Ispitujući pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tuženog neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Takođe nije učinjena ni bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. Zakona o parničnom postupku, na koju se u reviziji ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tuženog na osnovu devet ugovora o radu na određeno vreme i to u periodu od 28.03.2012. godine do 30.11.2013. godine. Svi navedeni ugovori od kojih je prvi zaključen 28.03.2012. godine, a poslednji 27.07.2012. godine, odnosili su se na obavljanje poslova komunalnog radnika u Sektoru „…“ RJ „…“. Nakon što je istekao poslednji zaključeni ugovor na određeno vreme, tužilac je i dalje nastavio da obavlja iste poslove u istom sektoru, ali u Radnoj jedinici „…“. Tužiocu je tuženi poslednji ugovor o radu otkazao rešenjem broj 1-6416 od 02.12.2013. godine, zbog isteka perioda na koji je zaključen, odnosno zaključno sa 30.11.2013. godine.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je osnovan tužbeni zahtev tužioca za poništaj rešenja tuženog broj 1-6416 od 02.12.2013. godine, kao i tužbeni zahtev za utvrđenje da je tužilac zasnovao radni odnos na neodređeno vreme kod tuženog počev od 01.12.2013. godine, zbog čega je tuženi dužan da tužioca vrati na rad i prizna mu sva prava iz radnog odnosa i po osnovu rada.

Odredbom člana 37. stav 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 124/2005 sa izmenama), propisano je da se radni odnos zasniva na vreme čije je trajanje unapred određeno kada su u pitanju: sezonski poslovi, rad na određenom projektu, povećanje obima posla koji traje određeno vreme i sl. za vreme trajanja tih potreba, s tim što tako zasnovan radni odnos neprekidno ili s prekidima ne može trajati duže od 12 meseci. Odredbom stava 2. istog člana, propisano je da se pod prekidom iz stava 1. ovog člana ne smatra prekid rada kraći od 30 radnih dana. Odredbom stava 3. istog člana, propisano je da se radni odnos na određeno vreme, radi zamene privremeno odsutnog zaposlenog, može zasnovati do povratka privremeno odsutnog zaposlenog. Odredbom stava 4. istog člana, propisano je da radni odnos zasnovan na određeno vreme postaje radni odnos na neodređeno vreme, ako zaposleni nastavi da radi najmanje pet radnih dana po isteku roka za koji je zasnovan radni odnos.

Pošto je tužilac nastavio da radi i nakon što je istekao period na koji je zaključio ugovor o radu sa tuženim, odnosno nakon 30.11.2013. godine i to duže od pet radnih dana, ispunjeni su uslovi za primenu člana 37. stav 4. Zakona o radu za preobražaj tužiočevog radnog odnosa na određeno vreme kod tuženog u radni odnos na neodređeno vreme.

Vrhovni kasacioni sud je cenio navode revizije tuženog, pa je našao da su isti neosnovani. Naime, revizijski navodi predstavljaju ponavljanje navoda koji su već isticani u žalbi protiv prvostepene presude, a ove navode drugostepeni sud je pravilno ocenio kao neosnovane, dajući za tu ocenu jasne i potpune razloge, koje ovaj sud u svemu prihvata.

Na osnovu člana 414. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Milomir Nikolić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić