.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1264/2014
10.06.2015. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Biljane Dragojević i Jasminke Stanojević, članova veća, u parnici tužioca N.I. iz V., čiji je punomoćnik D.M., advokat iz K., protiv tuženog R.., M. DOO u restrukturiranju, radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanju na rad, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2042/14 od 09.07.2014. godine, u sednici održanoj 10.06.2015. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2042/14 od 09.07.2014. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Delimičnom presudom Osnovnog suda u Majdanpeku P1 502/12 od 12.03.2014. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se poništi rešenje tuženog o otkazu ugovora o uređivanju prava, obaveza i odgovornosti koje je doneo direktor tuženog, te da se obaveže tuženi da tužioca vrati na rad na poslove mašinbravara drobljenja i transportnog sistema u rudniku .. M.. Stavom drugim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 2042/14 od 09.07.2014. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP (''Službeni glasnik RS'' 72/11 sa izmenama i dopunama), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tuženog i obavljao poslove mašinbravara – rukovalac drobljenja i transportnog sistema. Rešenjem tuženog od 26.10.2012. godine otkazan mu je ugovor o uređivanju prava, obaveza i odgovornosti. Na teret mu je stavljeno da je 04.10.2012. godine učinio povredu radne obaveze utvrđene u članu 133. st. 4. i 6. alineja 9 Kolektivnog ugovora tuženog tako što je pri izlasku sa posla zaustavljen od strane radnika obezbeđenja na sporednom izlazu, koji nije predviđen za izlazak zaposlenih a pretresom je kod njega pronađen balon sa redukovanim uljem u količini od 5 litara, koje poslodavac koristi za obavljanje svoje delatnosti. Slučaj je prijavljen policiji koja je posle izvršenog uviđaja posudu sa uljem oduzela od tužioca. Zbog ovako učinjene i opisane povrede radne obaveze, tuženi je doneo rešenje o otkazu. Prethodno je tužiocu dostavljeno pismeno upozorenje, na koje se on izjasnio. Upozorenje je dostavljeno i sindikatu čiji je član.
Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili zahtev tužioca za poništaj ovako donetog rešenja.
Prema članu 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca ako svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu.
Kolektivnim ugovorom tuženog propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i to ako zaposleni ne poštuje radne obaveze i disciplinu odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca, te ako izvrši krađu, utaju i proneveru imovine poslodavca ili zaposlenog i ako učestvuje u pomaganju u tome (član 133. st. 4. i 6. alineja 9).
Imajući u vidu da je prema utvrđenom činjeničnom stanju pred nižestepenim sudovima kod tužioca prilikom izlaska iz prostorija poslodavca pronađeno 5 litara redukovanog ulja koje poslodavac koristi za obavljanje svoje delatnosti, da je ovo ulje tužilac držao u rancu na ramenima i pokušao da sa takvim sadržajem napusti poslovne prostorije poslodavca, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je na ovaj način tužilac počinio povredu radne obaveze koja mu je stavljena na teret, a koja predstavlja otkazni razlog. Pravilan je i zaključak drugostepenog suda da utvrđeno ponašanje tužioca odstupa od uobičajenog ponašanja zaposlenog na radnom mestu kod tuženog i istovremeno predstavlja akt svesnog kršenja radne discipline zbog kojeg on ne može da nastavi rad kod tuženog poslodavca. Kako je prilikom donošenja rešenja o otkazu poštovana procedura davanja otkaza (čl. 180. i 181. Zakona o radu), pravilno je ocenjeno da nema uslova za poništaj ovako donetog rešenja.
Pretežnim delom svojih navoda u reviziji tužilac posredno ili neposredno ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje. Kako se revizija ne može izjaviti zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, što je izričito propisano članom 407. stav 2. ZPP, takvi navodi nisu posebno razmatrani niti mogu biti od uticaja na drukčije presuđenje.
Na osnovu člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća sudija
Ljubica Milutinović,s.r.
