- tužilji BB za duševne bolove zbog naročito teškog invaliditeta supruga u iznosu od još 780.000,00 dinara, tužiocu VV za duševne bolove zbog naročito teškog invaliditeta oca u iznosu od još 840.000,00 dinara i tužiocu GG za duševne bolove zbog naročito teškog invaliditeta oca u iznosu od još 1.040.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na ove iznose od 18.04.2018. godine.

OBAVEZUJE SE tuženi da na ime troškova celokupnog postupka isplati tužiocima iznos od 953.499,50 dinara u roku od 15 dana od dostavljanja prepisa presude, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.

ODBIJA SE zahtev umešača „Generali osiguranje Srbija“ ADO za naknadu troškova postupka po reviziji.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Bačkoj Palanci P1 143/2016 od 18.04.2018. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da isplati: tužiocu AA iznos od 455.000,00 dinara na ime naknade nematerijalne štete za duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti, iznos od 245.000,00 dinara na ime naknade nematerijalne štete za fizičke bolove, iznos od 210.000,00 dinara na ime naknade nematerijalne štete za strah i iznos od 210.000,00 dinara na ime naknade nematerijalne štete za duševne bolove zbog naruženosti sa zakonskom zateznom kamatom na ove iznose od 18.04.2018. godine do isplate, a odbijen tužbeni zahtev za isplatu naknade nematerijalne štete za duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti preko dosuđenog pa do traženog iznosa od 2.500.000,00 dinara, za fizičke bolove preko dosuđenog pa do traženog iznosa od 1.500.000,00 dinara, za strah preko dosuđenog pa do traženog iznosa od 1.500.000,00 dinara i za duševne bolove zbog naruženosti preko dosuđenog pa do traženog iznosa od 1.500.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na razliku ovih iznosa; tužilji BB iznos od 420.000,00 dinara na ime naknade nematerijalne štete za duševne bolove usled naročito teškog invaliditeta supruga sa zakonskom zateznom kamatom od 18.04.2018. godine, dok je tužbeni zahtev odbijen preko dosuđenog a do traženog iznosa od 1.200.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na iznos razlike; tužiocu VV iznos od 360.000,00 dinara na ime naknade nematerijalne štete za duševne bolove zbog naročito teškog invaliditeta oca sa zakonskom zateznom kamatom od 18.04.2018. godine do isplate, dok je odbijen zahtev preko dosuđenog a do traženog iznosa od 1.200.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na iznos razlike i tužiocu GG iznos od 360.000,00 dinara na ime naknade nematerijalne štete za duševne bolove zbog naročito teškog invaliditeta oca sa zakonskom zateznom kamatom od 18.04.2018. godine do isplate, dok je odbijen zahtev preko dosuđenog a do traženog iznosa od 1.400.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na iznos razlike. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da isplati tužiocima kao solidarnim poveriocima iznos od 1.017.250,00 dinara na ime troškova parničnog postupka sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate, u roku od 15 dana pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužilaca za kamatu na dosuđeni iznos troškova parničnog postupka počev od 18.04.2018. godine kao dana presuđenja pa do dana izvršnosti presude. Stavom četvrtim izreke odlučeno je da se tužioci oslobađaju obaveze plaćanja sudskih taksi.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2374/18 od 16.10.2018. godine, stavom prvim izreke, žalbe tuženog i umešača „Generali osiguranje Srbija“ ADO su delimično usvojene i presuda Osnovnog suda u Bačkoj Palanci P1 143/2016 od 18.04.2018. godine prenačena u usvajajućem delu tako što su zahtevi tužioca AA za isplatu iznosa od 455.000,00 dinara na ime umanjenja životne aktivnosti sa zateznom kamatom od 18.04.2018. godine do isplate, tužilje BB za isplatu preko iznosa od 300.000,00 dinara na ime naročito teškog invaliditeta supruga sa zateznom kamatom od 18.04.2018. godine do isplate, tužioca VV preko iznosa od 150.000,00 dinara na ime naročito teškog invaliditeta oca sa zateznom kamatom od 18.04.2018. godine do isplate i tužioca GG preko iznosa od 200.000,00 dinara na ime naročito teškog invaliditeta oca sa zateznom kamatom od 18.04.2018. godine do isplate odbijeni, a zahtev tužilaca za naknadu troškova postupka preko iznosa od 546.250,00 dinara sa zateznom kamatom počev od izvršnosti presude do isplate odbijen kao neosnovan, dok su žalbe tuženog i umešača u preostalom delu odbijene a žalba tužilaca odbijena u celosti i navedena presuda u preostalom usvajajućem i odbijajućem delu potvrđena. Stavom drugim izreke, obavezani su tužioci da naknade tuženom troškove žalbenog postupka u iznosu od 14.190,00 dinara u roku od 15 dana. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev umešača „Generali osiguranje Srbija“ ADO Beograd za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Umešač na strani tuženog „Generali osiguranje Srbija“ ADO je podneo odgovor na reviziju.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. i člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužilaca osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se posebno ne ukazuje na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz stava 2. navedenog člana koje su zakonom (član 407. stav 1. tačka 2. ZPP) predviđene kao razlozi za ovaj vanredni pravni lek. Nisu osnovani navodi revizije da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 386. stav 3. ZPP tako što je, uračunavajući i isplatu u iznosu od 780.000,00 dinara koju je izvršio umešač „Generali osiguranje Srbija“ ADO u naknadu nematerijalne štete za duševne bolove tužioca AA zbog umanjenja opšte životne aktivnosti, preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev ovog tužioca za naknadu štete po tom osnovu, iako se ni tuženi ni umešač u žalbama na tu činjenicu nisu pozivali. Određivanje pravične novčane naknade nematerijalne štete predstavlja primenu materijalnog prava, a o tome drugostepeni sud vodi računa po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je povređen 30.01.2012. godine tokom rada na mašini, na kojoj je pre povređivanja radio oko godinu i po dana. Ova mašina se u delu - sekciji za hlađenje, sastoji od tri valjka (dva veća i jednog manjeg) postavljenih na razmaku od 3 do 5cm. U vreme štetnog događaja mašina je bila zaštićena ogradom visine 1,4m i na vidnom mestu nisu bila postavljena precizna upozorenja o primeni uputstva za bezbedan i zdrav rad, obavezno korišćenje ličnih zaštitnih sredstava i zabranu ulaska u zonu rotirajućih ili pokretnih delova. Propust tuženog da postavi adekvatnu zaštitnu ogradu ustanovljen je inspekcijskim nadzorom izvršenim nakon štetnog događaja. Tuženom je, rešenjem inspektora rada od 29.02.2012. godine, naloženo da postavi adekvatnu zaštitnu ogradu kako bi obezbedio opasne zone rada, odnosno prostor u kojem se pokreću rotirajući delovi mašine. Zbog ovog propusta protiv tuženog kao pravnog lica i odgovornih fizičkih lica vođen je i prekršajni postupak u kojem je tuženi, pravnosnažnom presudom Prekršajnog suda u Bačkoj Palanci Pr 416/12 od 16.12.2012. godine, oglašen odgovornim za prekršaj iz člana 69. stav 1. tačka 1. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu. Tokom rada mašine na njenim valjcima se stvaraju grudve lepka koje utiču na kvalitet proizvoda. Tužilac je, rukom pruženom preko postavljene ograde, pokušao špahlom da ukloni nastale grudve dok su valjci mašine bili u pokretu. U jednom momentu valjci su povukli rukavicu, a zatim i desnu ruku tužioca koja je oslobođena tek nakon zaustavljanja mašine. U ovom događaju tužiocu je naneta teška telesna povreda usled koje je izvršena amputacija desne ruke. U štetnom događaju i nakon toga - tokom lečenja i rehabilitacije, tužilac je trpeo fizičke bolove i strah čiji su intenzitet i dužina trajanja utvrđeni veštačenjem. Nedostatak desne ruke do nivoa ispod ramenog pojasa, uz druge vidljive posledice, predstavljaju naruženost teškog stepena. Zbog gubitka dominantne desne ruke, uz nemogućnost korišćenja proteze zbog neadekvatnog patrljka i drugih tegoba, tužiočeva opšta životna aktivnost je trajno umanjena za 76%, a iz tih razloga kod njega postoji i naročito težak invaliditet. Tužilac je tokom 2007. godine prošao teorijsku obuku za bezbedan i zdrav rad. Na proveri stečenih znanja pravilno je odgovorio na postavljeno pitanje da nije dozvoljeno vršiti bilo kakve intervencije na mašini koja je u pokretu. Tužiocu su umešači - osiguravajuća društva, po osnovu ugovora o osiguranju zaključenim sa tuženim, isplatili određene novčane iznose. Umešač Kompanija „Dunav osiguranje“ je odlukom o likvidaciji štete od 13.12.2012. godine, računajući doprinos tužioca AA u nastanku štete od 50%, ovom tužiocu priznala pravo na naknadu štete u ukupnom iznosu od 920.000,00 dinara - za umanjenje opšte životne aktivnost u iznosu od 445.000,00 dinara, fizičke bolove u iznosu od 175.000,00 dinara, strah i naruženost u iznosu od po 150.000,00 dinara. Tužiocu je isplaćen ukupan iznos od 749.045,00 dinara zato što je priznati iznos naknade umanjen za ugovorenu franšizu - učešće osiguranika (tuženog) u šteti u iznosu od 170.955,00 dinara, dinarsku protivvrednost od 1.500 evra po kursu Narodne banke Srbije na dan likvidacije štete. Umešač „Generali osiguranje Srbija“ ADO je tokom 2012. godine isplatila tužiocu AA iznos od 780.000,00 dinara na ime procenjenog invaliditeta od 65% i iznos od 112.500,00 dinara na ime osigurane sume za hiruršku intervenciju.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje, nižestepeni sudovi su pravilno primenili odredbu člana 164. Zakona o radu, kojom je propisano da ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je dužan da mu naknadi štetu u skladu sa zakonom i opštim aktom. Ova odredba, upotrebljenim izrazom: „u skladu sa zakonom“, upućuje na primenu Zakona o obligacionim odnosima.

Nižestepeni sudovi su u ovom sporu, u pogledu odgovornosti tuženog pravilno primenili odredbe članova 154. stav 2, 173. i 174. Zakona o obligacionim odnosima, ali i odredbe članova 192. i 205. tog zakona o postojanju doprinosa oštećenog - tužioca AA u nastanku štete. U tom kontekstu, nisu osnovani navodi revizije tužioca AA o pogrešnoj primeni materijalnog prava pri utvrđivanju njegovog doprinosa, obrazloženi tvrdnjom revidenta da su sudovi pogrešno i nepotpuno utvrdili činjeničnio stanje i da su koristili nalaz i mišljenje veštaka datog u drugom sudskom postupku, zbog čega su učinili i bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi članova 260-263 ZPP. Tužilac je pre štetnog događaja na istoj mašini radio već duže vreme i bio je obučen za bezbedan rad jer mu je bilo poznato da nikakve intervencije, pa ni uklanjanje grudvi lepka na valjcima, ne sme vršiti dok je mašina u pokretu. Njegovo postupanje bilo je suprotno tome i sudovi su zato, na osnovu utvrđenih činjenica - radnji koje je tužilac preduzeo pre povređivanja, utvrdili njegov doprinos u nastanku štete, tako da korišćenje veštačenja obavljenog u drugom postupku u pogledu ove činjenice nije od značaja za činjeničnopravni zaključak o delimičnom oslobađanju tuženog od objektivne odgovornosti, u smislu člana 177. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima.

Odredbom člana 201. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da sud u slučaju naročito teškog invaliditeta nekog lica može dosuditi njegovom bračnom drugu, deci i roditeljima pravičnu novčanu naknadu za njihove duševne bolove. Kod utvrđene činjenice postojanja naročito teškog invaliditeta tužioca AA, nižestepeni sudovi su pravilnom primenom navedene odredbe odlučili o pravu supruge - tužilje BB i sinova - tužilaca VV i GG na pravičnu novčanu naknadu.

Nisu osnovani ni navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava pri određivanju visine novčane naknade, jer je ista utvrđena pravilnom primenom člana 200. Zakona o obligacionim odnosima. Međutim, nižestepeni sudovi su pogrešno primenili materijalno pravo prilikom uračunavanja isplata koje su tužiocu AA izvršila osiguravajuća društva - umešači u ovom sporu. Umešač „Generali osiguranje Srbija“ ADO izvršila je isplatu na ime invaliditeta i taj iznos se ne odbija od naknade za duševne bolove zbog umanjenja opšte životne aktivnosti jer se radi o različitim pravnim osnovima naknade. Iznosi pravične novčane naknade tužiocu AA, određeni nakon uračunavanja njegovog doprinosa u nastanku štete, nisu mogli biti umanjeni za iznose utvrđene odlukom o likvidaciji štete umešača Kompanije „Dunav osiguranje“ jer ti iznosi nisu plaćeni tužiocu. Naime, ovaj osiguravač je ukupan iznos naknade po svim traženim vidovima nematerijalne štete umanjio za iznos od 179.955,00 dinara i na taj način isplatio tužiocu deo priznate štete od 81.41%, odnosno u iznosu od 362.274,50 dinara za umanjenje opšte životne aktivnosti, iznosu od 142.467,50 dinara za fizičke bolove i iznosima od po 237.885,00 dinara za strah i naruženost. Zato je pravičnu novčanu naknadu nematerijalne štete tužiocu AA po svim traženim vidovima, nakon umanjenja po osnovu njegovog doprinosa u nastanku štete, bilo nužno umanjiti i za označene, stvarno isplaćene iznose po osnovu osiguranja. S`toga, tužiocu AA pripada pravo na naknadu štete u visini od 537.725,50 dinara za duševne bolove zbog umanjenja opšte životne aktivnosti, iznos od 307.532,50 dinara za fizičke bolove i iznosima od po 237.885,00 dinara za strah i duševne bolove zbog naruženosti.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, preinačene su nižestepene presude i odlučeno o zahtevima tužilaca.

Odluka o troškovima postupka doneta je na osnovu člana 165. stav 2. ZPP u vezi sta članovima 153, 154. i 163. tog zakona. Tužiocima su, srazmerno njihovom uspehu u sporu, dosuđeni troškovi celokupnog postupka u ukupnom iznosu od 953.499,50 dinara. U ovaj iznos uračunati su troškovi za: sastav tužbe i sedam obrazloženih podnesaka u iznosu od po 28.125,00 dinara, sastav tri neobrazložena podneska u iznosu od po 14.062,50 dinara, sastav dve žalbe u iznosu od po 56.250,00 dinara i sastav revizije u iznosu od 56.250,00 dinara; zastupanja na 14 održanih ročišta u iznosu od po 31.500,00 dinara i jednom neodržanom ročištu u iznosu od 15.562,50 dinara; veštačenje u iznosu od 61.000,00 dinara. Na dosuđeni iznos parničnih troškova tužioci imaju pravo na zakonsku zateznu kamatu od nastupanja uslova za izvršenje - isteka roka za dobrovoljno ispunjenje obaveze, u skladu sa članom 277. i članom 324. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima.

Umešač nema pravo na naknadu troškova postupka, zbog čega je odbijen zahtev umešača „Generali osiguranje Srbija“ ADO kojim je tražena naknada troškova za odgovor na reviziju.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić