U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužiocu, zaposlenom kod tuženog na radnom mestu ..., je spornim rešenjem od 17.03.2017. godine otkazan ugovor o radu zbog povrede radne discipline, zbog otkaznog razloga predviđenog odredbom člana 179. stav 3. tačka 4. Zakona o radu i člana 56. stav 1. tačka 5. Kolektivnog ugovora tuženog. Povreda radne discipline po ovom rešenju je utvrđena alkoholisanost tužioca od 0,78 promila prilikom merenja na dan 05. marta 2017. godine u 23,58 časova, u toku rada u trećoj smeni. Tužiocu je pre otkazivanja ugovora o radu dostavljeno pismeno upozorenje o postojanju razloga za otkaz od 8. marta 2017. godine, na koje se on pismeno izjasnio dana 10. marta 2017. godine. Opštim aktom tuženog pod nazivom Standardni operativni postupak – provera alkoholisanosti i primena alko teksta od 15. aprila 2014 godine propisano je da koncentracija alkohola kod zaposlenih u kompaniji nema dozvoljenu granicu tolerancije te da njena veličina mora biti jednaka 0,00%, a postupak sprovođenja alko testiranja regulisan je članom 6. akta, koji je u konkretnom slučaju ispoštovan. Merenje je izvršeno aparatom koji je imao kontrolni list i bio ispravan, a dva lica koja su izvršila merenje su bila obučena i imala sertifikate. Tužilac je odbio da potpiše zapisnik u koji su ovlašćena lica unela rezultate merenja, na zapisnik nije stavio primedbe, nije tražio od tuženog da ga uputi u zdravstvenu ustanovu radi provere rezultata merenja, niti je samoinicijativno otišao u zdravstvenu ustanovu kako bi proverio tačnost rezultata merenja.

Kod ovako utvrđenih činjenica pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je postupak otkazivanja ugovora o radu, zbog nepoštovanja radne discipline sproveden u skladu sa članom 180. Zakona o radu, pošto je tužiocu omogućeno da se izjasni o navodima upozorenja o postojanju otkaznog razloga, kao i da je rešenje na zakonu zasnovano, pošto je tužilac, s obzirom na vrstu posla koji je obavljao kod tuženog, morao biti svestan koje posledice mogu proizići usled neadekvatnog izvršavanja ovog posla. Posao ... u Sektoru ... je posao koji zahteva izuzetnu koncentraciju i dužnu pažnju, a po mišljenju veštaka neuropsihijatra sa utvrđenim stanjem alkoholisanosti od 0,78 promila tužilac nije mogao adekvatno da obavlja svoje radne obaveze.

Navodima revizije tužilac suštinski spori pravilnost utvrđenja činjenica o postojanju i stepenu svoje alkoholisanosti u vreme kada je vršena provera na dan 05. marta 2017. godine, kao i da mu nije bila poznata sadržina Opšteg akta tuženog o nultoj toleranciji na alkohol u toku radnog vremena, koje navode revizijski sud ne može uzeti u razmatranje po članu 407. ZPP, pošto se u parnici koja se okončava drugostepenom presudom kojom se prvostepena presuda potvrđuje revizije ne može izjaviti zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Po stanovištu Vrhovnog suda pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo.

Iz formulacije otkaznog razloga predviđenog članom 179. stav 3. tačka 4. Zakona o radu, nesumnjivo proizlazi da predviđeni pravni standard „zbog dolaska na rad pod dejstvom alkohola ili drugih opojnih sredstava, odnosno upotrebe alkohola ili drugih opojnih sredstava u toku radnog vremena, koje ima ili može imati uticaj na obavljanje posla“ podrazumeva mogućnost poslodavca da ugovorom o radu i opštim aktom odredi stepen alkoholisanosti koji može uticati na obavljanje delatnosti kojom se poslodavac bavi, što je u kokretnom slučaju i učinjeno. Tuženi, kao proizvođač lekova je opštim aktom isključio mogućnost da zaposleni obavljaju svoje radne zadatke pod dejstvom alkohola u krvi u bilo kom stepenu. Propisivanjem zabrane tuženi je postupio sa stepenom razuma i pažnje koji se očekuju u proizvodnji lekova za stanovništvo. Zakonodavac ne predviđa minimum alkohola u krvi koji je dozvoljen za obavljanje poslova proizvodnje lekova, pa je tuženi bio ovlašćen da propiše da svaka upotreba alkohola može imati uticaj na obavljanje posla. U konkretnom slučaju to je svojim nalazom i mišljenjem potvrdio veštak neuropsihijatar, koji je našao da sa utvrđenim stanjem alkoholisanosti od 0.78 promila tužilac nije mogao da adekvatno obavlja svoje radne obaveze.

Iz iznetih razloga, nema okolnosti koje bi vodile zaključku da je materijalno pravo pogrešno primenjeno, odnosno da je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.

Iz iznetih razloga, primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić