Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18) – u daljem tekstu: ZPP i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, a na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka zbog kojih se revizija može izjaviti se u reviziji ne ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog po osnovu Ugovora o radu broj ... od 01.06.2004. godine, izmenjenog aneksima ugovora o radu broj ... od 22.05.2012. godine zaključno sa aneksom broj .../... od 22.04.2016. godine, na poslovima u zaštitnoj radionici u vešeraju. Osporenim rešenjem tuženog broj ... od 30.12.2016. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu primenom člana 179. stav 3. tačka 8) Zakona o radu i člana 127. stav 1. tačka 46) Kolektivnog ugovora tuženog, zbog nepoštovanja radne discipline. Tužiocu je stavljeno na teret da je dana 02.11.2016. godine spavao na radnom mestu. Tužilac i zaposleni BB su od strane neposrednog pretpostavljenog zatečeni da spavaju na radnom mestu u svojim stolicama, kojom prilikom su od strane neposrednog pretpostavljenog fotografisani. Tužilac je u svojoj izjavi datoj na zapisnik 08.12.2016. godine priznao da je zadremao i naveo da je do toga došlo usled lekova koje uzima i zbog kojih ima problema da ostane budan, kao i da je prethodne noći vozio majku do hitne pomoći. Istog dana je izjavu na zapisnik dao i neposredni pretpostavljeni tužioca navodeći da je tužioca i njegovog kolegu BB više puta usmeno upozoravao da je spavanje na radnom mestu zabranjeno, kao i da ih je dana 02.11.2016. godine zatekao kako spavaju na radnom mestu, fotografisao ih i sačekao nekoliko minuta, nakon čega ih je probudio. Nalazom i mišljenjem veštaka psihijatra utvrđeno je da u periodu kritičnog dešavanja tužilac nije imao propisani lek za smirenje u popodnevnim satima, već samo ujutru i uveče, te da je samoinicijativnim uzimanjem lekova svesno uveo sebe u moguće stanje pospanosti, uz činjenicu da ostatak propisane terapije u dozama navedenim u specijalističkom izveštaju od 29.06.2016. godine nije mogao da izazove pospanost, što potvrđuje i kontrolni pregled dana 21.11.2016. godine, kada je konstatovano bolje raspoloženje sa privremenom razdražljivošću. Prema zaključku veštaka specijaliste medicine rada, na osnovu medicinske dokumentacije, kliničkog pregleda i priloženih dopunskih analiza, tužilac je kao radnik ... na poslovima ..., sposoban za poslove koje radi. Pre donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu, tuženi je tužiocu 19.12.2016. godine dostavio upozorenje od 12.12.2016. godine da postoje razlozi za otkaz ugovora o radu, a tužilac se na upozorenje izjasnio 20.12.2016. godine.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev tužioca za poništaj osporenog rešenja i vraćanje na rad.

Prema odredbi člana 179. stav 3. tačka 8) Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05... 75/14), poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Odredbom člana 127. stav 1. tačka 46) Kolektivnog ugovora tuženog propisano je da za učinjene povrede radne obaveze i nepoštovanja radne discipline, poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu u slučaju spavanja za vreme rada.

Kako je u postupku utvrđeno da je tužilac dana 02.11.2016. godine spavao na radnom mestu, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da su se stekli uslovi iz citiranih propisa za otkaz ugovora o radu zbog nepoštovanja radne discipline. Stoga je osporeno rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu i po oceni Vrhovnog kasacionog suda zakonito.

Pre donošenja osporenog rešenja, tuženi je u smislu člana 180. Zakona o radu tužioca upozorio na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i ostavljen mu je rok za izjašnjenje, čime mu je omogućeno pravo na odbranu.

Kako je odbijen tužbeni zahtev za poništaj otkaza, tuženi nije u obavezi da tužioca vrati na rad primenom člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je, imajući u vidu da je veštak psihijatar detaljno objasnio kakvo dejstvo na organizam imaju lekovi koje je tužilac uzeo, bez uticaja na drugačiju ocenu zakonitosti osporenog rešenja ukazivanje tužioca na loše zdravstveno stanje zbog koga je kritičnom prilikom morao da uzme lekove.

Imajući u vidu sve izloženo, Vrhovni kasacioni sud je našao da reviziju treba odbiti kao neosnovanu, pa je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

Kako je revizija tužioca odbijena, odbijen je i njegov zahtev za naknadu troškova revizijskog postupka, dok troškovi sastava odgovora na reviziju ne predstavljaju troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice, pa je na osnovu čl. 153. i 154. stav 2. ZPP odlučeno kao u stavu drugom i trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Katarina Manojlović Andrić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić