.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 125/2015
13.05.2015. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Jasminke Stanojević i Biljane Dragojević, članova veća, u parnici tužioca M.L. iz sela V., P., čiji je punomoćnik D.P., advokat iz P., protiv tuženog H. DOO Z.-P., koga zastupa G.J., advokat iz Č., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevu Gž1 621/13 od 27.02.2014. godine, u sednici održanoj 13.05.2015. godine, doneo je
P R E S U D U
PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Kragujevu Gž1 621/13 od 27.02.2014. godine, tako što se žalba tuženog odbija kao neosnovana i POTVRĐUJE presuda Osnovnog suda u Požegi P1 519/11 od 07.06.2012. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Požegi P1 519/11 od 07.06.2012. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i poništeno je rešenje o prestanku radnog odnosa, bez broja i datuma, kojim je utvrđeno da tužiocu prestaje radni odnos sa danom 15.06.2011. godine i tuženi je obavezan da tužioca vrati na rad i rasporedi ga na radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi, znanjima i sposobnostima, u roku od 8 dana. Drugim stavom izreke, tuženi je obavezan da tužiocu na ime troškova spora isplati iznos od 78.000,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 621/13 od 27.02.2014. godine, preinačena je prvostepena presuda, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca za poništaj rešenja o prestanku radnog odnosa tuženog bez broja i datuma, kojim je tužiocu prestao radni odnos sa 15.06.2011. godine i zahtev za vraćanje na rad i raspoređivanje na odgovarajuće radno mesto, a tužilac je obavezan da tuženom isplati troškove parničnog postupka u iznosu od 73.500,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 399. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 125/04 i 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', broj 72/11), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija osnovana.
U postupku donošenja pobijane presude nema bitne povrede iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, na kome je zasnovana pobijana presuda, tužilac je bio zaposlen kod tuženog na osnovu ugovora o radu na neodređeno vreme od 01.05.2006. godine, koji je izmenjen aneksom II od 21.03.2011. godine, kojim je između ostalog u članu 26. stav 1. tačka 1. predviđeno da tuženi kao poslodavac može otkazati ugovor o radu, ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu, a odredbom u tački 2. istog člana da se ugovor o radu može otkazati zbog neopravdanog izostanka sa posla tri radna dana uzastopno. Dana 06.06.2011. godine pokrenut je postupak za utvrđivanje povrede radne discipline tužioca, kada je tužiocu dostavljeno upozorenje u kome je navedeno da je narušio radnu disciplinu, jer je neopravdano izostao sa posla u mesecu maju i to 04, 05, 06, 09, 30. i 31. maja 2011. godine. Tuženi je doneo i rešenje o prestanku radnog odnosa tužioca, bez označenja broja i datuma u kome je konstatovano da tužiocu zaposlenom na neodređeno vrem na poslovima radnika u preradi prestaje radni odnos sa 15.06.2011. godine. Neposredni rukovodilac je odobrio tužiocu da izostane sa posla 04, 05. i 06. maja 2011. godine i to usmeno, kao što je i bila uobičajena praksa kod tuženog, dok za ostale dane tužilac nije imao takvo odobrenje.
Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužioca i poništio osporeno rešenje o prestanku radnog odnosa, ocenjujući da prema odredbama navedenog aneksa ugovora o radu, Pravilnika o radu i Pravila o disciplini i ponašanju zaposlenih, zaposlenom se može otkazati ugovor o radu, zbog povrede radne discipline odnosno zbog neopravdanog izostanka sa rada tri radna dana uzastopno. Kako je u konkretnom slučaju tužilac imao saglasnost neposrednog rukovodioca za odsustvo 04, 05. i 06. maja, to njegov neopravdani izostanak u ostale dane ne može biti otkazni razlog, jer se ne radi o izostajanju sa posla od tri dana uzastopno.
Drugostepeni sud je odlučujući o žalbi tuženog, preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev za poništaj osporenog rešenja i vraćanje na rad, ocenjujući da je tužilac neopravdano izostajući sa posla, nezavesno od činjenice što se ne radi o tri radna dana uzastopno, iskazao ponašanje koje se ne može tolerisati i zbog koga tužilac ne može da nastavi dalji rad kod tuženog, što predstavlja povredu radne obaveze predviđenu odredbom člana 179. stav 1. tačka 3. Zakona o radu.
Osnovano se revizijom tužioca ukazuje da se navedeno stanovište drugostepenog suda zasniva na pogrešnoj primeni materijalnog prava.
Odredbom člana 179. stav 1. tačka 3. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'', br. 24/05 ... 54/09) propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu, ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca. U konkretnom slučaju, tuženi kao poslodavac je ugovorom o radu, Pravilnikom o radu i Pravilima o disciplini i ponašanju zaposlenih, propisao i utvrdio šta se smatra nepoštovanjem radne discipline kao osnov za davanje otkaza ugovora o radu, odnosno koje se ponašanje zaposlenih smatra povredom radne discipline. Tako je odredbom člana 71. stav 1. tačka 3. Pravilnika o radu i članom 4. stav 1. tačka 2. Pravila o disciplini i ponašanju zaposlenih, predviđeno da poslodavac može otkazati ugovor o radu, ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu i to, između ostalog i zbog neopravdanog izostanka sa rada tri radna dana uzastopno.
U ovakvoj pravnoj situaciji, kada je poslodavac svojim aktima odredio i utvrdio ponašanje koje predstavlja povredu radne discipline, određujući u pogledu izostajanja sa posla da to moraju biti tri radna dana uzastopno, po oceni ovog suda, time je određen i otkazni razlog zbog koga se zaposlenom može otkazati ugovor o radu. Dakle, otkazni razlog odnosno ponašanje koje predstavlja povredu radne discipline mora biti propisan aktom poslodavca, jer zaposleni mora imati saznanje i svest o tome šta predstavlja povredu radne discipline i koje su njene posledice, odnosno koje ponašanje može imati za posledicu otakaz ugovora o radu. U konkretnom slučaju, tužilac nije mogao imati saznanje i svest o tome da njegov izostanak s posla u navedene dane predstavlja povredu radne discipline koja može imati za posledicu i otkaz ugovora o radu, s obzirom da to nije propisano opštim aktima tuženog, kao poslodavca, a ni ugovorom o radu.
Iz navedenih razloga je primenom člana 407. stav 2. ZPP, odlučeno kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Ljubica Milutinović, s.r.
