U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Lidije Đukić i Božidara Vujičića, članova veća, u pravnoj stvari tužilje LJ.J. iz B., čiji je punomoćnik D.S., advokat iz O., protiv tužene Agencije za privatizaciju iz Beograda, čiji je punomoćnik V.M., advokat iz B., radi poništaja rešenja i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2726/12 od 20.06.2014. godine, u sednici održanoj 28.10.2015. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2726/12 od 20.06.2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1765/10 od 25.11.2011. godine, usvojen je tužbeni zahtev i poništeno rešenje tužene o otkazu ugovora o radu od 25.08.2009. godine, kojim je tužilji otkazan ugovor o radu, a tužena je obavezana da je vrati na rad u Centar za finansije na odgovarajuće radno mesto. Stavom drugim izreke obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove parničnog postupka od 37.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2726/12 od 20.06.2014. godine, stavom prvim izrke odbijena je žalba tužene i potvrđena je prvostepena presuda, dok su stavom drugim izreke odbijeni zahtevi parničnih stanaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tužena je izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku, primenom člana 399. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ broj 125/04 i 111/09, koji se u konkretnom slučaju primenjuje na osnovu člana 506. atv 1. ZPP, objavljenog u „Sl. glasniku RS“ broj 72/11), pa je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba ovog zakona, pa nema ni povrede iz člana 361. stav 1. ZPP, na koji se revizijom ukazuje.

Prema činjeničnom stanju na kome je zasnovana pobijana odluka, tužilja je bila u radnom odnosu kod tužene, na neodređeno vreme i obavljala je poslove stručnog saradnika za osnovna sredstva u Odeljenju za knjigovodstvo u okviru Centra za finansije, do donošenja pobijanog rešenja tužene od 25.08.2009. godine, kojim joj je otkazan ugovor o radu, primenom člana 179. stav 1. tačka 9. Zakona o radu, zbog prestanka potrebe za njenim radom, usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena kod tužene. Otpremnina joj je isplaćena u visini od 860.180,00 dinara.

Ispitujući zakonitost pobijanih rešenja, sudovi su utvrdili da je tužena 17.07.2009. godine donela Program rešavanja viška zaposlenih, kojim je utvrdila da od ukupno 390 zaposlenih na neodređeno vreme, 24 predstavljaju višak, a utvrđeni su i kriterijumi za određivanje zaposlenih koji predstavljaju višak. Sačinjen je i spisak zaposlenih koji predstavljaju višak, među kojima je i tužilja, a kao razlog se navodi prestanak potrebe za obavljanjem poslova na radnom mestu na koje je bila raspoređena, zbog ukidanja tog radnog mesta. Predlog programa je dostavljen Nacionalnoj službi za zapošljavanje, koja se izjasnila da tužena pre otkaza nije mogla da primeni mere iz člana 155. stav 1 tačka 5. Zakona o radu. Radno mesto tužilje jeste ukinuto, ali su sudovi utvrdili da su poslovi evidentiranja osnovnih sredstava (koje je do otkaza obavljala tužilja), preneti u rad drugih zaposlenih, ali i da su Pravilnikom o sistematizaciji radnih mesta od 30.06.2009. godine, sistematizovana radna mesta u okviru Centra za finansije, u Sektoru za finansije i budžet i u Odeljenju za finansijsko operativno poslovanje, za koja je tužilja posedovala odgovarajuću stručnu spremu, znanja i sposobnosti (viša stručna sprema, ekonomista), a koja mesta su bila upražnjena u momentu donošenja rešenja o otkazu.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pobijanom odlukom, pravilno primenjena odredba člana 179. stav 1. tačka 9. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 24/05, 61/05 i 54/09), kada je utvrđeno da tuženi nije mogao doneti rešenje o prestanku radnog odnosa tužilji, primenom navedene zakonske odredbe, s obzirom da je pre donošenja rešenja bio u obavezi da postupi u skladu sa odredbom člana 155. stav 1. tačka 5. Zakona, odnosno da pokuša da je premesti na drugo upražnjeno radno mesto, za koje tužilja poseduje odgovarajuću stručnu spremu, znanja i sposobnosti, koje u momentu prestanka radnog odnosa jeste postojalo, a što je tuženi propustio da učini.

Dakle, iako je radno mesto na kome je tužilja radila pre donošenja pobijanog rešenja ukinuto, s obzirom da su Pravilnikom o sistematizaciji radnih mesta od 30.06.2009. godine, sistematizovana radna mesta za koja su bili predviđeni uslovi u pogledu vrste i stepena stručne spreme koje je tužilja ispunjavala, to je tužena, primenom člana 155. stav 1. tačka 3. Zakona o radu, bila u obavezi da rasporedi tužilju na jedno od navedenih upražnjenih radnih mesta, što nije učinjeno, čime je povređen zakonom propisan postupak donošenja rešenja po ovom osnovu, a što i odluku donetu u tom postupku čini nezakonitom.

Tačni su navodi revizije da je direktor (odnosno drugi nadležni organ) poslodavca isključivo ovlašćen da prema sopstvenoj proceni organizuje posao i ceni potrebe posla, ali suprotno navodima revizije, to mu ne daje ovalšćenje i da, protivno navedenoj odredbi člana 155. stav 1. tačka 3. Zakona o radu, donosi rešenje o prestanku radnog odnosa zaposlenom zbog prestanka potrebe za njegovim radom, usled ukidanja radnog mesta, u situaciji kada je u momentu donošenja rešenja postojalo upražnjeno radno mesto na koje je taj zaposleni mogao biti raspoređen, prema svojoj stručnoj spremi znanju i sposobnostima.

Shodno iznetom, pravilno su sudovi poništili pobijano rešenje tužene, uz obavezu vraćanja tužilje na rad, što na zahtev zaposlenog, predstavlja zakonsku pravnu posledicu nezakonitog prestanka radnog odnosa, saglasno članu 191. stav 1. Zakona o radu.

Na osnovu člana 405. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.