U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković i Ivane Rađenović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik dr Enike Veg, advokat iz ..., protiv tužene „BB Bank“ AD Novi Sad, koju zastupa punomoćnik Ana Lazarević, advokat iz ..., radi poništaja rešenja i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3875/19 od 31.08.2020. godine, u sednici održanoj 23.03.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3875/19 od 31.08.2020. godine.

ODBIJA SE zahtev tužene za naknadu troškova sastava odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 601/2018 od 15.07.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se poništi kao nezakonito rešenje o otkazu ugovora o radu tužene broj ../17 od 27.12.2017. godine, da se obaveže tužena da tužilju vrati na rad i rasporedi na radno mesto koje odgovara njenoj stručnoj spremi i da tužilju prijavi kod nadležnih organa Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje od dana prestanka radnog odnosa do povratka na rad, kao i njen zahtev za naknadu troškova parničnog postupka. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 98.250,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3875/19 od 31.08.2020. godine, stavom prvim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u delu stava prvog izreke i odbačena tužba u pogledu zahteva tužilje da se tužena obaveže da je vrati na poslove koji odgovaraju vrsti i stepenu njene stručne spreme. Stavom drugim izreke, delimično je preinačeno rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu drugom izreke prvostepen presude tako što je obavezana tužilja da tuženoj na ime naknade troškova parničnog postupka isplati pored dosuđenog iznosa od 98.250,00 dinara iznos od još 42.750,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate i obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 9.750,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom trećim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužilje i tužene i potvrđena prvostepena presuda u preostalom delu. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužilja da tuženoj naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 12.000,00 dinara.Stavom petim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u potvrđujućem delu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužena je podnela odgovor na reviziju zahtevajući naknadu za troškove sastava ovog odgovora.

Ispitujući pravilnost pobijene presude u smislu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

Donošenjem pobijene presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Bez uticaja su revizijski navodi kojima se ukazuje da je donošenjem pobijane presude učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz tačke 12. citirane zakonske odredbe jer se revizija na osnovu člana 407. stav 1. ZPP ne može izjaviti iz ovog zakonskog razloga.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je od 1983. godine bila u radnom odnosu kod VV banke, a nakon što je tužena preuzela VV banku, tužilja je nastavila rad kod tužene. Tužilja je bila u radnom odnosu kod tužene po osnovu ugovora o radu od 01.01.2015. godine (sa aneksom od 10.03.2015. godine ) na radnom mestu „Viši saradnik za sabine analize“ u Sektoru za upravljanje rizicima, Direkcija za upravljanje rizicima pravnih lica - Odeljenje sabine i eba analize, za koje poslove je predviđen VII/IV stepen stručne spreme ekonomsko-opšteg usmerenja. Tužena je donela rešenje broj ../17 od 27.12.2017. godine, kojim je tužilji prestao radni odnos kao višku zaposlenih zbog toga što je usled organizacionih i ekonomskih promena kod tužene prestala potreba za njenim radom, uz isplatu otpremnine, pri čemu je, u obrazloženju rešenja, navedeno da nije postojala mogućnost da se tužilji u okviru postojeće organizacije kod tužene ponudi drugi odgovarajući posao, pa joj je radni odnos prestao 31.12.2017. godine. Tužena je 12.12.2017. godine, donela Odluku o izmenama i dopunama Pravilnika o sistematizaciji poslova. Članom 2. tačka 2. tačka 1. te Odluke ukinuti su poslovi koje je tužilja obavljala, tako što je navedeno da se na osnovu Odluke uvođenja organizacionih promena vrši reorganizacija poslova tako što se utvrđuje prestanak potrebe za obavljanjem poslova koji su kao posebna izvršilačka (radna) mesta sistematizovani Pravilnikom o sistematizaciji poslova te da se utvrđuje prestanak potrebe za poslovima između ostalog i „Viši saradnik za sabine analize“ u Sektoru upravljanja kreditnim rizicima, Direkcije upravljanja rizicima pravnih lica. Dana 15.12.2017. godine, tužena je donela Obaveštenje o isticanju na oglasnu tablu Odluke o uvođenju organizacionih promena od 12.12.2017. godine i Odluke o izmenama i dopunama Pravilnika o sistematizaciji poslova kojim je konstatovano da je danom donošenja obaveštenja izvršeno objavljivanje navedenih akata isticanjem na oglasnu tablu te da odluka o uvođenju organizacionih promena od 12.12.2017. godine, stupa na snagu danom objavljivanja, dok Odluka o izmenama i dopunama Pravilnika o sistematizaciji od 12.12.2017. godine stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja. Poslovi na kojima je tužilja bila jedini izvršilac, prestali su da postoje-ukinuti su zbog automatizacije unosa podataka ( posao izrade izveštaja za „mikro“ klijente je kompijuterizovan i prisustvo ljudskog faktora je svedeno na minimum), te je u skladu sa tim proglašena za zaposlenog za čijim radom je prestala potreba, uz obezbeđenje prava na otpremninu. Nakon tih orgnaizacionih promena u Odeljenju sabine i eba analize ostali sistematizovani poslovi „šef odeljenja“, „samostalni stručni saradnik sabine i eba analize“, „stručni saradnik za sabine analize“ i „saradnik sabine analize pravna lica“ svi sa po jednim predviđenim izvršiocem. Tužena je donela Odluku o rešavanju viška zaposlenih od 26.12.2017. godine, kojim je utvrđeno da od ukupno 1083 zaposlena , prestaje potreba za radom 3 zaposlena (među kojima je i tužilja ) tako da tužena nije bila u obavezi da donosi Program rešavanja viška zaposlenih. Nakon ukidanja poslova na kojima je tužilja radila deo tih poslova je prenet u nadležnost drugog odeljenja i radnicima zaposlenim kod drugog pravnog lica (S-leasing).

Na osnovu ovako utvrđenih činjenica pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da tužbeni zahtev tužilje nije osnovan jer joj je radni odnos prestao - zakonito i u zakonito sprovedenom postupku.

Pravilno je drugostepeni sud primenio odredbu člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05...75/14) kojim je propisano da zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca, i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla. S obzirom na broj ukupno zaposlenih na neodređeno vreme (1083) i broj zaposlenih za čijim radom je prestala potreba (3), tužena nije bila u obavezi da donese Program rešavanja viška zaposlenih, u smislu člana 153-156. Zakona o radu.

I po shvatanju Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju su postojali uslovi za donošenje rešenja o otkazu ugovora o radu, u smislu člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'' br. 24/05...75/14) jer je Odlukom o izmenama i dopunama Pravilnika o sistematizaciji poslova kod tužene od 12.12.2017. godine u „BB Bank“ AD Novi Sad - u Sektoru upravljanja kreditnim rizicima Direkciji upravljanja rizicima pravnih lica, ukinuto radno mesto tužilje, odnosno poslovi “Viši saradnik za sabine analize“ koje je tužilja obavljala i time je prestala potreba za njenim radom. Takođe, tužilji je pre donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu isplaćena otpremnina. Na ovaj način po oceni Vrhovnog kasacionog suda poslodavac je u konkretnom slučaju u potpunosti ispoštovao postupak propisan odredbama Zakona o radu koji prethodi donošenju rešenja o otkazu ugovora o radu na osnovu citirane odredbe istog Zakona. Stoga nisu osnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da tuženi nije bio u obavezi da donosi Program rešavanja viška zaposlenih, kao ni da primeni kriterijume za utvrđivanje koji će od zaposlenih biti oglašen tehnološkim viškom. Ovo iz razloga, što su odlukama o izmenama Pravilnika o sistematizaciji poslova od 12.12.2017. godine, poslovi “Viši saradnik za sabine analize“, ukinuti, a zaposlena-tužilja sa ukinutog radnog mesta proglašena tehnološkim viškom. Naime, primena kriterijuma bila bi od značaja u slučaju smanjenja broja izvršilaca određenog radnog mesta, kada se pojedinačnim vrednovanjem i međusobnim upoređivanjem rezultata rada svih zaposlenih na radnom mestu sa istim opisom poslova utvrdi ko će od njih biti proglašen tehnološkim viškom (zaposleni sa najlošijom ocenom), a ne i u situaciji kada se radno mesto ukida kao u konkretnom slučaju.

Suprotno navodima revizije kojima se ukazuje da nije prestala potreba za radom tužilje jer su poslove koje je ona obavljala (nakon ukidanja njenog radnog mesta) nastavili da rade drugi zaposleni, pravo je tuženog kao poslodavca, da u cilju racionalizacije i uštede u poslovanju sam kreira i organizuje proces rada i odredi način na koji će se obavljati pojedini poslovi, pa i poveravanjem pojedinih poslova iz opisa predhodno postojećeg radnog mesta, drugim zaposlenima u okviru drugih radnih mesta. Takvo preraspoređivanje poslova ne znači da radno mesto na kome je tužilja bila zaposlena nije ukinuto. Pitanje nastupanja tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena, koje su uslovile prestanak potrebe za radom zaposlenih, organizacija poslovanja, broj i struktura zaposlenih koji su potrebni poslodavcu za uspešno poslovanje, odnosno struktura i broj zaposlenih za čijim je radom prestala potreba, su u domenu ekonomske politike poslodavca, koja ne može biti predmet ocene u sudskom postupku za zaštitu prava zaposlenih za čijim je radom prestala potreba ( u radnom sporu). Sud u takvom postupku preispituje samo zakonitost sprovedenog postupka utvrđivanja viška zaposlenih i donošenja rešenja po tom osnovu. Poslovna organizacija je u isključivoj nadležnosti poslodavca, odnosno on ima pravo da organizuje poslovanje na način koji smatra najboljim, pa i posredstvom ukidanja pojedinih poslova i njihovog brisanja iz Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova.U postupku pred nižestepenim sudovima je utvrđeno da nije bilo mogućnosti za premeštaj tužilje na druge poslove, to je pravilna odluka nižestepenih sudova da nije osnovan zahtev tužilje za poništaj otkaza ugovora o radu.

Kako je radni odnos tužilji zakonito prestao to nije ispunjen uslov propisan članom 191. stav 1. Zakona o radu da se tužilja vrati na rad .

Pravilno je doneta odluka o troškovima postupka na osnovu člana 153. stav 1. i 154. stav 2. ZPP.

Predmet ocene revizijskog suda nisu bili navodi u reviziji u kojima se osporava ocena dokaza i utvrđeno činjenično stanje jer to nije dozvoljeno prema članu 407. stav 2. ZPP.

Kako se revizijom ponavljaju žalbeni razlozi koji su bili predmet pravilne i potpune ocene drugostepenog suda, na osnovu člana 414. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Kako troškovi odgovora na reviziju ne predstavljaju troškove koji su potrebni radi vođenja parnice, to je na osnovu člana 154. stav 1. ZPP, odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić