U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Biljane Dragojević i Jasminke Stanojević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Pavlović, advokat iz ..., protiv tužene Opštinske … „BB“ iz ..., koju zastupa Opštinsko javno pravobranilaštvo ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2348/15 od 16.10.2017. godine, u sednici održanoj 20.04.2017. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Nišu Gž1 2348/15 od 16.10.2017. godine tako što se odbija žalba tuženog i POTVRĐUJE presuda Osnovnog suda u Lebanu P1 113/14 od 21.07.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 2348/15 od 16.10.2017. godine, stavom prvim izreke, preinačena je presuda Osnovnog suda u Lebanu P1 113/14 od 21.07.2015. godine tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da mu na ime naknade štete za neiskorišćeni godišnji odmor za 2013. godinu isplati iznos od 87.177,60 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 26.12.2013. godine pa do isplate, kao i da mu naknadi troškove parničnog postupka. Stavom drugim izreke odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, br, 72/11...), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku nije utvrđena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tužene na poslovima direktora do 26.12.2013. godine, kada mu je prestao radni odnos zbog ispunjenja uslova za odlazak u starosnu penziju. Tužilac nije iskoristio godišnji odmor za 2013. godinu zbog obaveza koje je imao na poslu, jer je u to vreme uveden novi „RINO“ program obračuna, a morao je i da raspiše konkurs za izbor novog direktora …, pri čemu mu je od strane rukovodstva osnivača obećano da će mu godišnji odmor biti isplaćen. Na sednici Upravnog odbora tužene održanoj 05.12.2013. godine tužilac je izneo pitanje neiskorišćenog godišnjeg odmora, ali je ostalo da se to pitanje reši u dogovoru sa osnivačem. Tužilac se pismenim zahtevom od 03.01.2014. godine obratio tuženoj za isplatu naknade štete zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora, što je tužena odbila dopisom od 20.02.2014. godine. Veštačenjem od strane veštaka finansijske struke utvrđena je visina štete zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora tužioca za 2013. godinu u iznosu od 87.177,60 dinara.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da je tužbeni zahtev osnovan, jer tužilac zbog velikih obaveza koje je imao oko uvođenja novog programa obračuna „RINO“, kao i zbog raspisivanja oglasa za izbor novog direktora tužene nije mogao da iskoristi godišnji odmor za 2013. godinu.

Apelacioni sud je preinačio prvostepenu odluku navodeći da tužilac nije dokazao da krivicom tužene nije mogao da iskoristi godišnji odmor.

Po shvatanju ovog suda, osnovano se revizijom tužioca ukazuje da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo.

Naime, zaposleni ne može da se odrekne prava na godišnji odmor, niti mu se to pravo može uskratiti, kako je to propisano odredbom člana 68. stav 4. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05). U zavisnosti od potrebe posla, poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog (član 75. stav 1.). Ako krivicom poslodavca zaposleni ne koristi godišnji odmor, ima pravo na naknadu štete u visini prosečne zarade u prethodna tri meseca, utvrđena opštim aktom i ugovorom o radu (član 76.)

I po shvatanju ovog suda, pogrešan je zaključak apelacionog suda da tužilac svojom krivicom nije iskoristio godišnji odmor. Ovo stoga što tužilac nije znao kakve ga sve obaveze očekuju i šta još treba da uradi do kraja tekuće godine, a pitanje korišćenja godišnjeg odmora je blagovremeno izneo pred Upravni odbor kako bi se ono rešilo. Pošto tužilac svoje pravo na korišćenje godišnjeg odmora pre prestanka radnog odnosa zbog odlaska u starosnu penziju bez svoje krivice nije mogao da iskoristi, pripada mu pravo na naknadu štete zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora, u visini kako je to našao veštak finansijske struke.

Na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Ljubica Milutinović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić