.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1224/2015
16.03.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Zvezdane Lutovac i Jelene Borovac, članova veća, u sporu tužilje D.R. iz K., čiji je punomoćnik V.N., advokat iz K., protiv tužene Republike Srbije - Ministarstvo pravde i državne uprave - Uprava za izvršenje krivičnih sankcija - Okružni zatvor u Kragujevcu, koga zastupa Republički javni pravobranilac, odlučujući o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Kragujevcu Gž1 28/15 od 09.03.2015. godine, u sednici održanoj 16.03.2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Kragujevcu Gž1 28/15 od 09.03.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Pravnosnažnim rešenjem Višeg suda u Kragujevcu Gž1 28/15 od 09.03.2015. godine, odbijena je žalba tužilje i potvrđeno rešenje Osnovnog suda u Kragujevcu P1 2910/11 od 27.11.2014. godine, kojim je odbijen kao neosnovan predlog tužilje za ponavljanje postupka.
Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu tužilja je izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud ispitao je pobijano rešenje primenom čl. 412. u vezi čl. 399. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04, 111/09) koji se u ovom postupku primenjuje na osnovu čl. 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14) i našao da revizija nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda iz čl. 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a ni bitne povrede iz čl. 361. stav 2. tačke 7. i 12. ZPP, na koje revident ukazuje. Raspravno načelo u postupku nije povređeno, a nižestepene odluke su jasne, obrazložene i neprotivrečne. Sadrže sve razloge o odlučnim činjenicama. Bez uticaja je revidentovo ukazivanje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. u vezi člana 429. ZPP, jer se time ne dovodi u sumnju pravilnost pobijanog rešenja.
U konkretnom slučaju, pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1476/13 od 25.09.2013. godine preinačena je presuda Osnovnog suda u Kragujevcu P1 2910/11 od 11.03.2013. godine, tako što je odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se tužena obaveže da joj na ime razlike manje isplaćene zarade za period od 24.11.2008. do 14.01.2011. godine isplati pojedinačno određene novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate i tužilja obavezana da tuženoj naknadi troškove postupka.
Tužilja je preko svog punomoćnika dana 15.09.2014. godine podnela predlog za ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka, iz čije sadržine proizilazi da je predlog izjavljen iz razloga propisanih članom 422. stav 1. tačka 9. Zakona o parničnom postupku. Prema iznetim razlozima, po saznanju za pravni stav Vrhovnog kasacionog suda, koji je izražen u odluci Rev2 393/13, Apelacioni sud u Kragujevcu promenio je dotadašnju praksu i usvajao tužbene zahteve za isplatu traženih potraživanja iz radnog odnosa, kao i u ovom sporu, odnosno preinačavao prvostepene presude, kojima je zahtev tih tužilaca bio odbijen. Po oceni podnosioca predloga, promena stava u odlučivanju o istovetnim tužbenim zahtevima od strane Apelacionog suda u Kragujevcu predstavlja novu činjenicu, za koju je tužilja saznala posle pravnosnažnog okončanja postupka u sporu po njenoj tužbi i mogućnost da to upotrebi kao novi dokaz, na osnovu koga bi za nju mogla biti doneta povoljnija odluka da je upotrebljena u ranijem postupku. Uz predlog je priložila dopis Apelacionog suda u Kragujevcu od 08.08.2014. godine upućen Upravi za izvršenje krivičnih sankcija i odluku - presudu Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2285/13 od 17.07.2014. godine.
Prema čl. 422. stav 1. tačka 9. Zakona o parničnom postupku, postupak koji je odlukom suda pravnosnažno završen može se po predlogu stranke ponoviti ako stranka sazna za nove činjenice ili nađe ili stekne mogućnost da upotrebi nove dokaze na osnovu kojih je za nju mogla biti doneta povoljnija odluka da su te činjenice ili dokazi bili upotrebljeni u ranijem postupku. Prema čl. 423. stav 2. ovog zakona, iz navedenog razloga ponavljanje se može tražiti samo ako stranka bez svoje krivice nije mogla te okolnosti da iznese pre nego što je raniji postupak završen pravnosnažnom sudskom odlukom.
U konkretnom slučaju i po oceni Vrhovnog kasacionog suda, razlozi koje podnosilac predloga navodi ne mogu biti osnov za ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka. Promenjen pravni stav - pravno shvatanje u kasnije donetim odlukama Apelacionog suda, donetim u odlučivanju u istovetnim činjeničnim i pravnim situacijama, ne predstavlja novu činjenicu ili novi dokaz na osnovu koga bi za stranku mogla biti doneta povoljnija odluka da je ta činjenica ili dokaz bila upotrebljena u ranijem postupku. Tačnije, navedena okolnost promene pravnog stava, nije razlog propisan u članu 422. ZPP iz kojeg se može ponoviti pravnosnažno okončan postupak. Takođe, priložena pravnosnažna presuda Apelacionog suda u Kragujevcu obavezujuća je samo za stranke u tom sporu, a ne i za tužilju u ovoj parnici protiv istog tuženog.
U reviziji tužilje se ponavljaju žalbeni navodi o tome da se razlog za ponavljanje postupka odnosi isključivo na postupak pred drugostepenim sudom, pa je trebalo primeniti član 429. Zakona o parničnom postupku. Međutim, u predlogu za ponavljanje postupka izričito se traži ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka u predmetu P1 2910/11, pa su ovi revizijski navodi neosnovani. Osim toga, to ne bi uticalo na pravilnost i zakonitost pobijanog rešenja.
Na osnovu čl. 412. u vezi čl. 405. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Predrag Trifunović, s.r.
