Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića, dr Ilije Zindovića, Branislava Bosiljkovića i Spomenke Zarić, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milunka Arsić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Policijska uprava ..., koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Užicu, radi isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3522/18 od 06.02.2019. godine, u sednici održanoj 12.12.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3522/18 od 06.02.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3522/18 od 06.02.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Užicu P1 385/17 od 06.09.2018. godine, stavom prvim izreke obavezana je tužena da tužiocu na ime dodatka na zaradu po osnovu prekovremenog rada za period od 01.10.2013. godine do 31.12.2016. godine, isplati 64.346,54 dinara, u mesečnim iznosima i sa zakonskom zateznom kamatom bliže određenim ovim stavom izreke. Stavom drugim izreke obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove postupka od 59.030,00 dinara, a preko dosuđenog iznosa odbijen je zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tužena da mu naknadi troškove postupka za još 15.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3522/18 od 06.02.2019. godine, stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tužene i prvostepena presuda potvrđena u stavu prvom izreke, kao i u delu stava drugog izreke kojim je obavezana tužena da tužiocu naknadi troškove postupka od 59.030,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do konačne isplate. Stavom drugim izreke odbačena je kao nedozvoljena žalba tužene izjavljena na deo stava drugog izreke prvostepene presude, kojim je preko dosuđenog iznosa naknade parničnih troškova odbijen zahtev tužioca za iznos od još 15.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava i predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP), radi ujednačavanja sudske prakse.

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11,…87/18), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Predmet tražene pravne zaštite o kome je odlučeno pobijanom pravnosnažnom presudom, je isplata nakanade zarade tužiocu po osnovu prekovremenog rada. O ovom pravu tužioca, sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava.

Kako na osnovu iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate manje isplaćene zarade po osnovu prekovremenog rada podneta je 06.07.2017. godine, a podneskom od 18.05.2018. godine tužba je preinačena povećanjem zahteva kojim je tužilac tražio isplatu 64.346,54 dinara. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude od 64.346,54 dinara je protivvrednost 544,43 evra prema srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe (1 evro = 118,1900 dinara).

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tužioca nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić