Apelacioni sud u Nišu je, presudom Gž1 2422/2020 od 28.01.2021. godine, stavom prvim izreke, odbio kao neosnovane žalbe tužilaca i potvrdio presudu Osnovnog suda u Pirotu P1 132/19 od 03.02.2020. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci AA iz ... i VV iz sela ... su izjavili blagovremene revizije zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava. Tužilac AA iz ... je troškove revizijskog postupka tražio opredeljeno.

Tužilac BB je protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu izjavio neblagovremenu reviziju.

Tuženi je sudu dostavio odgovor na revizije tužilaca. Troškove revizijskog postupka je tražio opredeljeno.

Prethodnom ocenom revizije tužioca BB iz ..., Vrhovni kasacioni sud je našao da je njegova revizija neblagovremena, a nakon što je ispitao pobijanu odluku, primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 18/2020), našao je da su revizije tužilaca AA iz ... i VV iz sela ..., neosnovane.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a ni povrede iz stava 1. tog člana Zakona, pred drugostepenim sudom, koje bi mogle da utiču na donošenje zakonite i pravilne odluke.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci su bili u radnom odnosu kod tuženog na radnom mestu vozača kamiona. Radni odnos im je prestao na osnovu pobijanih rešenja o otkazu ugovora o radu, koja su doneta zbog povrede radne obaveze i radne discipline propisane odredbom člana 179. stav 1. tačke 2. i 3. Zakona o radu, članom 15. stav 1. i članom 16. stav 1. alineja 2. ugovora o radu, kao i članom 131. stav 1. tačke 1, 2, 12, 14. i 41. Pojedinačnog kolektivnog ugovora tuženog. Tužioci su, naime, u više navrata, svesno i namerno vršili istakanje goriva iz rezervoara vozila vlasništvo tuženog, kojim su upravljali. Obrazloženja pobijanih rešenja sadrže mesto, vreme, način preduzetih radnji, kao i ukupne količine istočenog goriva za svakog tužioca pojedinačno. Pre donošenja pobijanih rešenja o otkazu ugovora o radu, tužiocima su dostavljena upozorenja o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, na koja su se oni izjasnili. U postupku utvrđivanja odgovornosti tužilaca tuženi je koristio podatke sa ugrađenih GPS tragača, pomoću kojih je moguće odrediti lokaciju vozila, a koji sadrže sondu za praćenje i kontrolu nivoa goriva u rezervoarima. Uvidom u sistem za satelitsko praćenje vozila i monitoring GPS tragača, uočen je nagli pad nivoa goriva u rezervoarima vozila kojima su upravljali tužioci, za vreme dok su ona stajala na parkingu, na tačno određenim i navedenim mestima, tako što su uređaji beležili količinu istočenog goriva i vreme istakanja. Tužioci su bili upoznati sa činjenicom da su u njihova vozila ugrađeni pomenuti sistemi. Uređaji su posedovali potrebne deklaracije i sertifikate za upotrebu i korišćenje. U krivičnom postupku koji je protiv tužilaca vođen zbog istog događaja, utvrđeno je da je bilo istakanja goriva iz vozila tužioca, pri čemu postoji razlika u količini goriva koje je sipano u vozilo prema računu i prema meraču u samom vozilu. Merači su pokazali da je došlo do naglog opadanja nivoa goriva, što može da se dogodi samo u dve situacije: ako se gorivo istoči ili ako se probuši rezervoar pa gorivo iscuri. Za sva svoja vozila, pa i za vozila kojima su upravljali tužioci, tuženi je na isti način vodio evidenciju na osnovu ugrađenog sistema za satelitsko praćenje i monitoring vozila.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su nižestepeni sudovi, kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno odbili tužbeni zahtev tužilaca za poništaj rešenja tuženih, na osnovu kojih im je otkazan ugovor o radu, za vraćanje na rad i naknadu štete.

Odredbom člana 179. stav 1. tačka 2. i 3. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'' br. 24/2005...32/2013), propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoje opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i to ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom ili ugovorom o radu, ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Odredbom člana 131. Pojedinačnog kolektivnog ugovora tuženog, tačke 1, 2, 12, 14. i 41., propisano je se zaposlenom može otkazati ugovor o radu ako je isti neblagovremeno, nesavesno i nemarno izvršava radne dužnosti i obaveze, nezakonito, necelishodno i neodgovorno raspolaže ili koristi sredstva rada, preduzima radnju ili propusti da preduzme radnju, što dovodi ili je moglo da dovede do ometanja ili onemogućavanja pravilnog odvijanja radnog procesa, prouzrokuje materijalnu štetu veće vrednosti ili ne poštuje standarde predviđene sistemom kvaliteta u preduzeću, kao i druge interne propise, zabrane, naloge, naredbe, uputstva i drugo.

U konkretnom slučaju, tuženi je u postupku utvrđivanja odgovornosti tužilaca za povredu radne obaveze propisane njegovim pojedinačnim kolektivnim ugovorom, pravilnom primenom zakona doneo pobijana rešenja o otkazima ugovora o radu tužiocima, zbog toga što su oni, svojom krivicom, učinili povredu radne obaveze u pogledu koje im je tuženi dostavio upozorenje o postojanju otkaznog razloga sa rokom za izjašnjenje, a nakon prijema njihovih izjašnjenja doneo rešenja kojima im je otkazao ugovore o radu. Pošto su pobijana rešenja o otkazima ugovora o radu tužiocima zakonita, sledi da su neosnovani zahtevi tužioca kojim su tražili da sud tuženog obaveže da ih vrati na rad i da im naknadi štetu, imajući u vidu da su to obaveze poslodavca koji je nezakonito otkazao ugovor o radu zaposlenom, shodno odredbi člana 191. Zakona o radu, što ovde nije slučaj.

Navodima revizije revidenata i to: AA o tome da je on blagovremeno upozoravao tuženog da se poklopac rezervoara kamiona kojim je zadužen ne zaključava; tužioca VV o tome da tuženi nije dostavio odgovarajuće validne potvrde i sertifikate o baždarenju uređaja za kretanje vozila i kontrolu goriva, pobija se pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i ocena dokaza, što nije dozvoljeno. Revizija ne može da se izjavi zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, jer je tako propisano odredbom člana 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku, osim u slučaju iz člana 403. stav 2. tog zakona, što ovde nije slučaj. Ocena dokaza je u nadležnosti suda koji po svom uverenju, na osnovu savesne i brižljive ocene svakog dokaza zasebno, svih dokaza kao celine i na osnovu rezultata celokupnog postupka odlučuje o tome koje će činjenice da uzme kao dokazane, shodno odredbi člana 8. Zakona o parničnom postupku, pa je osporavanje ocene dokaza bez uticaja na odlučivanje.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku o revizijama tužilaca AA i VV, sadržanu u stavu prvom izreke, doneo primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Revizija tužioca BB je neblagovremena, pošto iz stanja u predmetu sledi da je njegov punomoćnik, advokat Tomislav Kostić iz ..., drugostepenu presudu primio dana 23.02.2021. godine, prema sadržaju dostavnice združene predmetu.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, stranke mogu da izjave reviziju u roku od 30 dana od dana dostavljanja presude, shodno odredbi člana 403. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

To znači da je tužilac BB imao mogućnost da reviziju izjavi najkasnije 25.03.2021. godine (četvrtak), pa je revizija koju je on izjavio dana 26.03.2021. godine, neblagovremena.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku.

Troškovi revizijskog postupka tužiocu AA nisu priznati jer on u tom postupku nije uspeo pa mu ne pripada pravo na naknadu troškova, shodno odredbi člana 153. stav 1. Zakona o parničnom postupku, dok tuženom troškovi odgovora na reviziju nisu bili potrebni, u smislu odredbe člana 154. istog Zakona.

Na osnovu izloženog, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu trećem izreke doneo primenom odredbe člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić