Prema utvrđenim činjenicama tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog i obavljao poslove mahaničara. Rešenjem broj 60/128 od 21.10.2010. godine tužiocu je prestao radni odnos zbog povrede radne obaveze iz člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu, člana 6. stav 1., 2, 4. i 9. Kolektivnog ugovora o utvrđivanju prava, obaveza i odgovornosti zaposlenog kod tuženog i člana 20. tačka 1, 5, 7. i 13. Ugovora o radu, zbog toga što je dana 03.09.2010. godine radio u brigadi u toku čijeg rada je veća količina alata sakrivena u vozilo K 242, na čijoj je popravci zaposleni radio i što iz njegovog zaduženja nedostaje alat kojim se reversno duži u alatnici. Tuženi je dana 09.09.2010. godine i 27.09.2010. godine upozorio tužioca da mu zbog povrede radne obaveze može prestati radni odnos otkazom ugovora o radu i zatraženo je mišljenje sindikata. Tužilac se izjasnio na upozorenje negirajući učinjene povrede. Iz zapisnika od 03.09.2010. godine proizlazi da je isti sačinjen povodom pretresa vozila K 242 u kojem je pronađen alat. Iz zapisnika o popisu od 15.09.2010. godine sud je utvrdio da je formirana komisija od strane tuženog od tri člana sa zadatkom da potpiše alat iz zaduženja zaposlenih kojima je izrečena mera udaljenja sa rada, a iz istog proizlazi da u kaseti tužioca nedostaje određeni alat kojim je zadužen. Iz izveštaja tuženog proizlazi da se tužilac nakon prestanka radnog odnosa razdužio i u alatnici.

Na utvrđeno činjenično stanje pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su tužbeni zahtev tužioca odbili.

Odredbom člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i to ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu.

Ugovorom o radu 55/6428 9 od 14.03.2002. godine član 20, tačka 1, 5, 7. i 13. propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu zbog učinjenih povreda radnih obaveza, ukoliko neblagovremeno, nesavesno i nemarno izvršava radne obaveze, nezakonito upravlja, raspolaže i koristi imovinu i sredstva kao i ponašanje zaposlenog u upravljanju, raspolaganju i korišćenju imovine i sredstava koje ima ili može da ima za posledicu umanjenje imovine i sredstava, protivpravno sticanje imovinske koristi ili izazivanje poremećaja u procesu rada, zloupotrebi položaj i prekorači ovlašćenje necelishodno nezakonito i neodgovorno koristi sredstva rada. Odredbom člana 6. stav 1, 2, 4. i 9. važećeg KU o utvrđivanju prava obaveza i odgovornosti zaposlenog predviđene su identične povrede radne obaveze.

U postupku je utvrđeno da je kod tuženog izvršen popis alata 15.09.2010. godine kada je tužilac izjavio da je popisnoj komisiji pokazao sav alat kojim se duži i da ne postoji neko drugo mesto na kome drži svoj alat i nakon sačinjavanja spiska pronađenog alata kod tužioca, tužilac je spisak i potpisao. Poređenje spiska alata koji je pronađen kod tužioca i spiska alata po tužiočevom reversnom zaduženju utvrđeno je da tužilac dana 15.09.2010. godine popisnoj komisiji nije pokazao sav alat kojim je bio zadužen. Na osnovu ovako utvrđenih činjenica pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je tužilac učinio povredu radne obaveze iz člana 6. stav 1, 2, 4. i 9. Kolektivnog ugovora o utvrđivanju prava, obaveza i odgovornosti zaposlenih kod tuženog i člana 20. tačka 1, 5, 7. i 13. Ugovora o radu jer je neodgovorno i nesavesno obavljao svoje poslove, odnosno da je necelishodno, nezakonito ili neodgovorno koristio sredstva rada a što predstavlja razlog za otkaz ugovora o radu shodno odredbi člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu. Tuženi je tužiocu dostavio pismeno upozorenje o otkaznom razlogu u smislu člana 180. Zakona o radu, čime mu je omogućena odbrana. Stoga je pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu tužiocu zakonito i tuženi nije u obavezi da tužioca vrati na rad u smislu člana 191. stav 1. i 2. Zakona o radu, pa se revizijom neosnovano ističe pogrešna primena materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je cenio i ostale navode u reviziji tužioca pa je našao da su bez uticaja na pravilno donetu odluku nižestepenih sudova.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Branislava Apostolović,s.r.