.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 1216/2024
08.05.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Mirjane Andrijašević i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužilja AA iz ..., BB iz ..., VV iz ..., GG iz ... i DD iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Lazar Đendić, advokat iz ..., protiv tuženog Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, Beograd, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilja izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4080/2023 od 05.10.2023. godine, u sednici održanoj 08.05.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilja izjavljenoj protiv preinačujućeg rešenja o troškovima parničnog postupka sadržanog u stavu drugom izreke presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4080/2023 od 05.10.2023. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilja izjavljena protiv preinačujućeg rešenja o troškovima parničnog postupka sadržanog u stavu drugom izreke presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4080/2023 od 05.10.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1871/2021 od 25.04.2023. godine, stavom prvim izreke, dozvoljeno je objektivno preinačenje tužbe učinjeno u podnesku tužilja od 11.08.2022. godine. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje AA iz ..., pa je tuženi obavezan da joj na ime razlike između minimalne zarade i isplaćene plate za standardni učinak i vreme provedeno na radu isplati za period od marta 2018. godine do decembra 2018. godine, iznose, sa zakonskom zateznom kamatom, navedene u tom stavu izreke. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje AA iz ..., kojim je tražila da sud obaveže tuženog da joj na ime neisplaćene naknade za ishranu u toku rada isplati za period od marta 2018. godine do februara 2021. godine, iznose, sa zakonskom zateznom kamatom navedene u tom stavu izreke, kao neosnovan. Stavom četvrtim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje AA iz ..., kojim je tražila da sud obaveže tuženog da joj na ime neisplaćene naknade za regres za korišćenje godišnjeg odmora za period od marta 2018. godine do februara 2021. godine, isplati iznose, sa zakonskom zateznom kamatom navedene u tom stavu izreke, kao neosnovan. Stavom petim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje BB iz ..., pa je tuženi obavezan da joj na ime razlike između minimalne zarade i isplaćene plate za standardni učinak i vreme provedeno na radu isplati za period od marta 2018. godine do decembra 2018. godine, iznose, sa zakonskom zateznom kamatom, navedene u tom stavu izreke. Stavom šestim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje BB iz ..., kojim je tražila da sud obaveže tuženog da joj na ime neisplaćene naknade za ishranu u toku rada isplati za period od marta 2018. godine do februara 2021. godine, iznose, sa zakonskom zateznom kamatom navedene u tom stavu izreke, kao neosnovan. Stavom sedmim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje BB iz ..., kojim je tražila da sud obaveže tuženog da joj na ime neisplaćene naknade za regres za korišćenje godišnjeg odmora za period od marta 2018. godine do februara 2021. godine, isplati iznose, sa zakonskom zateznom kamatom navedene u tom stavu izreke, kao neosnovan. Stavom osmim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje VV iz ..., pa je tuženi obavezan da joj na ime razlike između minimalne zarade i isplaćene plate za standardni učinak i vreme provedeno na radu isplati za period od marta 2018. godine do decembra 2018. godine, iznose, sa zakonskom zateznom kamatom, navedene u tom stavu izreke. Stavom devetim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje VV iz ..., kojim je tražila da sud obaveže tuženog da joj na ime neisplaćene naknade za ishranu u toku rada isplati za period od marta 2018. godine do februara 2021. godine, iznose, sa zakonskom zateznom kamatom navedene u tom stavu izreke, kao neosnovan. Stavom desetim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje VV iz ..., kojim je tražila da sud obaveže tuženog da joj na ime neisplaćene naknade za regres za korišćenje godišnjeg odmora za period od marta 2018. godine do februara 2021. godine, isplati iznose, sa zakonskom zateznom kamatom navedene u tom stavu izreke, kao neosnovan. Stavom jedanaestim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje GG iz ..., pa je tuženi obavezan da joj na ime razlike između minimalne zarade i isplaćene plate za standardni učinak i vreme provedeno na radu isplati za period od marta 2018. godine do decembra 2018. godine, iznose, sa zakonskom zateznom kamatom, navedene u tom stavu izreke. Stavom dvanaestim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje GG iz ..., kojim je tražila da sud obaveže tuženog da joj na ime neisplaćene naknade za ishranu u toku rada isplati za period od marta 2018. godine do februara 2021. godine, iznose, sa zakonskom zateznom kamatom navedene u tom stavu izreke, kao neosnovan. Stavom trinaestim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje GG iz ..., kojim je tražila da sud obaveže tuženog da joj na ime neisplaćene naknade za regres za korišćenje godišnjeg odmora za period od marta 2018. godine do februara 2021. godine, isplati iznose, sa zakonskom zateznom kamatom navedene u tom stavu izreke, kao neosnovan. Stavom četrnaestim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje DD iz ..., pa je tuženi obavezan da joj na ime razlike između minimalne zarade i isplaćene plate za standardni učinak i vreme provedeno na radu isplati za period od marta 2018. godine do decembra 2018. godine, iznose, sa zakonskom zateznom kamatom, navedene u tom stavu izreke. Stavom petnaestim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje DD iz ..., kojim je tražila da sud obaveže tuženog da joj na ime neisplaćene naknade za ishranu u toku rada isplati za period od marta 2018. godine do februara 2021. godine, iznose, sa zakonskom zateznom kamatom navedene u tom stavu izreke, kao neosnovan. Stavom šesnaestim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje DD iz ..., kojim je tražila da sud obaveže tuženog da joj na ime neisplaćene naknade za regres za korišćenje godišnjeg odmora za period od marta 2018. godine do februara 2021. godine, isplati iznose, sa zakonskom zateznom kamatom navedene u tom stavu izreke, kao neosnovan. Stavom sedamnaestim izreke, odbijen je predlog tuženog da se Republički fond za zdravstveno osiguranje pozove u svojstvu umešača na strani tuženog, kao neosnovan. Stavom osamnaestim izreke, obavezan je tuženi da tužiljama naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 324.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana nastupanja uslova za izvršenje pa do isplate. Stavom devetnaestim izreke, tužilje su oslobođene plaćanja sudskih taksi.
Apelacioni sud u Beogradu je, presudom Gž1 4080/2023 od 05.10.2023. godine, stavom prvim izreke, odbio kao neosnovane žalbe tužilja i tuženog i potvrdio presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1871/21 od 25.04.2023. godine, u stavovima drugom, trećem, četvrtom, petom, šestom, osmom, devetom, desetom, jedanaestom, dvanaestom, trinaestom, četrnaestom, petnaestom i šesnaestom izreke. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu osamnaestom izreke presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1871/2021 od 25.04.2023. godine i određeno da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka, nastale pred prvostepenim sudom. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova postupka po žalbi.
Protiv rešenja kojim je preinačeno prvostepeno rešenje o troškovima parničnog postupka sadržanog u stavu drugom (u reviziji pogrešno navedeno u stavu trećem) izreke pravnosnažne presude, tužilje su izjavile blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, ukazujući da se radi o pravnom pitanju od opšteg interesa i pravnom pitanju u interesu ravnopravnosti građana, te da je potrebno ujednačavanje sudske prakse i novo tumačenje prava.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 72/11...18/20), u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Na osnovu odredbe člana 420. stav 6. istog Zakona, u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o reviziji protiv presude.
Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužilja propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Predmet tražene pravne zaštite je odluka o troškovima parničnog postupka koju sud donosi na osnovu uspeha parničnih stranaka i preduzetih radnji u postupku u svakom konkretnom predmetu, pa s tim u vezi nema uslova za ujednačavanje sudske prakse.
Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije revidenta na osnovu odredbe člana 410. stav 2. u vezi člana 420. stav 6. Zakona parničnom postupku i utvrdio da je revizija nedozvoljena.
Odredbom člana 28. Zakona parničnom postupku propisano je da ako je za utvrđenje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u tom Zakonu, merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva (stav 1.), dok se kamata, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju u obzir ako ne čine glavni zahtev (stav 2.).
Imajući u vidu da revident revizijom pobija odluku o troškovima postupka koja ne predstavlja rešenje protiv koga se revizija može da izjavi u smislu odredbe člana 420. Zakona parničnom postupku, to revizija izjavljena protiv ove vrste odluke, koja se odnosi na sporedno traženje nije dozvoljena. Preinačenje odluke o troškovima postupka reviziju ne čini dozvoljenom ni prema odredbi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona parničnom postupku, jer je preinačena odluka o troškovima a ne o glavnom zahtevu stranke.
Na osnovu odredbe člana 413. u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Gordana Komnenić,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
