.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 1255/2023
17.05.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Marine Milanović i Dragane Marinković, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Jug Vukićević, advokat iz ..., protiv tuženog Instituta za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine iz Novog Sada, čiji je punomoćnik Milan Kozomora, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3926/22 od 06.10.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 17.05.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3926/22 od 06.10.2022. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3926/22 od 06.10.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3926/22 od 06.10.2022. godine, odbijena je žalba tužilje i potvrđena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P1 3019/21 od 27.06.2022. godine, kojom je odbijen tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da tužilji za vremenski period od 01.11.2018. do 31.10.2021. godine, na ime naknade troškova za ishranu u toku rada i troškova regresa za korišćenje godišnjeg odmora isplati iznose i zakonsku zateznu kamatu, u visini i na način kako je to određeno presudom, da tužilji uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje nadležnom fondu za PIO na tražene iznose naknade troškova, te je tužilja obavezana da tuženom nadoknadi parnične troškove u iznosu od 52.049,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude do isplate.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da na osnovu člana 404. ZPP, Vrhovni sud o reviziji odluči kao o posebnoj.
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Pobijanom presudom odlučeno je o zahtevu tužilje za isplatu iznosa, koji predstavljaju naknade troškova za ishranu u toku rada i za regres za korišćenje godišnjeg odmora obračunate spram najpovoljnijeg parametra za tuženog u uporednim važećim Kolektivnim ugovorima u Republici Srbiji, u skladu sa Zaključkom usvojenim na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj dana 05.07.2022. godine. Po ovom Zaključku zaposleni kojima se plate isplaćuju u visini vrednosti minimalne zarade u javnim službama, kao korisnicima budžetskih sredstava, ostvaruju pravo na naknadu troškova ishrane u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora po osnovu rada, primenom koeficijenta za obračun i isplatu plata u kojem je sadržan dodatak na ime tih naknada i sastavni je deo koeficijenta za svakog zaposlenog.
Pošto je u konkretnom slučaju odlučeno u skladu sa Zaključkom Vrhovnog kasacionog suda donetim u svrhu ujednačavanja sudske prakse, na osnovu odredbe člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije u smislu odredbi člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 403. ZPP i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Prema odredbi člana 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužbu radi novčane isplate, tužilja je podnela dana 19.11.2021. godine. Po odredbi člana 28. stav 1. ZPP, vrednost predmeta spora je 201.657,00 dinara, koji iznos ne premašuje napred navedeni imovinski cenzus.
Iz iznetih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Jelica Bojanić Kerkez, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
