.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1215/2015
28.10.2015. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Lidije Đukić i Božidara Vujičića, članova veća, u radnom sporu tužilje E.J.-J. iz J., čiji su punomoćnici V.Đ. i J.B., advokati iz B., protiv tuženog D.D. z. u. d. p. f. iz B., čiji je punomoćnik M.R., advokat iz B., radi poništaja rešenja i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 br.1954/2013 od 11.03.2015. godine, u sednici održanoj na dan 28.10.2015. godine, doneo je
R E Š E NJ E
UKIDAJU SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž1 broj 1954/2013 od 11.03.2015. godine i presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 broj 1351/12 od 30.11.2012. godine i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 broj 1954/2013 od 11.03.2015. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 broj 1351/12 od 30.11.2012. godine, kojom je stavom prvim izreke odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog broj 261/08 od 09.10.2008. godine i da se obaveže tuženi da je vrati na rad i radne zadatke menadžera prodaje u Filijali J. i kojom je stavom drugim obavezana tužilja da tuženom naknadi troškove parničnog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu blagovremeno je izjavila reviziju tužilja, pobijajući je zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pravilnost pobijane presude na osnovu ovlašćenja iz člana 408. ZPP („Sl. glasnik RS“, broj 72/2011), u granicama razloga navedenih u reviziji, a pazeći po službenoj dužnosti na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. i na pravilnu primenu materijalnog prava, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužilje osnovana.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog od 15.03.2003. godine na radnom mestu menadžera prodaje u Filijali osiguranja u J., odsustvovala je sa rada zbog porodiljskog odsustva do kraja februara 2008. godine, po povratku sa bolovanja zaključila je ugovor o radu broj 106/08 dana 28.02.2008. godine za isto radno mesto. Prilikom zaključenja ugovora o radu, tužilja je primila Pojedinačni plan prodaje za ovo radno mesto za period od 01.03. do 31.12.2008. godine. U ovom periodu bio je određen plan prodaje za svaki mesec pojedinačno, a tužilja je trebalo u navedenom periodu da zaključi 650 ugovora. Tužilja nije ostvarila rezultate rada u skladu sa ovim planom i zbog toga joj je dostavljeno upozorenje 01.10.2008. godine na koje se izjasnila, a potom je tuženi doneo pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu na dan 09.10.2008. godine iz razloga propisanih članom 179. stav 1. tačka 1. Zakona o radu (neostvarivanje rezultata rada). Tuženi je tužilji dostavio „upozorenje o negativnim rezultatima rada“, dana 15.08.2008. godine u kome je upozorava na neostvarene rezultate rada jer u periodu od 01.03. do 30.06.2008. godine nije zaključila očekivani broj ugovora već 33 ugovora što predstavlja 11,38% od zadatog plana, da rezultati na poslednjoj proveri znanja održanoj u julu 2008. godine nisu zadovoljavajući i da je neophodno da u narednom periodu poboljša svoje rezultate rada tako što će u potpunosti savladati gradivo predviđeno za zaposlene u prodaji, više vremena provoditi na terenu u kontaktu sa potencijalnim članovima, bolje definisati strategiju prodaje i pokušati saradnju sa manjim preduzećima prvenstveno onima u kojima je zastupljen privatni kapital, te da neostvarivanje rezultata rada predstavlja osnov za umanjenje zarade ili otkaz ugovora o radu a da će ove mere biti razmatrane na dan 30.09.2008. godine. Pošto je tužilja primila upozorenje o negativnim rezultatima rada od 15.08.2008. godine, nije poboljšala rezultate rada, pa je tuženi doneo osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu navodeći da tužilja nije ostvarila očekivane rezultate rada saglasno navedenom planu za period od 01.03. do 30.06.2008. godine. Upozorenje pre dostavljanja otkaza ugovora o radu dostavljeno je i sindikatu na mišljenje a sindikat je dostavio poslodavcu mišljenje u kome je između ostalog naveo da predmetnim upozorenjem nisu utvrđeni otkazni razlozi sposobnosti niti su činjenično objektivizirani razlozi koji ukazuju na postojanje neostvarivanja rezultata rada zaposlene niti je utvrđen rok za poboljšanje radnog učinka.
Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja te odredaba člana 179. stav 1. tačka 1. Zakona o radu, člana 18. stav 1. tačka 3. Ugovora o radu, člana 3. Aneksa ugovora o radu, člana 9. stav 3. Odluke o utvrđivanju individualnih i korektivnih normi i merila za ocenjivanje rezultata rada zaposlenih u filijalama i poslovnicama u 2008. godini, nižestepeni sudovi su zaključili da je rešenje o otkazu ugovora tužilji zakonito zbog čega su tužbeni zahtev tužilje odbili kao neosnovan.
Po oceni nižestepenih sudova tužilja u periodu od 01.03. do 30.06.2008. godine nije ostvarila očekivane rezultate rada predviđene Pojedinačnim planom prodaje za radno mesto menadžera prodaje u Filijali J., koji je primila prilikom zaključenja Aneksa ugovora o radu od 28.02.2008. godine, da je pohađala internu obuku zaposlenih u prodajnoj mreži u cilju edukacije kadrova ali i da pored toga nije došlo do poboljšanja odnosno ostvarivanja potrebnih rezultata rada, da je u julu mesecu 2008. godine na proveri znanja pokazala rezultate koji nisu bili zadovoljavajući i da je pored toga tužilja upozorenjem o negativnim rezultatima rada od 15.08.2008. godine bila upozorena u čemu se sastoje negativni rezultati rada, te da i nakon toga nije ostvarila očekivane rezultate rada odnosno plan prodaje ispunila sa 11,38% i da je tuženi zbog toga tužilji osnovano otkazao ugovor o radu.
Osnovano se u reviziji tužilje ukazuje da je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno zbog čega se za sada stav nižestepenih sudova o ispunjenosti uslova za otkaz ugovora o radu tužilji ne može prihvatiti kao pravilno.
Odredbom člana 179. stav 1. tačka 1. Zakona o radu, koji predstavlja osnov za davanje otkaza ugovora o radu tužilji, propisano je, da poslodavac može zaposlenom otkazati ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i to naročito ako zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi. Odredbom člana 180. stav 1. istog zakona je propisano da je poslodavac dužan da pre otkaza ugovora o radu u slučaju iz člana 179. tačka 1. do 6. zaposlenog pismenim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja. Tuženi je samo ispoštovao zakonsku obavezu dostavljanja pisanog upozorenja tužilji za postojanje otkaznog razloga zbog neostvarivanja rezultata rada predviđenu članom 180. stav 1. tačka 1. Zakona o radu i ispoštovao formalno pravo na odbranu koje je predviđeno članom 7. ratifikovane Konvencije MOR-a broj 158 o prestanku radnog odnosa na inicijativu poslodavca.
Preporukom broj 166, o prestanku radnog odnosa na inicijativu poslodavca predviđeno je da radni odnos neće prestati zaposlenom zbog nezadovoljavajućeg vršenja posla, osim ako poslodavac ne da zaposlenom odgovarajuće instrukcije i pisano upozorenje, a zaposleni i dalje obavlja svoje dužnosti na nezadovoljavajući način i po isteku određenog roka za poboljšanje rada i rezultata rada.
Zbog pogrešne primene materijalnog prava izostalo je utvrđivanje činjenica da li je tuženi kao poslodavac tužilji dao odgovarajuće instrukcije i ostavio rok za poboljšanje rada pa i pored toga tužilja nije pokazala zadovoljavajuće rezultate rada u periodu od 01.03. do 30.06.2008. godine jer iz do sada utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da je tužilji dostavljeno pisano upozorenje od 15.08.2008. godine u čemu se sastoje negativni rezultati rada i šta je potrebno da uradi, a otkaz ugovora o radu tužilja je dobila zbog neostvarivanja rezultata rada za period od 01.03. do 30.06.2008. godine.
Prilikom ocene zakonitosti rešenja o otkazu sud će u ponovnom postupku utvrditi od kakvog su značaja za ispunjenje obaveze okolnosti u kojima tužilja treba da zaključi ugovore i „pridobije nove korisnike“ kakva je realizacija drugih zaposlenih na istim poslovima u drugim filijalama, koji je način zaključenja ugovora, da li tužilja obavlja terenske poslove umesto filijale ili korisnici zaključuju ugovore u sedištu filijale, da li je tuženi kao poslodavac reklamom i ekonomskom propagandom uticao na zaključivanje ugovora i pridobijanje novih korisnika, a koliko je vremena potrebno za obavljanje drugih dopunskih administrativnih poslova u filijali što je značajno za ispunjavanje norme.
Utvrđivanje svih navedenih okolnosti kao i eventualno drugih od značaja za ocenu zakonitosti i otkaza ugovora o radu tužilji, nužno je da bi se razgraničio odnos i uticaj objektivnih od subjektivnih okolnosti (nezalaganje i loši rezultati rada).
Pošto postupi po primedbama izraženim u ovom rešenju prvostepeni sud će pravilnom primenom materijalnog prava doneti novu pravilnu i zakonitu odluku o tužbenom zahtevu.
Na osnovu izloženog odlučeno je kao u izreci primenom člana 416. stav 2. ZPP.
Predsednik veća-sudija
Vesna Popović,s.r.
