U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, a navode revizije kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. istog zakona, ovaj sud nije cenio, jer ova bitna povreda odredaba parničnog postupka ne može biti revizijski razlog, kako je određeno članom 407. navedenog zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog na osnovu Ugovora o radu od 01.07.2019. godine, na radnom mestu „VV“, na neodređeno vreme. U periodu od 30.09.2019. godine do 20.12.2019. godine bila je na bolovanju. Po isteku navedene privremene sprečenosti za rad, tuženi je uputio poziv tužilji 07.01.2020. godine u kome je navedeno da 08.01.2020. godine otpočne sa radom, a tužilja je navedeni poziv za rad (radni nalog) dobila putem pošte 08.01.2020. godine, zajedno sa upozorenjem o otkazu Ugovora o radu koji je tuženi doneo takođe 08.01.2020. godine i kojim je tužilju upozorio na postojanje razloga za otkaz Ugovora o radu, navodeći da postoje razlozi za otkaz Ugovora o radu iz člana 179. Zakona o radu i člana 16. stav 6. tačka 1., 2., 3., 8., 9., 10., 12. Ugovora o radu. Nakon uručenja navedenog upozorenja tuženi je 17.01.2020. godine, doneo rešenje kojim se tužilji otkazuje Ugovor o radu i prestaje radni odnos zbog nepoštovanja radne discipline i kršenja Ugovora o radu, odnosno zbog toga što je njeno ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca, s pozivom na član 179. stav 3. i član 192. Zakona o radu. Navedeno je da tužilji prestaje radni odnos 17.01.2020. godine, obzirom da je, počev od 20.12.2019. godine odbijala da dolazi na posao bez opravdanog razloga, ukupno 17 radnih dana na dan donošenja predmetnog rešenja.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su ocenili da je rešenje o otkazu Ugovora o radu od 17.01.2020. godine, nezakonito. Naime, polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, usvojen je tužbeni zahtev i poništeno osporeno rešenje tuženog od 17.01.2020. godine, i obavezan tuženi da tužilju vrati na rad, ocenjujući da je tuženi postupao suprotno odredbi člana 180. stav 2. Zakona o radu, jer upozorenje tužilji o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu od 08.01.2020. godine ne sadrži konkretizovane radnje koje predstavljaju povredu radne obaveze ili radne discipline, vreme i način izvršenja povrede radne obaveze ili radne discipline koja predstavlja osnov za otkaz ugovora o radu.

Stanovište suda u revizijom pobijanoj odluci je pravilno, a navodi revizije kojima se osporava primena materijalnog prava, su neosnovani.

Primena otkaznog razloga iz člana 179. stav 2. i 3. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05... 75/14, 113/17), uslovljena je radnjom poslodavca, koja je propisana članom 180. istog zakona, a ima za cilj da zaposlenom omogući odbranu od otkaznog razloga.

Odredbom člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Odredbom člana 16. tačka 12. Ugovora o radu tužilje od 01.07.2019. godine, određeno je da zaposlenom prestaje radni odnos otkazom ugovora o radu od strane poslodavca, ako svojom krivicom, pored povreda radnih obaveza utvrđenih zakonom, počini i povredu radne obaveze neopravdanog izostanka sa posla.

Odredbom člana 180. stav 1. Zakona o radu propisano je da je poslodavac dužan da pre otkaza ugovora o radu iz člana 179. stav 2. i 3. istog zakona, zaposlenog pismenim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje 8 dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja. Stavom 2. iste zakonske odredbe propisano je da je poslodavac dužan da u upozorenju iz stava 1. ovog člana, navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje.

Kovencija 158 MOR (Međunarodne organizacije rada), u odredbi člana 7., propisuje da radni odnos radnika neće prestati zbog razloga vezanih za ponašanje radnika ili njegov rad pre nego što mu se omogući da se brani od iznetih navoda, osim ako se s razlogom ne može očekivati od poslodavca da mu pruži tu mogućnost.

Imajući u vidu navedeno, pravilna primena materijalnog prava ukazuje da je poslodavac dužan, da najmanje 8 dana pre otkaza ugovora o radu, zaposlenom dostavi upozorenje za otkaz ugovora o radu koje sadrži osnov za otkaz ugovora o radu, konkretne radnje zaposlenog sa precizno opredeljenim vremenom i mestom počinjenih povreda i sa dokazima koji ukazuju na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu. U konkretnom slučaju, predmetno upozorenje je tužilji dostavljeno 08.01.2020. godine i isto ne sadrži opis počinjene povrede radne obaveze ili radne discipline, vreme i mesto počinjene povrede, dokaze koji bi ukazivali na postojanje povrede.

Kako pravilna primena materijalnog prava ukazuje da u konkretnom slučaju nije omogućeno tužilji, kao zaposlenoj, pravo na odbranu od povrede radne discipline koja joj se stavlja na teret, to je tužbeni zahtev osnovan, odnosno pravilno je poništeno osporeno rešenje kao nezakonito i primenom člana 191. stav 1. Zakona o radu tuženi obavezan da tužilju vrati na rad. Bez značaja su navodi revizije kojima se ponašanje tužilje ocenjuje, u suštini, kao neprimereno, a kod činjenice da nije ispunjen neophodan uslov otkaza ugovora o radu, a to je pravo da se zaposlenom omogući izjašnjenje o svim povredama koje mu se stavljaju na teret. Bez značaja su i navodi revizije kojima se, u suštini, osporava utvrđeno činjenično stanje, jer pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje nije revizijski razlog u smislu člana 407. ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 414. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić