mesta označena oznakom, F-nekvalifikovani radnik; označeno oznakom M-pomoćnik direktora i označeno oznakom E-pomoćnik radnik na mašinama za proizvodnju, a zatim odlukom smanjen broj zaposlenih iz ranije važeće sistematizacije na pojedinim radnim mestima i potom donet Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova broj 418/11 od 05.05.2012.godine. Ovim Pravilnikom nisu bila sistematizovana radna mesta radnika na ručnim radnim mestima i nekvalifikovani fizički radnik na kojima su tužioci obavljali poslove prema aneksima ugovora o radu od 23.12.2008.godine. Odluka Upravnog odbora tuženog od 14.05.2012.godine, te Odluke direktora o izmenama i dopunama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova od 15.05.2012.godine i Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova od 15.05.2012.godine nisu bili objavljeni na oglasnoj tabli u smislu člana 7. navedenog Pravilnika. Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova od 17.02.2011.godine koji Pravilnik je bio važeći pre donošenja odluke od 15.05.2012.godine, i kojim je izmenjen navedeni pravilnik nisu bila sistematizovana radna mesta radnika na ručnim radnim mestima i radno mesto nekvalifikovanog fizičkog radnika, tako da je prestala potreba za njihovim radom. Tužioci nisu obavljali poslove radnih mesta koje su trebali da obavljaju na osnovu zaključenih aneksa ugovora o radu od 23.12.2008.godine, jer ta radna mesta nisu postojala. Obavljali su poslove čišćenja mašinskog odeljenja, a po otkazu ugovora o radu tužiocima drugi radnici su nastavili da obavljaju poslove čišćenja u mašinskom odeljenju, gde su tužioci svakodnevno radili.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su ocenili da nisu postojali opravdani razlozi za otkaz ugovora o radu tužiocima od 30.05.2012.godine, zbog prestanka potrebe za obavljanjem poslova usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena kod tuženog u smislu člana 179. stav 1. tačka 9. Zakona o radu i pravilno poništili kao nezakonita rešenja o otkazu ugovora o radu tužiocima i za vraćanje na rad.

Naime, tužiocima zaposlenima kod tuženog otkazan je ugovor o radu zbog prestanka potrebe za obavljanjem poslova koje su obavljali na osnovu zaključenih aneksa ugovora o radu, a usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena u smislu člana 179. stav 1. tačka 9. Zakona o radu. Naime, kod utvrđene činjenice tokom postupka pred nižestepenim sudovima u momentu prestanka potrebe za njihovim radom, tužioci nisu obavljali poslove koje su trebali da obavljaju prema zaključenim Aneksima ugovora o radu od 23.12.2008.godine, jer ti poslovi nisu bili predviđeni Pravilnikom o sistematizaciji i organizaciji poslova tuženog, a važeći pre sprovođenja organizacionih, tehnoloških i ekonomskih promena kod tuženog, već poslove čišćenja mašinskog odeljenja, pa su pravilno osporena rešenja o otkazu poništena kao nezakonita i obavezao tuženog da tužioce vrati na rad.

Vrhovni kasacioni sud, je odlučio kao u izreci na osnovu člana 404. stav 1. ZPP bez detaljnog obrazlaganja revizijske odluke u smislu člana 414. stav 2. budući da se u reviziji pobijaju žalbeni navodi koje je drugostepeni sud pravilno ocenio, a obrazlaganjem revizijske odluke ne bi se postiglo novo tumačenje prava niti doprinelo ujednačavanju prava.

Predsednik veća – sudija

Biserka Živanović,s.r.