.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1203/2022
14.12.2022. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Spomenke Zarić, predsednika veća, Dobrile Strajina i Vesne Subić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Slobodan Petrović, advokat iz ..., protiv tužene Ustanove Sportski centar „Kunjak“, Vladičin Han, čiji je punomoćnik Miloš Aleksić, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1554/21 od 04.11.2021. godine, u sednici veća održanoj 14.12.2022. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1554/21 od 04.11.2021. godine.
ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Surdulici, Sudska jedinica u Vladičinom Hanu P1 207/19 od 12.01.2021. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i utvrđeno da je tužilac prema Zakonu o radu zasnovao radni odnos na neodređeno vreme, počev od 02.09.2016. godine na poslovima ... sa III stepenom školske spreme i naloženo tuženom da tužioca vrati na rad i rasporedi na poslove i radne zadatke koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 168.250,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1554/21 od 04.11.2021. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda tako što je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se utvrdi da je prema Zakonu o radu zasnovao radni odnos na neodređeno vreme počev od 02.09.2016. godine, na poslovima ... sa III stepenom školske spreme i da se naloži tuženoj da tužioca vrati na rad i rasporedi na poslove i radne zadatke koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima, odbijen kao neosnovan, kao i zahtev za naknadu troškova parničnog postupka. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 134.250,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke o troškovima do isplate, kao i iznos od 33.000,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavio tužilac zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Tuženi je podneo odgovor na reviziju.
S obzirom da je revizija tužioca dozvoljena po odredbi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 55/14), to nije bilo potrebe da se o istoj odlučuje kao o posebnoj reviziji.
Ispitujući pobijanu odluku u smislu odredbe člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužioca neosnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, niti ima drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je u periodu od 01.09.2014. godine do 31.10.2018. godine bio radno angažovan kod tuženog na osnovu 15 ugovora o radu na određeno vreme i jednog ugovora o delu. Radni odnos mu je prestao na osnovu rešenja tužene od 01.11.2018. godine, zbog isteka roka na koji je bio zasnovan poslednji u nizu sukcesivno zaključenih ugovora. Tužilac traži da se utvrdi da je kod tuženog zasnovao radni odnos na neodređeno vreme na poslovima ... sa III stepenom školske spreme počev od 02.09.2016. godine, kada je isteklo 24 meseca od zaključenja prvog ugovora o radu na određeno vreme, shodno članu 37. Zakona o radu.
S obzirom na ovako utvrđeno činjenično stanje, prvostepeni sud je zaključio da je tužbeni zahtev tužioca osnovan i utvrdio da je tužilac zasnovao radni odnos na neodređeno vreme kod tuženog. Međutim, drugostepeni sud je preinačio takvu odluku i odbio tužbeni zahtev, iz razloga što je u naznačenom periodu na snazi bio Zakon o budžetskom sistemu kojim je propisana zabrana zasnivanja radnog odnosa sa novim licima radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta i koji je lex specialis u odnosu na odredbe Zakona o radu kojima se propisuju uslovi za preobražaj radnog odnosa.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, a suprotno navodima revizije, pobijana presuda je zasnovana na pravilnoj primeni materijalnog prava.
Odredbom člana 27. stav 34. Zakona o budžetskom sistemu, propisano je da korisnici javnih sredstava ne mogu zasnovati radni odnos sa novim licima, radi popunjavanja slobodnih odnosno upražnjenih radnih mesta do 31.12.2018. godine, a stavom 35. istog člana da, izuzetno od stava 34, radni odnos može da se zasnuje uz saglasnost Vlade na predlog nadležnog ministarstva odnosno drugog nadležnog organa uz prethodno pribavljeno mišljenje ministarstva. Odredbom člana 105. istog zakona, propisano je da ako su odredbe drugih zakona, odnosno propisa, u suprotnosti sa ovim zakonom, primenjuju se odredbe ovog zakona.
Odredbom člana 3. Uredbe o postupku za pribavljanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava, predviđeno je da saglasnost za novo zapošljavanje daje komisija obrazovana odlukom komisije za davanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava, da molbu za popunjavanje slobodnih radnih mesta u smislu člana 27. stav 35. korisnici javnih sredstava podnose nadležnom ministarstvu ili drugom nadležnom organu.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, a suprotno revizijskim navodima, norme Zakona o budžetskom sistemu, Zakona o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru i Uredbe o postupku za pribavljanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava, su lex specialis i derogiraju norme Zakona o radu (u konkretnom slučaju odredbu člana 37.), što proizlazi i iz člana 105. Zakona o budžetskom sistemu. Polazeći od toga i u konkretnom slučaju se imaju primeniti odredbe Zakona o budžetskom sistemu, pa kako je istim bilo zabranjeno zapošljavanje novih lica u javnom sektoru radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta, osim u izuzetnim slučajevima (uz saglasnost nadležnog organa Vlade), to je pravilno pobijanom odlukom odbijen tužbeni zahtev tužioca, jer nije moglo doći do preobražaja radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme u smislu člana 37. Zakona o radu.
Kako se ostalim navodima revizije ne dovodi u pitanje pravilnost pobijane odluke, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP. Odbijen je zahtev tužioca za naknadu revizijskih troškova imajući u vidu da u postupku po reviziji nije uspeo, a u smislu člana 153. u vezi člana 165. ZPP.
Predsednik veća – sudija
Spomenka Zarić,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
