.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1257/2015
11.05.2016. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Jelene Borovac i Zvezdane Lutovac, članova veća, u parnici tužioca N.V. iz L., čiji je punomoćnik Z.P., advokat u L., protiv tuženog N.p. u L., koga po punomoćju zastupa V.T., advokat iz L., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3406/2014 od 05.02.2015. godine, u sednici održanoj 11.05.2016. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3406/2014 od 05.02.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P1 1421/2013 od 07.03.2014. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca, kojim je tražio da se poništi rešenje tuženog od 31.08.2009. godine i da se obaveže tuženi da tužioca vrati na poslove i radne zadatke koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi i sposobnostima, u roku od 8 dana po prijemu presude pod pretnjom prinudnog izvršenja, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova postupka isplati iznos od 131.250,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 3406/2014 od 05.02.2015. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana, žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je odluka o troškovima parničnog postupka sadržana u stavu drugom izreke prvostepene presude, tako što je obavezan tužilac da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 113.250,00 dinara.
Protiv pravosnažne drugostepene presude tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Tuženi je podneo odgovor na reviziju tužioca.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11, 55/14), u vezi člana 506. stav 2. ZPP i našao da je revizija neosnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog do 06.09.2009. godine. Rešenjem tuženog br. 510 od 31.08.2009. godine tužiocu je prestao radni odnos na osnovu člana 179. tačka 9. i člana 158. i 159. Zakona o radu, jer prema novom Pravilniku o organizaciji i sistematizaciji poslova br. 336 od 12.06.2009. godine nije postojalo slobodno radno mesto na koje je tužilac mogao biti raspoređen. Tužilac je marta meseca 2009. godine razrešen sa funkcije direktora tuženog i nije raspoređen na drugo radno mesto, jer nije bilo uslova za njegovo raspoređivanje. Nakon toga, tuženi je doneo Program rešavanja viška zaposlenih kojim je smanjen broj izvršilaca na mnogim radnim mestima, dok su neka radna mesta ukinuta i taj Program je dostavljen Nacionalnoj službi za zapošljavanje. U momentu utvrđivanja viška zaposlenih tužilac je bio u statusu neraspoređenog lica i nije ga bilo moguće rasporediti ni na jedno drugo radno mesto. Tužiocu je isplaćena otpremnina zbog prestanka radnog odnosa.
Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi odbili zahtev tužioca za poništaj rešenja kao nezakonitog i vraćanja na rad. Za svoje odluke dali su razloge koje u svemu kao pravilne i potpune prihvata i Vrhovni kasacioni sud.
Naime, i po stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju postoji osnov za primenu otkaznog razloga iz člana 179. stav 1. tačka 9. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'' br. 24/05 i 62/05), kojim je propisano da poslodavac može dati otkaz zaposlenom ako usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenih poslova.
Vrhovni kasacioni sud je cenio da je tužilac bio u stalnom radnom odnosu kod tuženog i da je ostao neraspoređen nakon što je razrešen sa funkcije direktora tuženog, jer Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova br. 336 od 12.06.2009. godine, nije bilo predviđeno ni jedno radno mesto na koje je tužilac mogao biti raspoređen u skladu sa njegovom stručnom spremom. Kako je tužilac diplomirani menadžer sa sedmim stepenom stručne spreme, nije mogao biti ni raspoređen na radno mesto zamenika direktora, a što je tužilac tvrdio u toku postupka i isticao u žalbi i reviziji, s obzirom na to da je kao uslov za to radno mesto bilo propisano da radnik ima završen sedmi stepen stručne spreme (fakultet dramskih umetnosti bilo kog smera, filološki ili filozofski fakultet, fakultet političkih nauka i ekonomski fakultet), 5 godina radnog iskustva i stručne i organizacione sposobnosti, a tužilac nije završio ove fakultete.
Otkazni razlog je ispunjen i sproveden je postupak koji se primenjuje u slučaju prestanka potrebe za radom tužioca, s obzirom da su tužiocu isplaćene zarade, kao i otpremnina, sve u skladu sa članom 158. Zakona o radu. Stoga nisu osnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.
Bez uticaja je navod u reviziji da je pogrešno primenjen Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova br. 336 od 12.06.2009. godine, te da je trebao biti primenjen Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova u N.p. u L. br. 658 od 17.12.2007. godine. Naime, tuženi je prvo doneo Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova 12.06.2009. godine, pa je tužiocu otkazan ugovor o radu 31.08.2009.godine. Nije mogao biti primenjen raniji Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova koji je prestao da važi.
Tužilac u reviziji ukazuje i na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, što prema članu 407. stav 2. ZPP nije dozvoljen revizijski razlog.
U ostalim navodima revizije tužilac u pretežnom delu ponavlja žalbene navode koji su bili predmet ocene drugostepenog suda. Tu ocenu prihvata u celini i Vrhovni kasacioni sud.
Kako se ostalim revizijskim navodima ne dovodi u sumnju zakonitost i pravilnost pobijane presude, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Predrag Trifunović,s.r.
