Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužena je izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju, zahtevajući troškove njenog sastava.

Odlučujući o reviziji tužilje na osnovu člana 399. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 125/04, 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/2011 i 55/2014), jer je tužba u ovoj parnici iz radnog odnosa podneta 11.03.2003. godine, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana u pogledu odluke o nezakonitosti otkaza, a osnovana u pogledu odluke o reintegraciji.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, direktor Filijale u Novom Sadu je aktom od 13.01.2003. godine podneo predlog Komisiji za pokretanje disciplinskog postupka za utvrđivanje odgovornosti tužilje zbog teže povrede radne dužnosti iz člana 74. stav 2. tač. 1. i 13. Pravilnika o radnim odnosima u NBJ, a po osnovu disciplinske prijave šefa odseka za pravne kadrovske i administrativne poslove. Prvostepena disciplinska komisija je donela odluku o pokretanju disciplinskog postupka Pdk 133 od 15.01.2003. godine, održan je disciplinski pretres 24.01.2003. godine za čije je održavanje poziv uredno dostavljen tužilji, ali tužilja na njega nije pristupila. Na pretresu je pročitana izjava tužilje od 10.01.2003. godine i saslušani svedoci navedeni u nižestepenim presudama. Po održanom disciplinskom pretresu prvostepena disciplinska komisija pravnog prethodnika tužene tada NBJ Filijala u Novom Sadu je donela odluku o izricanju disciplinske mere Pdk 133/9 od 28.01.2003. godine kojim je tužilja na radnom mestu ... u Odseku za ..., Odeljenja za ... NBJ Filijale u ... oglašena odgovornom zato što je 31.12.2002. godine odbila izvršavanje poverenih poslova na taj način što je odbila da potpiše punomoćje za podizanje pošte filijale kod pošte ... u kojoj je navedena kao jedna od tri zaposlena radnika koji se ovlašćuju da vrše te poslove u 2003. godini, što je kvalifikovano kao teža povreda radne dužnosti iz člana 74. stav 2. tač. 1. i 13. Pravilnika o radnim odnosima – neizvršavanje ili nesavesno vršenje poverenih poslova i nepridržavanje odredaba zakona i opštih i pojedinačnih akata. Odlukom drugostepene disciplinske komisije NBS od 25.02.2003. godine odbijena je žalba tužilje i potvrđena odluka prvostepene disciplinske komisije. Tužilja je blagovremeno obavestila prvostepenu disciplinsku komisiju da nije u mogućnosti da zbog bolesti pristupi na pretres koji se održava 24.01.2003. godine i za potvrdu svojih navoda dostavila izveštaj o privremenoj sprečenosti za rad od 22.01.2003. do 04.03.2003. godine. Prvostepena disciplinska komisija je na zapisniku sa zasedanja od 24.01.2003. godine konstatovala da je tužilja obavestila ovaj organ da zbog bolesti ne može da prisustvuje raspravi i priložila potvrdu Doma zdravlja Novi Sad od 22.01.2003. godine u kojoj se navodi da se očekuje da će privremena sprečenost trajati do 22.02.2003. godine, da je tražila odlaganje pretresa jer po mišljenju psihijatra nije još 30 dana računajući od 22.01.2003. godine sposobna da dâ valjan iskaz i da prema nalazu i mišljenju veštaka neuropsihijatra sledi da je zbog stresnih situacija na radnom mestu došlo kod tužilje do psihičkih problema u vidu mešovitog straha i depresije što je manifestovano kroz osećaj napetosti, preosetljivosti, razdražljivosti, uznemirenosti i pratećih vegetativnih simptoma straha, da je vremenom došlo do dubljih psihičkih poremećaja koji su poprimili psihotične razmere sa kliničkom slikom koja odgovara nespecifikovanoj, neorganskoj psihozi sve do otvorene paranoidnosti da tužilja boluje od hronične nespecifikovane neorganske psihoze i da nije bila sposobna da pristupi na disciplinsku raspravu 24.01.2003. godine i da štiti svoja prava i interese, kao i da bi prisustvo tužilje na toj raspravi dovelo do pogoršanja bolesti. Tužilji je rešenjem Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje Filijale Novi Sad utvrđeno pravo na starosnu penziju od 07.09.2005. godine.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je tuženi uskratio tužilji pravo na odbranu zbog čega je rešenje o otkazu ugovora o radu nezakonito.

Prema članu 97. stav 3. Pravilnika o radnim odnosima pravnog prethodnika tužene pretres se može održati bez prisustva zaposlenog, ako on uredno primi poziv, a izostanak ne opravda.

Prema članu 7. Konvencije MOR br. 158 o prestanku radnog odnosa na inicijativu poslodavca, radni odnos radnika neće prestati zbog razloga vezanih za ponašanje radnika ili njegov rad pre nego što mu se omogući da se brani od iznetih navoda, osim ako se s razlogom ne može očekivati od poslodavca da mu pruži tu mogućnost.

Imajući u vidu da je tuženi i pored obaveštenja tužilje o nemogućnosti prisustvovanja zakazanoj raspravi, koju je dokumentovala lekarskim izveštajem, raspravu ipak održao, i doneo ovde pobijane odluke, i po oceni revizijskog suda tužilji je na taj način uskraćeno pravo na odbranu što pobijane odluke tuženog čini nezakonitim.

Prilikom donošenja odluke o reintegraciji drugostepeni sud je pogrešno primenio materijalno pravo zaključujući da navršenje 65 godina života i 15 godina staža osiguranja predstavlja fakultativan osnov za prestanak radnog odnosa jer se poslodavac i zaposleni mogu sporazumeti da zaposlenom radni odnos ne prestane.

Pre svega navršenje 65 godina života i 15 godina staža osiguranja jeste uslov za prestanak radnog odnosa po sili zakona. Fakultativan osnov za nastavak radnog odnosa je sporazum između poslodavca i zaposlenog, koji se u suštini donosi odlukom poslodavca. Fakultativni osnov za produženje radnog odnosa ne predstavlja osnov za reintegraciju u radni odnos zbog nezakonitog rešenja o otkazu. Reintegrisati se mogu samo lica koja bi se inače nalazila u procesu rada (u odnosu na koja nije nastupio neki od uslova prestanka radnog odnosa po sili zakona). Kako bi tužilji radni odnos prestao po sili zakona danom sticanja uslova za starosnu penziju na osnovu člana 110. stav 1. Zakona o radnim odnosima (''Službeni glasnik RS'' br. 55/96 i 28/01) koji se u konkretnom slučaju primenjuje jer su odluke tuženog iz 2003. godine, to ona, po pravilnom zaključku prvostepenog suda ne može osnovano zahtevati vraćanje na rad.

S obzirom na to da tužilja nije uspela u postupku pred drugostepenim sudom, to je odbijen njen zahtev za naknadu troškova pred tim sudom.

Odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova sastava odgovora na reviziju jer ti troškovi nisu bili ni nužni ni neophodni za odlučivanje o ovom pravnom leku (član 150. stava 1. ZPP).

Na osnovu člana 404. i člana 407. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić