U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Ankica Miškov, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije-Ministarstva pravde, Visoki savet sudstva, koju zastupa Državni pravobranilac, Beograd, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4031/2016 od 23.11.2017. godine, u sednici veća održanoj dana 25.08.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

DELIMIČNO SE usvaja revizija tužilje, PREINAČUJE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4031/2016 od 23.11.2017. godine, tako što se ODBIJA kao neosnovana žalba tužene i POTVRĐUJE presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1329/13 od 20.07.2016. godine u stavu petom izreke za iznos od 100.000,00 (stohiljada) dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 20.07.2016. godine pa do isplate, dok se u preostalom delu ODBIJA, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4031/2016 od 23.11.2017. godine.

OBAVEZUJE SE tužena da tužilji naknadi troškove postupka u iznosu od 207.000,00 dinara, u roku od 15 dana po prijemu ove odluke.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1329/13 od 20.07.2016. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje i obavezana je tužena da tužilji na ime razlike u zaradi za period od januara 2010. godine do septembra 2012. godine, isplati pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dana dospelosti do isplate, kao što je bliže navedeno ovim stavom izreke. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da u korist tužilje uplati doprinose Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, Filijala Sombor i to doprinose na teret zaposlenog u iznosu od 289.606,30 dinara i doprinose na teret poslodavca u iznosu od 289.606,30 dinara. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan, tužbeni zahtev u delu kojim je traženo da sud obaveže tuženu da na dosuđene iznose doprinosa isplati tužilji zakonsku zateznu kamatu od 14.11.201. godine. Stavom četvrtim izreke, odbačen je tužbeni zahtev kao nedozvoljen u delu u kome je traženo da sud obaveže tuženu da na dosuđene iznose razlike zarade iz stava prvog izreke tužilji uplati porez. Stavom petim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev, pa je obavezana tužena da tužilji na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda isplati iznos od 200.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja, do isplate. Stavom šestim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev za naknadu naknade nematerijalne štete u visinij razlike dosuđenog do traženog iznos od 500.000,00 dinara. Stavom sedmim izreke, obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 316.225,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 11.12.2015. godine do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4031/2016 od 23.11.2017. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda sadržana u stavu petom izreke, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tužena da tužilji naknadi nematerijalnu štetu zbog povrede časti i ugleda u iznosu od 200.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate. Stavom drugim izreke, ukinuta je presuda prvostepenog suda sadržana u stavu prvom, drugom i sedmom izreke i u tom delu predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Protiv presude u pravnosnažnom delu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešene primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu drugostepenu presudu na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. i člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013-US, 55/2014, 87/2018, 18/2020), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužilje delimično osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda parničnog postupka iz član 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila sudija Opštinskog suda u ..., ali u postupku opšteg izbora sudija nije izabrana na stalnu sudijsku funkciju, zbog čega joj je određen prestanak sudijske dužnosti sa danom 31.12.2009. godine. Odlukom Ustavnog suda VIII U-421/2011 od 18.07.2012. godine, usvojena je žalba tužilje i poništena je odluka Visokog saveta sudstva, kojom je odbijen prigovor tužilje izjavljen protiv odluka o prestanku sudijske funkcije, a utvrđeno je da u postupku odlučivanja o prigovorima podnosilaca žalbe nije oborena pretpostavka da podnosioci ispunjavaju uslove za izbor na stalnu sudijsku funkciju. U postupku izvršenja odluke Osnovnog suda, Visoki savet sudstva doneo je odluku br. ../2012-01 od 18.09.2012. godine, kojom je tužilja izabrana za sudiju u Osnovnom sudu u ... . Visina naknade materijalne štete utvrđena je iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke Saše Dobrijevića od 14.11.2013. godine i dopunskog nalaza i mišljenja istog veštaka od 24.04.2015. godine.

Odlučujući o tužbenom zahtevu, prvostepeni sud je zaključio da tužilji pripada pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu dosuđenom prvostepenom presudom, kako po osnovu povrede časti i ugleda, tako i po osnovu prava na pravično suđenje sa pozivom na odredbu člana 172. u vezi člana 154. ZOO, imajući u vidu da je Visoki savet sudstva kao organ tužene u postupku odlučivanja o izboru sudija postupao nepravilno i nezakonito, te da je Ustavni sud utvrdio povredu prava svih neizabranih sudija na pravično suđenje, te je našao da je osnovan zahtev tužilje za naknadu štete po ovim osnovama.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu u delu koji se odnosi na naknadu nematerijalne štete tako što je odbio kao neosnovan zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tužena da joj na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede prava časti i ugleda isplati iznos od 200.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate.

Drugostepeni sud je zaključio da odluka o neizboru sudije nema sama po sebi kapacitet da bude uzrok nastanka nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede časti i ugleda, čak i onda kada sadrži stručni i vrednosni sud o sudiji na koga se odnosi, s obzirom da je za uspostavljanje odgovornosti tužene nužno da se njen donosilac kretao van granica svoje nadležnosti i da je takvo postupanje organa tužene imalo za cilj povredu prava časti i ugleda, kao pravno zaštićenih dobara. U konkretnom slučaju, odluku o neizboru sudije doneo je Visoki savet sudstva kao nadležni organ, a nevedena odlka je težila legitimnom cilju tj. donošenju odluke o izboru sudija na raspisanom konkursu.

Osnovani revizijski navodi kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Odredbom člana 13. Zakona o visokom savetu sudstva, propisano je da je Visoki savet sudstva nadležan za ocenu ispunjenosti uslova za izbor sudija, tako da stav Visokog saveta sudstva o neizboru nije iznet u nameri da se povredi čast i ugled kandidata, već da se sprovede postupak i donese odluka povodom izbora sudija. Ta odluka je podlegla oceni po pravnom leku, koje je tužilja iskoristila, nakon čega je doneta konkretna odluka u odnosu na tužilju kojim je Visoki savet sudstva ocenio da ona ne ispunjava uslove za izbor za sudiju.

Međutim, Ustavni sud je po ustavnoj žalbi utvrdio da je u postupku odlučivanja o izboru sudija, pa i tužilje došlo do povrede prava na pravično suđenje koje je garantovano članom 32. Ustava Republike Srbije i članom 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Ustav Republike Srbije pravo na pravično suđenje je svrstao u ljudska i manjinska prava i slobode uz njihovu neposrednu primenu po članu 18. stav 1. zbog čega pravo na pravično suđenje se svrstava u pravo ličnosti, te tužilja ima pravo na naknadu za povredu ovog prava u skladu sa članom 200. ZOO.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda iznos od 100.000,00 dinara u konkretnom slučaju predstavlja adekvatnu naknadu za povredu prava na pravično suđenje zbog čega je tužilji revizijskom presudom dosuđen ovaj iznos kojim će se ostvariti svrha naknade za povredu ovog prava.

Ustav Srbije je pravo na pravično suđenje svrstao u ljudska i manjinska prava i slobode uz njihovu neposrednu primenu po članu 18. stav 1. Otuda se pravo na pravično suđenje može svrstati u širem smislu u prava ličnosti, a za povredu tih prava član 200. ZOO priznaje pravo na naknadu štete, pod uslovima predviđenim tom odredbom Zakona. Iako je tužilja naknadu nematerijalne štete tražila po osnovu povrede časti i ugleda, a drugostepeni sud je zaključio da ona u postupku nije dokazala da postoji osnov za naknadu tog vida štete, po mišljenju ovog suda odluka Ustavnog suda i ostale opšte poznate okolnosti daju osnov za novčanu naknadu tužilji u naznačenom iznosu. U svojoj odluci Ustavni sud je ukazao na brojne propuste Visokog saveta sudstva prilikom odlučivanja o izboru sudija, što je sve dovelo do povrede prava na pravično suđenje, odnosno povrede prava ličnosti tužilje. Osim toga, poznata je činjenica da je postojalo negativno raspoloženje javnosti prema neizabranim sudijama i tužiocima u određenom relevantnom periodu.

Odlučujući o visini novčane naknade, a imajući u vidu i sve ostalo, ovaj sud smatra da je iznos od 100.000,00 dinara u konkretnom slučaju adekvatan, te je u tom smislu i preinačio drugostepenu presudu, odnosno potvrdio prvostepenu presudu za taj iznos, a u preostalom delu reviziju kao neosnovanu odbio, sve ovo na osnovu člana 414. stav 1. i člana 416. stav 1. ZPP.

Imajući u vidu da je tužilja u revizijskom postupku delimično uspela, saglasno odredbama člana 153, 154. i 163. ZPP pripada joj pravo na nakanadu troškova postupka koje je opredelila i to: na ime sastava revizije u 12.000,00 dinara, takse na reviziju u iznosu od 97.500,00 dinara i takse na odluku po reviziji u iznosu od 97.500,00 dinara, štu ukupno iznosi: 207.000,00 dinara, prema važećoj Tarifi o nagradama i naknadama troškova za rad advokata i Taksenoj tarifi iz Zakona o sudskim taksama.

Iz navedenih razloga, primenom člana 165. stav 2. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Božidar Vujičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić