U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Predmet tužbenog zahteva je poništaj kao nezakonitog rešenja tuženog o otkazu ugovora o radu i obavezivanje tuženog da tužilju vrati na rad.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme po Ugovoru o radu od 31.08.2015. godine, na poslovima zubnog tehničara u Službi za stomatološku zdravstvenu zaštitu. Zaključkom Vlade Republike Srbije od 02.10.2015. godine date su preporuke zdravstvenim ustanovama (i tuženom) da utvrde tačan broj zaposlenih u stomatološkim službama. Dopisom Ministarstva zdravlja od 07.10.2015. godine dato je uputstvo o sprovođenju racionalizacije zaposlenih u stomatološkoj službi uz dostavljanje kriterijuma za utvrđivanje viška zaposlenih u stomatologiji. Odlukom Upravnog odbora tuženog od 26.11.2015. godine data je saglasnost za pokretanje postupka za rešavanje viška zaposlenih. Nakon toga je formirana Komisija za proglašenje tehnološkog viška. Ona je sprovela bodovanje prema datim kriterijumima. Prema članu 2. stav 3. kriterijuma radni odnos prestaje zaposlenima koji imaju najmanju ocenu primenom kriterijuma iz člana 5. Članom 5. su određeni konkretni kriterijumi – rezultati rada i godine ostvarene u radnom odnosu. Rešenjem tuženog od 31.12.2015. godine tužilji je otkazan ugovor o radu zbog tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena kod tuženog. U obrazloženju osporenog rešenja o otkazu ugovora o radu navedeno je između ostalog, da je tuženi postupao prema preporuci Vlade Republike Srbije i utvrdio broj zaposlenih koji su tehnološki višak u odnosu na kadrovski plan, kao i da je Komisija koju je tužena formirala rešenjem od 10.11.2015. godine tužilju proglasila tehnološkim viškom primenom člana 2. stav 3. i člana 5. kriterijuma. Tužilja je ocenjena ocenom 73,35. Od ukupno 12 izvršilaca na poslovima zubnog tehničara četiri su proglašena tehnološkim viškom, među njima i tužilja. Tužena nije imala obavezu da donosi program rešavanja viška zaposlenih prema broju onih koji su proglašeni za tehnološki višak u odnosu na broj zaposlenih radnika. Pre donošenja osporenog rešenja o otkazu ugovora o radu tužilji, zbog smanjenog broja izvršilaca, tuženi nije doneo nov program o organizaciji i sistematizaciji poslova.

Na osnovu tako utvrđenih činjenica nižestepeni sudovi su zaključili da je nezakonito rešenje o otkazu ugovora o radu tužilje. Osporeno rešenje ne sadrži razloge zbog kojih je usled smanjenja broja izvršilaca na poslovima zubnog tehničara koje je tužilja obavljala baš tužilja proglašena zaposlenom za čijim je radom prestala potreba. Zato je usvojen tužbeni zahtev.

Prema oceni Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su usvojili tužbeni zahtev.

Zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla (član 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu „Sl. glasnik RS, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014“). Ugovor o radu otkazuje se rešenjem u pisanom obliku i obavezno sadrži obrazloženje i pouku o pravnom leku (član 185. stav 1 Zakona). Prema citiranoj zakonskoj odredbi rešenje o otkazu ugovora o radu u slučaju proglašenja tehnološkog viška mora da sadrži jasne razloge kojima se poslodavac rukovodio prilikom određivanja viška zaposlenih.

Prema utvrđenim činjenicama, kod tuženog je došlo do smanjenja broja izvršilaca. Tuženi je primenio kriterijume za utvrđivanje viška zaposlenih koji su dostavljeni od strane Ministarstva zdravlja. Tužilja je ocenjena ocenom 73,35. Međutim, osporeno rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu tužilji ne sadrži razloge zbog kojih je usled smanjenja broja izvršilaca na poslovima zubnog tehničara koje je tužilja obavljala, baš tužilja proglašena tehnološkim viškom. Tabela ocene rada tužilje i ostalih zaposlenih na tom radnom mestu sadrži samo brojčanu ocenu bez ikakvog obrazloženja i opisne ocene rada za tužilju i druge upoređivane zaposlene, prema taksativno navedenim kriterijumima. Zato se ne može ni utvrditi na osnovu kojih elemenata po svakom od kriterijuma je ocena za zaposlene koji se porede pa i za tužilju data. Rešenje o otkazu ugovora o radu saglasno odredbi člana član 185. stav 1 Zakona o radu mora da sadrži obrazloženje sa razlozima otkaza, što je u konkretnom slučaju izostalo. Osim toga, tuženi nije menjao Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova u smislu smanjenja broja izvršilaca na poslovima zubnog tehničara. Stoga sam kadrovski plan Vlade Republike Srbije nije mogao biti osnov za otkaz ugovora o radu tužilji. Iz utvrđenih činjenica proizlazi da tuženi nije ispoštovao zakonom predviđenu proceduru prilikom proglašenja tužilje tehnološkim viškom. Zato revizijom tuženog nije dovedena u sumnju pravilanost zaključka nižestepenih sudova o nezakonitosti spornog rešenja o otkazu ugovora o radu tužilje. Posledica nezakonitog otkaza je saglasno odredbi člana 191. stav 1. Zakona o radu vraćanje tužilje na rad.

Iz iznetih razloga je primenom odredbe člana 414. Zakona o parničnom postupku odlučeno kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić