.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1237/2021
10.03.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Danijele Nikolić, Marine Milanović i Gordane Džakula, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Miodrag Ribarić advokat iz ..., protiv tuženog Kliničko bolničkog centra „Priština“, sa sedištem u Gračanici, koga zastupa Državno pravobranilaštvo – Odeljenje u Leskovcu, radi isplate zarade, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1746/2020 od 20.01.2021. godine, u sednici veća održanoj 10.03.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1746/2020 od 20.01.2021. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1746/2020 od 20.01.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P1 989/18 od 10.02.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužilji isplati dugovani iznos zarada za period od 01.01.2013. godine do 01.01.2016. godine, u novčanim iznosima navedenim u ovom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom od dana dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do konačne isplate. Stavom drugim izreke odlučeno je da se troškovi postupka ne dosuđuju.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1746/2020 od 20.01.2021. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena presuda Osnovnog suda u Leskovcu P1 989/2018 od 10.02.2020. godine u stavu prvom izreke.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju iz svih zakonom predviđenih razloga, sa predlogom da se o reviziji odluči primenom člana 403. i 404. Zakona o parničnom postupku.
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/2013 - US, 74/2013-US, 55/2014 i 87/2018, u daljem tekstu ZPP) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Stavom 2. istog člana propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Pobijanom presudom odlučeno je o isplati naknade zarade zaposlenima koji nisu radno angažovani, uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa odlukama Vrhovnog kasacionog suda o pravnim pitanjima na koja se revizijom ukazuje. Pitanje naknade zarade, kao što je slučaj u ovoj parnici, predstavlja činjenično pitanje koje se rešava u svakom konkretnom slučaju utvrđivanjem činjenica da li je zaposleni ostvario pravo na naknadu i u kom iznosu.
U konkretnom slučaju, po oceni Vrhovnog kasacionog suda nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Osim toga, tužilja nije uz reviziju dostavila pravnosnažne presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj ili bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji.
Iz navedenih razloga nisu ispunjeni uslovi za primenu instituta izuzetno dozvoljene revizije iz člana 404. ZPP, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke, primenom člana 404. stav 2. istog zakona.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu iz pravnog odnosa, dozvoljenost revizije se ceni prema članu 403. stav 3. ZPP, prema kojem revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
U ovom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela (član 28. stav 1. ZPP) iznosi 425.952,00 dinara i očigledno je niža od vrednosti merodavne za dozvoljenost revizije, predviđene navedenom zakonskom odredbom.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća – sudija
Branislav Bosiljković,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
