Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 2950/21 od 17.11.2021. godine, preinačena je presuda Osnovnog suda u Boru P1 61/21 od 13.05.2021. godine, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca u delu kojim je tražio da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu broj .. od 19.03.2019. godine i zahtev tužioca da ga tuženi vrati na rad, dok je prvostepena presuda u preostalom delu stava prvog izreke kojim je tražio da se obaveže tuženi da tužioca rasporedi na rad na radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima, odbačena, te obavezan tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postpuka u iznosu od 262.200,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjenčnog stanja.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju. Troškove je tražio.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23-dr. zakon) – u daljem tekstu: ZPP i utvrdio da je revizija tužioca delimično osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog, a Aneksom br. 4 Ugovora o radu od 12.10.2016. godine raspoređen je na radno mesto „ ... u pogonu ...“ za koje je izveštajem o periodičnom lekarskom pregledu obavljenom dana 20.06.2018. godine ocenjen sposobnim za rad, a koje je inače sistematizovano kao radno mesto sa povećanim rizikom. Tužiocu je osporenim rešenjem od 19.03.2019. godine otkazan ugovor o radu sa pripadajućim aneksima, jer je svojom krivicom izvršio povredu radne obaveze i nepoštovanje radne discipline, u smislu odredbe člana 179. stav 2. tačka 5) i stav 3. tačka 8) Zakona o radu i člana 178. stav 1. tačka 7) i člana 179. stav 1. tač. 13) i 29) Kolektivnog ugovora. Stavljeno mu je na teret da je dana 17.12.2018. godine, nakon povratka sa bolovanja, na kome je, sa kraćim prekidima, bio u periodu od 01.09.2017. do 17.12.2018. godine, odbio da primi Uput za prethodni lekarski pregled radi raspoređivanja na drugo radno mesto sa povećanim rizikom. Pre donošenja pobijanog rešenja, tuženi je, rešenjem D-2213 od 17.12.2018. godine, privremeno udaljio tužioca sa rada, ujedno mu izdavši upozorenje D-2212 o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, zbog navedene povrede radne obaveze, na koje se tužilac izjasnio. Za vreme trajanja udaljenja sa rada tužiocu nije omogućen ulazak u pogon. Kod tuženog postoji Naredba doneta 07.11.2017. godine kojom je predviđena obaveza poslodavca da obezbedi periodičan lekarski pregled svakom zaposlenom koji radi na radnom mestu sa povećanim rizikom, kao i zaposlenom posle bolesti, ako sumnja na smanjenu radnu sposobnost. Tužilac je odbio prijem navedenog uputa obrazlažući to činjenicom da prethodno nije dobio ponudu za novo radno mesto, odnosno Aneks ugovora o radu, o kojima bi mogao da se izjasni u roku od 8 dana, a inače smatra da je navedeno postupanje prema njemu posledica podnošenja krivične prijave protiv rukovodilaca tuženog u decembru 2017. godine zbog izvršenja krivičnih dela vezanih za nestanak zlata kod tuženog. Delimičnom presudom Višeg suda u Zaječaru P1 3/09 od 05.02.2020. godine, (pravosnažna 10.11.2020. godine) utvrđeno je da je tužilac pretrpeo zlostavljanje na radu od strane tuženog kao radnik Radne jedinice za proizvodnju plemenitih metala u periodu od 07.11.2017. godine do 19.03.2019. godine, na taj način što mu je zabranjen ulazak i onemogućen pristup radnom mestu u proizvodnji, pogon Zlatare. Tuženi je smatrao da nije u obavezi da pre uručenja uputa za lekarski pregled, dostavi tužiocu obaveštenje sa aneksom ugovora o radu zbog premeštaja na drugo radno mesto imajući u vidu da odredba člana 67. Pravilnika o bezbednosti i zdravlju na radu to ne propisuje.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je poništio, kao nezakonito, osporeno rešenje tuženog i naložio tuženom da tužioca vrati na rad, na radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima. Ovo stoga što, po oceni prvostepenog suda, tuženi nije objasnio na osnovu kojih propisa je tužiocu, do okončanja sudskog spora, zabranjen ulaz u pogon i rad na radnom mestu na koje je raspoređen, niti su utvrđene činjenice koje upućuju na razlog za otkaz tužioca, s obzirom da je tužilac odbijanjem da primi uput za prethodni lekarski pregled, negirao izvršenje povrede radne obaveze i radne discipline. Pored toga, po oceni prvostepenog suda, pobijano rešenje ne sadrži navode tužioca iz izjašnjenja na upozorenje na postojanje razloga za otkaz, niti razloge i činjenice koje opravdavaju da baš tužilac od svih zaposlenih bude premešten na drugo radno mesto, imajući u vidu da nije dobio nikakvu ponudu, aneks ili obrazloženje za premeštaj na novi posao.

Drugostepeni sud je odlučujući o žalbi tuženog preinačio prvostepenu presudu i odbio zahtev tužioca u delu kojim je tražio da se poništi rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu tužioca i u delu za vraćanje na rad, nalazeći da je prvostepeni sud pravilno utvrdio da je tužilac odbio da primi uput za prethodni lekarski pregled i postupi po njemu, ali da iz toga proizlazi da je time učinio povredu radne obaveze i nepoštovanje radne discipline koje su mu stavljene na teret. Po nalaženju tog suda, tuženi je, kao poslodavac, bio u zakonskoj obavezi da zaposlenog uputi na prethodni lekarski pregled, s obzirom da je tužioca planirao da premesti na radno mesto ..., koje je Aktom o proceni rizika tuženog utvrđeno kao radno mesto sa povećanim rizikom, zbog čega je, u skladu sa svojom uobičajenom praksom, tužiocu izdao uput za prethodni lekarski pregled radi utvrđivanja sposobnosti za rad na tom radnom mestu, uzimajući, pri tom, u obzir i činjenicu da tužilac duži vremenski period nije obavljao poslove svog radnog mesta na koje je do tada bio raspoređen. Kako je tužilac odbio da primi navedeni uput za prethodni lekarski pregled, to je po oceni tuženog učinio povrede radne obaveze i nepoštovanje radne discipline koje mu se stavljaju na teret. Pri tome, po oceni drugostepenog suda, tuženi je u potpunosti sproveo zakonsku proceduru dostavljajući tužiocu upozorenje u smislu odredbe člana 180. Zakona o radu, na koje se tužilac izjasnio, nakon čega mu je pobijanim rešenjem od 19.03.2019. godine, koje sadrži sve elemente iz člana 185. stav 1. Zakona, pravilno otkazan ugovor o radu.

U odnosu na deo prvostepene presude kojim je tuženi obavezan da tužioca rasporedi na rad na radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima, drugostpeni sud je ukinuo prvostepenu presudu i tužbu odbacio, nalazeći da je prvostepeni sud odlučio o zahtevu zaposlenog koji je, u smislu odredaba čl. 171. i 172. Zakona o radu, u nadležnosti poslodavca.

Po oceni Vrhovnog suda, zbog pogrešne primene materijalnog prava, zaključak drugostepenog suda, o tome da je zakonito rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu tužioca, se ne može prihvatiti kao pravilan.

Odredbom člana 171. stav 1. tačka 1) Zakona o radu (Službeni glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 (Odluka Ustavnog suda), 113/2017, 95/2018 (Autentično tumačenje)), propisano je da poslodavac može zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada (u daljem tekstu: aneks ugovora) radi premeštaja na drugi odgovarajući posao, zbog potreba procesa i organizacije rada. Prema stavu 2. istog člana zakona odgovarajućim poslom u smislu stava 1. tač. 1) i 3) ovog člana smatra se posao za čije se obavljanje zahteva ista vrsta i stepen stručne spreme koji su utvrđeni ugovorom o radu. Prema odredbi člana 172. stav 1. navedenog zakona, uz aneks ugovora o radu (u daljem tekstu: aneks ugovora) poslodavac je dužan da zaposlenom dostavi pismeno obaveštenje koje sadrži: razloge za ponuđeni aneks ugovora, rok u kome zaposleni treba da se izjasni koji ne može biti kraći od osam radnih dana i pravne posledice koje mogu da nastanu nepotpisivanjem aneksa ugovora.

Prema odredbi člana 2. stav 1. Pravilnika o prethodnim i periodičnim lekarskim pregledima zaposlenih na radnim mestima sa povećanim rizikom („Službeni glasnik RS“, br. 120/07, 93/08 i 53/17), prethodni lekarski pregled vrši se radi utvrđivanja i ocenjivanja posebnih zdravstvenih uslova, odnosno sposobnosti zaposlenog za rad na radnom mestu sa povećanim rizikom u odnosu na faktore rizika utvrđene aktom o proceni rizika kod poslodavca, dok se prema stavu 2. tačka 2) istog člana Pravilnika, prethodni lekarski pregled zaposlenog vrši pre premeštaja zaposlenog na radno mesto sa povećanim rizikom.

Iz navedenih odredaba Zakona o radu proizlazi obaveza poslodavca da pre donošenja odluke o premeštaju zaposlenog na drugi odgovarajući posao sačini ponudu za zaključenje aneksa ugovora sa obaveštenjem o razlozima za premeštaj, pravnim posledicama nepotpisivanja ponuđenog aneksa i rokom, ne kraćim od osam dana, u kome zaposleni može da se izjasni na navedenu ponudu.

U konkretnom slučaju, kako je tuženi smatrao da tužioca treba da rasporedi na drugo radno mesto, bio je u obavezi da mu pre uručenja uputa za lekarski pregled dostavi aneks ugovora o radu sa pismenim obaveštenjem koje sadrži razloge za ponuđeni aneks, rok u kome tužilac treba da se izjasni koji ne može biti kraći od osam radnih dana i pravne posledice koje mogu da nastanu nepotpisivanjem aneksa ugovora. Kako je to propustio da učini smatrajući da član 67. Pravilnika o bezbednosti i zdravlju na radu tuženog to ne propisuje, rešenje o otkazu ugovora o radu je nezakonito, zbog čega je Vrhovni sud, primenom člana 416. stav 1. ZPP-a preinačio drugostepenu presudu pod stavom 1. tačke 1. i 2. izreke.

Kako se izmena ugovorenih uslova rada u smislu čl. 171. i 172. Zakona o radu vrši aneksom ugovora o radu, a na osnovu saglasne volje ugovornih strana, poslodavca i zaposlenog, to zahtev da se obaveže poslodavac da zaposlenog rasporedi na poslove koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima, ne spada u sudsku nadležnost, zbog čega je, po oceni Vrhovnog suda, pobijanom presudom tužba, u tom delu, pravilno odbačena. Sa iznetog Vrhovni sud je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.

Kako je tužilac uspeo u pretežnom delu u postupku po reviziji, to mu na osnovu članova 153. stav 3., 154. i 163. stav 2. ZPP-a pripadaju troškovi revizijskog postupka u iznosu od 18.000,00 dinara koji se odnose na sastav revizije prema Tarifi o nagradama i naknadama za rad advokata važećoj u vreme preduzete radnje, a zahtev tuženog za troškove žalbenog i revizijskog postupka je odbijen s obzirom na uspeh u sporu.

Predsednik veća – sudija

Jelena Ivanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković