Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11 ... 87/18), pa je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Tuženi u reviziji ukazuje da je pobijana presuda nerazumljiva, protivrečna sama sebi i razlozima, što je sadržaj bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku. Međutim, ta bitna povreda nije razlog za izjavljivanje revizije, shodno odredbi člana 407. stav 1. tačka 2. istog zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je kod tuženog prvi put zasnovao radni odnos ugovorom o radu br. .. od 28.07.2014. godine, na određeno vreme, na radnom mestu čuvara ribarskog područja u tehničkom sektoru, Služba za ribarstvo, počev od 01.08.2014. godine, a do povratka zaposlenog BB, inače oca tužioca, sa privremene sprečenosti za rad, u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju – bolovanja. Otac tužioca, BB je preminuo dana ...2014. godine, a tužilac je sa tuženim dana 30.12.2014. godine zaključio ugovor o radu br. .., po kom je zasnovao radni odnos kod tuženog na određeno vreme u trajanju od 12 meseci, za obavljanje poslova čuvara ribarskog područja, počev od 01.01.2015. godine do 01.01.2016. godine, zbog povećanog obima posla. Na osnovu ugovora o radu br. .. od 25.12.2015. godine, tužilac je kod tuženog zasnovao radni odnos na određeno vreme počev od 02.01.2016. godine do 02.01.2017. godine, za obavljanje poslova ribočuvara u Sektoru za razvoj, Službi za upravljanje i korišćenje prirodnih resursa, Odeljenje za ribarstvo. Poslovi radnog mesta čuvara ribarskog područja na osnovu prva dva ugovora o radu, po vrsti i obimu odgovaraju poslovima radnog mesta ribočuvara po poslednjem ugovoru od 25.12.2015. godine, odnosno tužilac je, u čitavom gore navedenom periodu, kod tuženog obavljao poslove i radne zadatke istog radnog mesta, koje se u jednom periodu zvalo čuvar, a u drugom ribočuvar. Rešenjem tuženog br. .. od 30.12.2016. godine, tužiocu je radni odnos kod tuženog prestao dana 02.01.2017. godine, zbog prestanka potrebe poslodavca za daljim angažovanjem zaposlenog i smanjenog obima posla, pri čemu je istovremeno, na njegovo radno mesto, odnosno radi obavljanja poslova koje je do tada obavljao tužilac, primljen novi radnik, VV. To rešenje tužiocu je uručeno preporučenom pošiljkom dana 09.01.2017. godine. Prethodnih dana, i to dana 03.01., 04.01., 05.01., 06.01, 08. i 09.01.2017. godine, tužilac je radio, tako što mu je dat putni nalog za putnički automobil ''Lada niva'' za period od 01.01. do 31.01.2017. godine, a postoji i evidencija o preduzetim dnevnim aktivnostima koja sadrži datum, ime i prezime ribočuvara, naziv ribolovne vode i vreme provedeno u kontroli, vrstu kontrole, podatke o vozilu i čamcu kojim je vršena kontrola, te pređenim kilometrima pešice, podatke o kontrolisanim licima, ukoliko ih je bilo, o oduzetim alatima i zapažanjima na ribolovnoj vodi.

Kod utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je, u smislu odredbe člana 37. stav 6. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'' br. 24/2005...95/2018), tužilac kod tuženog zasnovao radni odnos na neodređeno vreme, jer je ostao da radi kod poslodavca najmanje pet radnih dana po isteku vremena za koje je ugovor zaključen.

Radni odnos na neodređeno vreme je pravilo, a rad na određeno vreme je izuzetak. Zbog toga je Zakon o radu ograničio trajanje radnog odnosa kod istog poslodavca i na istim poslovima, na period od 24 meseca, pri čemu čim protekne pet radnih dana po isteku vremena za koji je ugovor zaključen, stiču se uslovi za preobražaj radnog odnosa, što je ovde slučaj. Zbog toga je ništavo rešenje o prestanku radnog odnosa tuženog br. .. od 30.12.2016. godine, pošto tužiocu radni odnos kod tuženog nije prestao dana 02.01.2017. godine, imajući u vidu da je, po samom zakonu, on kod tuženog zasnovao radni odnos na neodređeno vreme. Pravna posledica nezakonitog prestanka radnog odnosa je reintegracija tužioca, odnosno vraćanje na rad kod tuženog, shodno odredbi člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Navodima revizije tuženog o tome da nije utvrđen datum od kad se tužilac nalazi u radnom odnosu na neodređeno vreme, ne dovodi se u sumnju pravilnost pobijane presude. Radi se o preobražaju radnog odnosa, u smislu nastupanja uslova propisanog odredbom člana 37. stav 6. Zakona o radu, kada zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje pet radnih dana po isteku vremena za koji je ugovor zaključen, a utvrđeno je da je predmetni ugovor zaključen do 02.01.2017. godine. Navodima revizije o tome da tužiocu niko nije dao ni usmeni ni pismeni nalog da, nakon isteka ugovora o radu, nastavi da obavlja posao ribočuvara, a da je tužilac sam sebi izdavao radne naloge, pobija se pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, a to nije razlog zbog kog revizija može da se izjavi u smislu odredbe člana 407. Zakona o parničnom postupku.

Neosnovano tuženi u reviziji ukazuje da je 03.01.2017. godine bio neradni dan, a ukazivanje tuženog da je 08.01.2017. godine bila nedelja, je bez uticaja na odlučivanje. Suprotno navodima revizije tuženog, 03.01.2017. godine je bio radni dan (utorak), a to što je 08.01.2017. godine bio neradni dan (nedelja) nije bitna činjenica, imajući u vidu da je utvrđeno da je tužilac radio 03, 04, 05, 06. i 09.01.2017. godine, dakle, pet radnih dana po isteku vremena za koje je zaključen ugovor o radu .. od 30.12.2016. godine. Zbog toga se neosnovano revizijom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u izreci ove presude doneo u smislu odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić