.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 1223/2022
01.11.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Nadežde Vidić, Vesne Mastilović i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužioca AA iz sela ... kod ..., čiji je punomoćnik Dušan Živković, advokat iz ..., protiv tuženog Ogranka preduzeća za izgradnju, održavanje i zaštitu puteva „Prijedorputevi B“ AD Prijedor, sa sedištem u Beogradu, čiji je punomoćnik Srđa Marković, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2557/2021 od 25.06.2021. godine, u sednici održanoj 01.11.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2557/2021 od 25.06.2021. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2557/2021 od 25.06.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Surdulici, Sudske jedinice u Vladičinom Hanu P1 171/17 od 21.01.2021. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi da tužiocu na ime neisplaćene osnovne zarade po osnovu ostvarenih sati prekovremenog rada i ugovorene uvećane zarade po osnovu prekorvremenog rada za period od juna 2014. godine do decembra 2014. godine, od aprila 2015. godine do decembra 2015. godine i od februara 2016. godine do decembra 2016. godine, isplati pojedinačne mesečne iznose bliže označene u izreci ove presude, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01. u mesecu po isteku narednog meseca za tekući mesec do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da za tužioca na dosuđene iznose zarade za navedeni period kod nadležnih fondova PIO i zdravstvenog osiguranja, uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje po stopi i osnovici koje važe na dan uplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova postupka plati 187.174,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 2557/2021 od 25.06.2021. godine, odbijena je, kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. ZPP.
Tužilac je podneo odgovor na reviziju.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20), Vrhovni sud je utvrdio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao o izuzetno dozvoljenoj, s obzirom na to da su odluke nižestepenih sudova o osnovanosti tužbenog zahteva tužioca za isplatu uvećane zarade za prekovremeni rad, zasnovane na primeni odgovarajućih odredbi materijalnog prava. Zaključak nižestepenih sudova o obavezi plaćanja naknade na ime uvećane zarade za prekovremeni rad zasnovan je na utvrđenim činjenicama da je tužilac zasnovao radni odnos sa punim radnim vremenom u trajanju od 40 sati nedeljno, u petodnevnoj radnoj nedelji, osam časova dnevno, te da je tužilac za potrebe tuženog u spornom periodu ostvario faktički rad duži od punog radnog vremena na ime ostvarenih sati prekovremenog rada, koji nisu iskazani u obračunskim listama, niti mu je uvećana zarada isplaćena, primenom odredbi Zakona o radu. Primena materijalnog prava u sporovima sa zahtevom kao u ovom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, zog čega ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnpravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava, sa kojih razloga je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, i ocenio da revizija nije dozvoljena.
Članom 441. ZPP, propisano je da revizija je dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U sporovima radi isplate novčanog potraživanja iz radnog odnosa, revizija je dozvoljena pod istim uslovima kao u imovinskopravnim sporovima koja se odnose na novčano potraživanje.
Članom 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 28.06.2017. godine, a vrednost predmeta spora je 489.368,66 dinara.
S obzirom na to da vrednost predeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizija nije dozvoljena, sa kojih razloga je na osnovu člana 413. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
