.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1256/2017
03.10.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića, Zorane Delibašić, Biserke Živanović i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Goran Radovanović advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije - Ministarstvo unutrašnjih poslova, koju zastupa Državno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, radi isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 25/2017 od 12.01.2017. godine, u sednici veća održanoj dana 03.10.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 25/2017 od 12.01.2017. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 25/2017 od 12.01.2017. godine.
ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova postupka po reviziji.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1857/15 od 06.07.2016. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da na ime razlike u vidu manje isplaćene plate za period od 01.06.2012. godine do 01.05.2015. godine isplati tužiocu novčane iznose navedene u ovom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom na svaki novčani iznos počev od označenih datuma pa do konačne isplate, sve u roku od 15 dana od dana prijema pismenog otpravka presude pod pretnjom prinudnog izvršenja. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da na iznose iz stava prvog izreke obračuna i u korist tužioca uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje Republičkom fondu za penzijsko i invaldsko osiguranje - Filijala za Grad Beograd u roku od 15 dana od prijema pismenog otpravka presude pod pretnjom prinudnog izvršenja. Stavom trećim izreke, odbačena je tužba u delu tužbenog zahteva kojim je tužilac tražio da se obaveže tužena da u njegovu korist uplati obavezne socijalne doprinose kao neuredna, dok se u delu zahteva koji se odnosi na uplatu poreza na dohodak građana sud oglasio apsolutno nenadležnim i tužbu u tom delu odbacio. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da na ime naknade troškova parničnog postupka isplati tužiocu iznos od 218.050,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana kada nastupe uslovi za izvršenje pa do isplate, dok je u preostalom delu zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate od 06.07.2016. godine do dana nastupanja uslova za izvršenje na iznos troškova postupka odbijen kao neosnovan. Stavom šestim izreke, odbijen je zahtev tužioca za oslobađanje od obaveze plaćanja sudske takse.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 25/2017 od 12.01.2017. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1857/15 od 06.07.2016. godine u prvom, drugom i usvajajućem delu četvrtog stava izreke.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je, sa pozivom na član 404. Zakona o parničnom postupku, blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Tužilac je podneo odgovor na reviziju tužene.
Revizija predviđena odredbom člana 404. Zakona o parničnom postupku (posebna revizija) može se izjaviti samo zbog pogrešne primene materijalnog prava. Iz tog razloga, prilikom ocene dozvoljenosti posebne revizije tužene, Vrhovni kasacioni sud nije razmatrao navode o učinjenoj bitnoj povredi odredaba prničnog postupka.
Prema navedenoj odredbi posebna revizija je dozvoljena ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava.
U konkretnom slučaju, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne postoji ni jedan razlog zbog kojeg bi trebalo dozvoliti odlučivanje o posebnoj reviziji tužene. Osporena presuda ne odstupa od sada ustaljene sudske prakse o nepostojanju potrebe za vođenjem posebnog postupka radi utvrđivanja tačnog iznosa plate zaposlenih koji obavljaju poslove u posebnim organizacionim jedinicama državnih organa za borbu protiv organizovanog kriminala, jer je Uredbom o platama lica koja obavljaju poslove u posebnim organizacionim jedinicama državnih organa za borbu protiv organizovanog kriminala („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 14/03 sa kasnijim izmenama i dopunama) tačno određena njihova plata, tako da ništa nije prepušteno diskrecionoj oceni nadležnog funkcionera, zbog čega i ne postoji potreba za vođenjem posebnog postupka.
Shodno izloženom, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Spor o novčanom potraživanju iz radnog odnosa je imovinsko-pravni spor, pa se zato o dozvoljenosti revizije u takvom sporu odlučuje na osnovu člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku - prema vrednosti predmeta spora pobijanog dela. Vrednost predmeta ovog spora (istovremeno i vrednost revizijom pobijanog dela) iznosi 2.820.500,79 dinara i očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan izvršenog preinačenja tužbe, merodavnu za dozvoljenost revizije u smislu navedene zakonske odredbe.
Iz ovih razloga, na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. i člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.
Troškovi tužioca za odgovor na reviziju, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu bili nužni za vođenje ove parnice. Zbog toga je, primenom člana 165. stav 1. u vezi člana 154. Zakona o parničnom postupku, odlučeno kao u trećem stavu izreke.
Predsednik veća - sudija
Branislava Apostolović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
