Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić, Dragane Mirosavljević, Mirjane Andrijašević i Zorana Hadžića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Kuljak, advokat iz ..., protiv tuženih Osnovne škole „Hristo Botev“ Dimitrovgrad, čiji je punomoćnik Biljana Jovanović, advokat iz ..., Gimnazije „Sveti Kirilo i Metodije“ Dimitrovgrad i BB iz ..., čiji je punomoćnik Miodrag Đorđević, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti sporazuma, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1067/2020 od 11.12.2020. godine, u sednici održanoj 02.11.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1067/2020 od 11.12.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1067/2020 od 11.12.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Dimitrovgradu P1 132/18 od 11.09.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je, zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je ništav sporazum od 30.08.2018. godine zaključen između tuženih Osnovne škole „Hristo Botev“ Dimitrovgrad i Gimnazije „Sveti Kirilo i Metodije“ Dimitrovgrad, na koji je saglasnost dao tuženi BB, a koji je kod tužene Osnovne škole „Hristo Botev“ Dimitrovgrad zaveden pod brojem 1215/18 od 31.08.2018. godine, a kod tužene Gimnazije „Sveti Kirilo i Metodije“ Dimitrovgrad pod brojem 02-705 od 30.08.2018. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca kojim je tražio da se poništi sporazum od 30.08.2018. godine koji su zaključili tužena Osnovna škola „Hristo Botev“ Dimitrovgrad i tužena Gimnazija „Sveti Kirilo i Metodije“ Dimitrovgrad, na koji je saglasnost dao tuženi BB, a koji je kod tužene Osnovne škole „Hristo Botev“ Dimitrovgrad zaveden pod brojem 1215/18 od 31.08.2018. godine a kod tužene Gimnazije „Sveti Kirilo i Metodije“ Dimitrovgrad pod brojem 02-705 od 30.08.2018. godine. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj Osnovnoj školi „Hristo Botev“ Dimitrovgrad na ime troškova postupka plati 29.450,00 dinara. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj Gimnaziji „Sveti Kirilo i Metodije“ Dimitrovgrad na ime troškova postupka plati 950,00 dinara.

Stavom petim izreke, obavezan je tužilac da tuženom BB na ime troškova postupka plati 29.450,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1067/2020 od 11.12.2020. godine, stavom prvim izreke odbijena je, kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom i drugom izreke. Stavom drugim izreke, ukinuta je odluka o troškovima postupka sadržana u stavu trećem i petom izreke i predmet u tom delu vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak.

Protiv pravnosnaže presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. ZPP.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom 2. istog člana propisano da o dozvoljnosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom, odbijeni su kao neosnovani osnovni i eventualni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je ništav odnosno da se poništi sporazum od 30.08.2018. godine koji su zaključili tužena Osnovna škola „Hristo Botev“ Dimitrovgrad i tužena Gimnazija „Sveti Kirilo i Metodije“ Dimitrovgrad, a na koji je saglasnost dao tuženi BB, jer su utvrdili da sporazum nije ništav pravni posao, primenom člana 152. i 153. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama, s obzirom da je u svemu zaključen po pravilima propisanim navedenim zakonom i kolektivnim ugovorom. Nižestepeni sudovi su odbili, kao neosnovan i eventualni zahtev tužioca, kojim je tražio poništaj spornog sporazuma, primenom člana 111. i 112. Zakona o obligacionim odnosima, sa obrazloženjem da tužilac nije ugovorna strana i da ne može tražiti poništaj spornog sporazuma. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda nisu ispunjeni uslovi za primenu instituta izuzetno dozvoljene revizije iz člana 404. stav 1. ZPP, imajući u vidu vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge koje su nižestepeni sudovi dali za svoju odluku, odnosno da ne postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanje sudske prakse niti je potrebno novo tumačenje prava. Pored toga, tužilac nije uz reviziju dostavio presude iz kojih bi proizlazo zaključak o različitom odlučivanju u istoj pravnoj stvari, pri čemu pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u ovom slučaju zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, te s tim u vezi kod utvrđenog da je ispoštovana procedura prilikom zaključenja spornog sporazuma, da nema mesta odlučivanju o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj.

S obzirom da na osnovu iznetog sledi da u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, to je Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 22.10.2018. godine, a predmet tužbneog zahteva je utvrđenje ništavosi odnosno poništaj spornog sporazuma od 30.08.2018. godine.

Prema prirodi tražene pravne zaštite, ova parnici spada u parnicu iz radnih sporova.

Članom 441. ZPP propisano je da u parnicama iz radnih sporova revizija je dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Van ovih radnih sporova revizija nije dozvoljena osim ukoliko se tužba ne odnosi na novčano potraživanje, kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka prema vrednosti spora.

U ovom slučaju ne radi o parnici iz radnog spora u smislu člana 441. ZPP (kod kojih je revizija uvek dozvoljena), iako tužilac tužbom traži zaštitu prava iz radnog odnosa, jer predmet tražene pravne zaštite nije zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, već utvrđenje ništavosti odnosno poništaj spornog sporazuma, pa revizija tužioca nije dozvoljena.

Sa napred navedenih razloga primenom člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić