Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 399. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04 i 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tuženog neosnovana.

U postupku nije učinjena povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene odredaba ovog zakona, pa nema ni bitne povrede iz člana 361. stav 1. ZPP, na koju se revizijom ukazuje.

Drugostepeni sud je na osnovu održane rasprave, uz utvrđenje o odlučnim činjenicama zasnovano na osnovu odgovarajućoj oceni dokaza i rezultata raspravljanja, izneo odgovarajući pravne razloge za odluku koju je doneo i na taj način postupio u skladu sa članom 382. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila zaposlena kod tuženog kao prodavac u objektu u kom se ne prave sendviči, već se prodaju gotovi sendviči, kada je na radu u popodnevnoj smeni 29.10.2007. godine zatečena od strane pomoćnice direktora da u kiosku pravi sendviče. Tada je pri komisijskom popisu u objektu nađeno 26 sendviča koji ne odgovaraju normativu i nemaju klasifikacioni broj, poreklo, niti zaduženje kroz otpremnicu. Narednog dana, 30.10.2007. godine tužilja je predala poslodavcu svoju pisanu izjavu. Upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu sačinjeno je potom, dana 01.11.2007. godine i poslato 05.11.2007. godine na adresu prijavljenu kadrovskoj službi tuženog. U sačinjenom upozorenju .. broj .. od 01.11.2007. godine je navedeno da se tužilja upozorava da su se stekli uslovi za otkaz ugovora o radu sa pripadajućim aneksima, zato što je dana 29.10.2007. godine radeći u drugoj smeni u bifeu 1 oko 15,40 časova zatečena da pravi sendviče za prodaju i da je komisijski utvrđeno da se u objektu u vreme kontrolnog popisa nalazilo 26 sendviča koji nemaju poreklo, te da je tim i takvim radnjama tužilja učinila povredu radne obaveze propisane ugovorom o radu i utvrđene članom 114. tačka 16. Kolektivnog ugovora i daje joj se rok od pet radnih dana za davanje odgovora na upozorenje. U rešenju tuženog .. broj .. od 12.11.2007. godine je navedeno da se tužilji otkazuje ugovor o radu od 08.02.2000. godine sa aneksima, zbog toga što je učinila povredu radne obaveze propisane ugovorom o radu i utvrđene članom 114. tačka 16. Kolektivnog ugovora, kvalifikovanu kao zloupotreba radne obaveze u nameri da se za sebe ili drugog pribavi imovinska korist ili drugome nanese šteta. U obrazloženju rešenja je pored ostalog navedeno da je tužilji dana 01.11.2007. godine dostavljeno pisano upozorenje o razlozima za otkaz ugovora o radu na koje se izjasnila u izjavi .. broj .. od 07.11.2007. godine. Upozorenje od 01.11.2007. godine nije tog dana dostavljeno tužilji, već je ono upućeno povratnicom 05.11.2007. godine preko prijemne knjige tuženog. Putem grafološkog veštačenja je utvrđeno da na povratnici skraćeni potpis - paraf od 05.11.2007. godine, nije napisala tužilja.

Drugostepeni sud nije prihvatio zaključak prvostepenog suda da je tužilja primila pismeno upozorenje na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu pre datog otkaza ugovora o radu. Ovaj zaključak je izveden posredno, uzimanjem u obzir činjenice da je tužilja predala tuženom 07.11.2007. godine pismeno naslovljeno kao „žalba“. Međutim, tužilja u navedenom pismenu od 07.11.2007. godine navodi da je optužena bez prava objašnjenja cele situacije, što po oceni drugostepenog suda ne korespondira sa sadržinom upozorenja. U upozorenju je navedeno da se za davanje odgovora ostavlja rok i koliko on iznosi. Kod takve sasvim jasne sadržine upozorenja, da je ono bilo dostavljeno, tužilja ne bi mogla ostati u uverenju da je „optužena bez prava objašnjenja cele situacije“, kako je navela u pismenom obraćanju tuženom od 07.11.2007. godine. Drugostepeni sud je odlučio u skladu sa pravilima o teretu dokazivanja, polazeći od nalaza da upozorenje nije uručeno tužilji. Tužilja nije bila nedostupna. U nastojanju da se vrati na rad, tužilja se obratila inspekciji rada. Činjenica da je poslodavac postupio po nalogu inspekcije, nema uticaja na ishod ovog spora.

Zbog očitovane nezakonitosti u proceduri otkazivanja ugovora o radu, usled nedostavljanja upozorenja na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, drugostepeni sud je poništio kao nezakonito rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu tužilji od 12.11.2007. godine i naložio tuženom da tužilju vrati na rad. U pravnim razlozima, sud se pozvao na odgovarajuće odredbe Zakona o radu, član 180, član 179. tačke 1. do 6. i član 185.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je drugostepeni sud zaključio da je tužilji prestao radni odnos u nezakonito sprovedenom postupku.

Revizija nije osnovana u navodima o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Odredbom člana 180. stav 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 24/05 i 61/05), propisano je da je poslodavac dužan da pre otkaza ugovora o radu u slučaju iz člana 179. tačka 1. do 6. ovog zakona, zaposlenog upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja, dok je stavom 2. istog člana propisano da je u upozorenju iz stava 1. ovog člana poslodavac dužan da navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje. Smisao upozorenja je da se zaposlenom stavi do znanja da je izazvao nastanak otkaznog razloga, te da mu se omogući da se o tome izjasni.

Dostavljanje pismenog upozorenja zaposlenom na postojanja razloga za otkaz ugovora o radu, uz ostavljanje roka od najmanje pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da se na navode izjasni, neophodan je uslov zakonitosti rešenja poslodavca o otkazu ugovora o radu zaposlenom iz razloga koji se odnose na ponašanje zaposlenog. U protivnom, povređena je procedura otkazivanja ugovora o radu. Konvencijom međunarodne organizacije rada broj 158, članom 7. propisano je da radni odnos radnika neće prestati zbog razloga vezanih za ponašanje radnika ili njegov rad pre nego što mu se omogući da se brani od iznetih navoda, osim ako se sa razlogom ne može očekivati od poslodavca da zaposlenom pruži takvu mogućnost.

Tuženi kao poslodavac koji ima zakonsku dužnost dostavljanja upozorenja zaposlenoj, uz ostavljanje dovoljnog roka za izjašnjenje, snosi teret dokazivanja činjenice da je upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu zbog povrede radne obaveze dostavljeno tužilji na zakonom propisani način. U ovom sporu za ocenu o zakonitosti rešenja o otkazu ugovora o radu, pravilno je ocenjeno da tuženi nije dokazao da je sačinjeno upozorenje tužilji dostavio na zakonom propisani način, odnosno da je omogućio tužilji kao zaposlenoj da se izjasni pre otkaza ugovora o radu, zbog čega je osporeno rešenje poništeno kao nezakonito, pravilnom primenom materijalnog prava.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 405. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Odluku iz stava drugog izreke, sud je doneo primenom odredbe člana 161. stav 1. u vezi članova 149. i 150. ZPP. Tuženom nisu dosuđeni troškovi revizijskog postupka, s obzirom da nije uspeo u revizijskom postupku, a tužilji ne pripada pravo na naknadu troškova revizijskog postupka, jer sastav odgovora na reviziju nije bila nužna i neophodna radnja za odlučivanje u revizijskom postupku.

Predsednik veća - sudija

Božidar Vujičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić